Čiji je rep najduži
Kada se u jednoj zemlji stalno gomilaju nerešena pitanja, a mi se prepoznajemo baš po tome, onda je to siguran znak da je institucionalno, odnosno državno odlučivanje u dubokoj krizi...
Dragoš Ivanović
Osamdeset pet godina Turske Republike
Pod kraj 1922. ukinut je sultanat i poslednji sultan Mehmed VI pobegao je – na palubi engleskog ratnog broda – iz Istanbula, zauvek. Naredne, 1923. godine, 29. oktobra, proglašena je Turska Republika – čiji je glavni grad postala Ankara – a Mustafa Kemal izabran za njenog prvog predsednika....
Olga Zirojević

Od čika Tome do Obame
Neverovatan fenomen Obame potvrđuje da je Amerika ipak očuvala svoj nepresušni i nepredvidivi potencijal. Ovoga puta za dobro...
Cvijeto Job
Bolest zvana fašizam
Širom sveta, i u Beogradu, obeležen je 9. novembar, Međunarodni dan borbe protiv fašizma, i 70 godina od Kristalne noći, kada je 1938. godine nacistička rulja širom Nemačke demolirala više od hiljadu sinagoga, opljačkala preko sedam hiljada radnji i ubila preko 90 Jevreja, a preko 26.000 sprovela u koncentracione logore...
Vera Vujošević
Države – tvrđave protiv nevidljivih ljudi
Savet Evrope procenjuje da bi na osnovu sporazuma o readmisiji u Srbiju i Crnu Goru trebalo da se vrati između 50.000 i 100.000 prognanika, a neke procene premašuju brojku od 150 hiljada prognanih, rečeno je na prvom regionalnom susretu 30 NVO iz Srbije, BiH, Rumunije, sa Kosova i iz Francuske...
Olivija Rusovac
Podeli, pa umnoži
Najnovija istraživanja javnog mnenja pokazuju da se na političkoj sceni Srbije malo šta promenilo u odnosu na izborne rezultate iz maja, sem izvesne preraspodele glasova u okviru desnice...
Nastasja Radović
Poraz sabornosti na Arhijerejskom saboru
Uoči ovogodišnjeg jesenjeg Arhijerejskog sabora SPC prvi čovek Sinoda koji zamenjuje bolesnog patrijarha Pavla u jednoj izjavi agenciji Rojters izrekao je znakovite reči koje o njemu i o onom što će se dogoditi govore dosta – »Na Balkanu su neizbježni novi ratovi jer je Srbija ponižena i nezadovoljna. Neko vrijeme vladaće mir ali taj mir će biti samo priprema za rat«...
Mirko Đorđević
Na Vukovom tragu
nagradu »Vukova povelja« dobio je i naš verni saradnik, magistar Mirko Đorđević za svoj dugogodišnji rad, kako autorski tako i prevodilački (ruski i francuski jezik), publicistički, pedagoški...
T. B. L.
Molitva ili politički pamflet
Ako još neko naivno veruje da je u nas (u Srbiji) odvojena Crkva od države, neka pročita članak protojereja mr Velibora Džomića »Sa Lovćena – Batina iz Lovćenca« (Glas javnosti, 6. nov. 2008), pa će valjda, da se »opasulji« i uveri u suprotno...
Đorđije Uskoković
Suđenje Florens Artman pod sumnjom organizacija za ljudska prava
Povodom suđenja novinarki Florens Artman pred Haškim tribunalom zbog navodnog objavljivanja poverljivih odluka Žalbenog veća u procesu protiv Slobodana Miloševića...

Uticaj globalizacije na društveni razvoj Srbije
Globalizacija je razvojni proces stvaranja noviteta, njihovog usavršavanja, selekcije i širenja, a uslovljena je kulturom, civilizacijskim kriterijumima kojima se definišu vrednosti, ideologijom, politikom, strukturom i organizacijom vlasti...
Ivan Ahel
Stid, vera i nada
Četvrtog novembra, kada je američki san o jednakosti postao java, većina Amerikanaca, onih koji su glasali za Obamu svakako, odjednom je posumnjala da li se to zaista desilo. Kako je napisao Tomas Fridmanu Njujork tajmsu, toga dana se, posle 147 godina, »završio Građanski rat«. U »novom danu« neki su tražili potvrdu da ne sanjaju da je Barak Husein Obama zaista postao prvi američki predsednik afričkog porekla...
Tatjana Jovanović
Crni (finansijski) oktobar u Velikoj Britaniji
Nekontrolisano tržište neminovno vodi ka cikličnoj ekonomiji, ekonomiji koja proizvodi krizu za krizom i u procesu ostavlja katastrofalne posledice za većinu građana, dok istovremeno proizvodi manjinu ekstremno bogatih...
Slobodan Barlov
Sporna shvatanja javnog i privatnog interesa
Na inicijativu lokalnog pokreta Ravnopravnost, uz saglasnost svih stranaka zastupljenih u gradskom parlamentu, Skupština grada Zrenjanina je 27. oktobra donela odluku da formira Anketni odbor za utvrđivanje istine o događajima oko preduzeća »Šinvoz«, koji već duže vreme privlače pažnju gradske i šire javnosti...
Slavko Golić

Propast Jugoslavije – greška ili spas
Jugoslavija možda i nije bila najbolje, ali je svakako bila najmanje rđavo rešenje. Bar to je, ako ništa drugo, dokazao i ovaj besmisleni rat u kojem su skoro svi prošli gore zbog toga što su je rušili umesto da su je civilizovano preuredili...
Mirko Tepavac

Obrazovanje kao istorija i mit ili Zašto u Srbiji ne postoji pojam budućnosti
Nije sigurno ništa novo ako se kaže da budućnost zavisi od obrazovanja i kulture, ali je sigurno novo ako se kaže da budućnost jedino od toga zavisi i ni od čega drugog. Zato je suviše lako obećavati prvi deo rečenice i to svi rade, jer je genealogija drugog dela rečenice ogroman problem za veliku većinu njih koji iz pozicija prošlosti pokušavaju da reformišu današnje obrazovne ustanove, a posledice su jako bolne i vidljive...
Dušan Šakić
Promene u svetu filma
Šta se to dešava sa svetom filma? Gde su nestale hadžije gradova od svetlosti i vladari senki i privida? Gde su igrači na žici od uzdaha? I zašto novi filmovi izgledaju tako »već viđeno«?...
Rajko Radović
Dekada Roma u Srbiji
Srbija je u junu ove godine od Mađarske preuzela predsedavanje Dekadom Roma. Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji Vitomir Mihailović sredinom oktobra je ocenio kako je Srbija napravila »značajan pomak u pravcu poboljšanja položaja te nacionalne manjine«....
Lidija Jovetić
Pomirenje bez legitimiteta
Sve je više dokaza, u svakodnevnom političkom životu Srbije, da Peti oktobar nema potrebno značenje u istoriji srpske demokratije, jer se toga dana nisu desile suštinske promene u političkom životu zemlje. Najnoviji dokaz je i pomirenje koje su, poslednjih meseci, uporno zagovarali i na kraju i potpisali čelnici Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije...
Radonja Dubljević
Dug put do tranzicione pravde
Posle Sarajeva, Zagreba i Beograda, 28. i 29. 10. 2008. u Prištini je održan IV regionalni forum za uspostavljanje pravde u postjugoslovenskim društvima, kojem su prisustvovali predstavnici brojnih udruženja ubijenih i nestalih, nevladinih organizacija koje se bore za promociju i zaštitu ljudskih prava...
Persa Vučić
1968. – reminiscencije
Pričalo se da je u junu 1968, trećeg dana studentskih nemira u Beogradu, jedan radnik prišao dvojici studenata stražara na ulazu Akademije likovnih umetnosti i uručio im veliki buket crvenih karanfila, prolio nekoliko suza i udaljio se tiho, pre nego što su se ova dvojica snašla....
Ranko Bon
Pozorišna igra za pravo na život
Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu 19. novembra bilo je domaćin osobama sa posebnim potrebama, njihovim gostima učenicima redovnih škola i svima onima koji su to veče došli da pogledaju izložbu radova učenika specijalnih beogradskih škola, pozorišnu predstavu »Mala princeza« i okrugli sto »Otkrivanje teatra«...
Tanja B. Lončar
O duhovima i ljudima
Z magazin od ovog broja počinje sa objavljivanjem serije intervjua na temu »Suočavanje s prošlošću«, u okviru koje će različite ličnosti iz društveno-političkog i privrednog života Srbije govoriti o svojim putevima i stranputicama kroz raspad realnog socijalizma, uspon nacionalizma i obećanu tranziciju ka demokratiji...
Ivan Zlatić
Kultura za mlade – šta je to
Opšte je rizično imati posla sa mladima jer, kako Kundera veli, »mlad čovek igra ulogu koju samo polovično razume ali se svoje maske drži grčevito poput stradalnika«. Ako na očiglednost opasnosti kaprica nerazumevajućeg-a-grčevito-stežućeg dodamo i temporalniju Pavićevu ocenu o »neistoričnosti« današnjeg mladog čoveka dobijamo skoro pa pravno valjanu potvrdu...
Marko Luković
Mladost u unutrašnjosti
Dok beogradski studenti blokiraju glavne ulice, nose transparente i sastaju se sa visokim zvaničnicima, njihovi vršnjaci u unutrašnjosti koji nisu imali dovoljno novca da finansiraju svoje školovanje na nekom od većih univerziteta rade za platu do 12.000 dinara kod privatnika ili primaju njen neznatan deo i rade u državnom preduzeću...
Ana Veselinović
Mladi o sebi i drugima
Nedeljnik Šabački glasnik u nekoliko nastavaka objavio je više autorskih tekstova devojaka i mladića iz grada s donekle potisnutom urbanom tradicijom, u kojima sažeto i negovanom mišlju i jezikom izražavaju svoje misli o sebi i drugima...

Istina o ratu
Roman-prvenac crnogorskog pisca Vojislava Pejovića (1972), koji danas živi i radi u Americi, tematski je posvećen tragici rata na prostorima bivše Jugoslavije i piščevoj generaciji koja je 1991. godine, u vreme kada se raspadala SFRJ, imala otprilike između dvadeset i dvadeset pet godina i koja je ostala prikraćena za pun doživljaj bezbrižnosti koju sobom donose mladost i blagodeti socijalno i politički uređenog društva...
Zlatoje Martinov
Omamljujući smrad
Onog trenutka kad sam u jednoj televizijskoj emisiji na ekranu ugledao knjigu pod nazivom Anatomija globalističkog smrada i čuo da u njoj pisac, pored ostalog, na svoj način, opravdava i ubistvo Ivana Stambolića i Zorana Đinđića, žarko sam poželeo da dođem do nje i prikažem je. Nameravao sam da se najozbiljnije suprotstavim piščevom razmišljanju...
Tihomir Ilić

Pokušaj kompromitacije tršćanske kulturne scene
U okviru serije kulturnih manifestacija koje se održavaju već IX sezonu pod nazivom »Spaesati« (»Lišeni svoje zemlje«), u Trstu je 11. studenog u kazalištu Miela bio upriličen susret sa Hasanom Nuhanovićem, autorom knjige Pod zaštitom UN-a Međunarodna zajednica i zločin u Srebrenici...
Melita Richter
Uredništvu Srpske politike
Pre izvesnog vremena zamolio sam vas da moju adresu skinete sa vaše mailing liste. Vaše nepoštovanje moje privatnosti iskazalo se ovoga puta pozivom da dođem u teatar Miela da bih sa vama »izviždali i onemogućili« skup, regularno organizovan i prijavljen, a na kojem će se raspravljati o krivici međunarodne zajednice za zločin u Srebrenici. Ja sam vaspitan čovek i meni to ne dolikuje...
Milutin Mitrović
Dokle ćemo izdržati
Verujem da i vi sasvim dobro znate u kakvim je uslovima minulih dvadeset godina izlazio naš list. Nadam se da delimo uverenje da smo opstali prvenstveno zahvaljujući uzajamnom poverenju. Uprkos dramatičnim zbivanjima, verujemo u ljudski, kulturni i politički smisao postojanja »glasila građanskog samooslobađanja«, a »protiv stihije straha, mržnje i nasilja«...
Nebojša Popov

Tesla, Pištalo, Crnjanski
Od čega su naočari koje je na oči stavio Vladimir Pištalo pišući roman Tesla, portret među maskama? Kako da dokona ono što je mrmljao Tesla: »Sve je u svetu povezano onako kako ludi ljudi misle da je povezano«?...
Dragutin Orlović