Uticaj globalizacije na društveni razvoj Srbije

Danas se širom planete može uočiti intenzivno mešanje ljudi svih rasa i svih kultura; ljudi mogu velikom brzinom da putuju po celom svetu uz pomoć modernih transportnih sredstava. Globalizacija se ogleda i u intenzivnom mešanju kultura, religija i ideologija, a sve to smanjuje nivo konfliktnosti između različitih naroda. U ovom procesu usvajaju se bez prisile one kulturne i civilizacijske vrednosti koje su prihvatljive za sve. Preko kompetitivnih mehanizama, uz slobodan izbor vrednosti, globalizacija ne vrši nasilan pritisak na narode da se odreknu tekovina svoje kulture. Ako se i u ovom smeru ljudi menjaju, tada oni voljno prihvataju promene, jer smatraju da su nove vrednosti za njih bolje i da ih unapređuju. Krajem XX veka globalizacija je doživela veliko ubrzanje na planu širenja informacione tehnologije, posebno kroz nesputano globalno kretanje informacija savremenim tehničkim sredstvima. Danas se u planetarnim razmerama povezuju svi delovi sveta preko štampe, knjiga, telefona, televizije, radija, a posebno interneta. Globalizacija se ispoljava u zajedničkom istraživanju i korišćenju novih pronalazaka, u stvaranju novih proizvoda i novih tehnologija. Ona se ogleda u doskora nezamislivoj saradnji SAD Rusije, Japana i Kine u oblasti nuklearne i kosmičke tehnologije. Globalizacija donosi stvaranje novih političkih institucija na nivou sveta, čiji je zadatak da na drugim osnovama zastupaju interese svih građana. Ona ne forsira postojeće ideologije i ostavlja da se na tom planu ljudi slobodno izraze na izborima kroz demokratske procese. Globalizacija donosi veliku migraciju ljudi iz nerazvijenih oblasti u razvijene, donosi ogroman porast trgovine, globalizaciju tržišta kapitala, što za posledicu ima investiranje u sve krajeve sveta. Ona je omogućila stvaranje transnacionalno integrisane proizvodnje, ali i razvoj tržišne konkurencije na planetarnom nivou. Danas se velika preduzeća sele izvan svojih moćnih matičnih država u nerazvijene države sveta, gde su uslovi privređivanja povoljniji (jeftinija radna snaga) i donose im veći profit. Kroz proces globalizacije intenziviran je i razvoj svekolike regionalne saradnje, a sve to pokazuje da ona donosi kraj nacionalnih ekonomija i nacionalne samodovoljnosti. Srbija je po svim ovim aspektima u velikom zaostatku; ona je već dve decenije u konfliktnim odnosima sa svim svojim susedima. Izvoz njenih proizvoda manji je tri puta od hrvatskog, pet puta manji od slovenačkog, dvadeset puta manji čehoslovačkog. Kada se uzme broj stanovnika ovih država slika Srbije postaje još crnja. Godišnje investiranje razvijenih država u Srbiju je 2-5 puta manje nego investiranje u susedne države. Građanima Srbije ograničene su mogućnosti kretanja po svetu zbog nepovoljnog viznog režima. On je posledica primenjenih sankcija prema Srbiji kao izazivaču minulih ratova. Regionalna saradnja je uslov za prijem Srbije u EU, a na tom planu Srbija jako zaostaje i postaje sve konfliktnija.

Ljudi nastoje da zajednički razreše globalne ekološke probleme koji mogu dovesti do nepovratnih razarajućih procesa sa kataklizmičnim posledicama. Opasnost se prvenstveno vezuju za naglo povećanje CO2 gasa u atmosferi planete, koji nastaje kao produkt sagorevanja enormno velikih količina uglja, nafte i gasa. Ovaj gas izaziva efekat »staklene bašte«, odnosno zagrevanja zemljine atmosfere. Zagrevanjem dolazi do

ubrzanog topljenja arktičkog leda, a posledica je porast nivoa mora i promena svetske klime. Ovim promenama biće pogođene mnoge ostrvske zemlje i primorski gradovi sveta, što će ugroziti stotine miliona ljudi. Visoka temperatura donosi i širenje pustinja na velikim prostranstvima, kao i ubrzan gubitak plodnog površinskog sloja zemlje. Globalizacija mora da obezbedi zaštitu od potencijalnih opasnosti koje donose veliki seizmički pokreti u zemljinoj kori, pojave enormno opasnih vulkanskih erupcija, orkanskih vetrova, cunamija, poplava i erozija sa katastrofalnim posledicama. Isto tako, nužna je globalna organizacija zaštite ljudskog zdravlja od nepoznatih pandemijskih zaraza. Danas je preka potreba planetarno organizovano obezbeđenje hrane, vode i dečje zaštite za ljude u ugroženim delovima sveta. Ljudi moraju zajednički da rešavaju probleme vezane za zagađenje reka, mora, jezera, vazduha i zemlje, posebno u industrijskim regionima i velikim gradovima. Oni moraju zajednički da rade na zaštiti živog sveta planete, jer je danas enormno velika brzina nestajanja mnogih vrsta flore i faune. Pojava velikih i opasnih
		Leon Bakst, Costume fort dancer Ida Rubinstein, 1912.

ozonskih rupa u zaštitnom omotaču zemlje nastaje neodgovornom upotrebom gasova za uređaje koji rade na principu spreja. Posebno je važna aktivnost na sprečavanju procesa naglog uništavanja tropskih i četinarskih šuma zbog delovanja kiselih kiša koje prouzrokuje SO3 gas, a i on nastaje u procesu sagorevanja organskih materija. U kontaktu sa vlažnim vazduhom SO3 gas stvara agresivnu sumpornu kiselinu (kiselu kišu) koja ugrožava ceo biljni svet.
Najznačajnija je zaštita čovečanstva od apokaliptičnih opasnosti vezanih za mogući nuklearni rat i zloupotrebu hemijsko-bioloških sredstva. Danas celoj planeti donosi veliku opasnost nekontrolisani razvoj terorizma, koji je po svojoj prirodi difuzan i teško se može neorganizovano likvidirati. Danas se globalizacija ogleda i u zajedničkoj borbi protiv kriminala (Interpol). Globalizacija nalaže potrebu da se na planetarnom nivou ostvari organizacija za zajedničko rešavanje lokalnih i globalnih konflikata i stvaranje planetarnih odbrambenih mehanizama. Ove se ideje delimično realizuju preko institucija UN, EU, OEBS, NATO, Partnerstva za mir, s tim što ovi sistemi ne odgovaraju realnim potrebama sveta. Preko procesa globalizacije određuje se dopustivi razvoj, a on je imperativ koji će odrediti buduće ponašanje svih država sveta.

Važna uloga globalizacije vezana je za širenje duhovnih vrednosti u oblasti književnosti, slikarstva, vajarstva, arhitekture, muzike, sporta, filma, pozorišne umetnosti itd. Ipak, ovaj proces najsporije napreduje na planu povezivanja civilizacija i kultura, jer su kod svih naroda ovi obrasci kolektivnog življenja jako stameni. Problem je što globalizacija kulture i civilizacije predstavlja preduslov za izgradnju novog humanijeg i pravednijeg sveta. Samo se preko njih može izbeći sukob velikih sila, a posebno sukob civilizacija. Najočigledniji primeri globalizacije javljaju se u oblasti trgovine, investicija i u oblasti privrednog razvoja i infrastrukture, kao i u međunarodnom saobraćaju. Posebni oblici globalizacije javljaju se u oblasti menadžerskih tehnika, administrativnih tehnika i drugih standarda, kao i univerzitetske nastave. Danas se globalizuju pravni sistemi u svim oblastima regulacije društvenih odnosa na evropskom nivou (pravni sistem EU), s tim što ova globalizacija ide znatno sporije na nivou sveta. Globalizacija se ogleda i u zajedničkom rešavanju finansijskih, socijalnih, demografskih i zdravstvenih problema čitavog sveta, posebno nerazvijenih država. Na svim planovima zajedničkih aktivnosti koje donosi globalizacija Srbija je na repu događanja. Ona kroz svoju dugogodišnju izolaciju i svoj antiglobalizam ne učestvuje u ovim procesima; zato stagnira, ali i katastrofalno strada. I danas vodeće ličnosti iz Srpske akademije nauka i umetnosti, Društva književnika Srbije, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve i lideri moćnih stranaka zastupaju ideje državnog centralizma, antiregionalizma, nacionalne izolovanosti, samodovoljnosti i nužnosti pravoslavne civilizacijske usmerenosti. Ove antiglobalističke ideje ozbiljno ugrožavaju budućnost Srbije. Globalizacija, kao i bog Janus, ima svoja dva lica – dobro i loše.

Dobro lice boga Janusa pokazuje da globalizacija ubrzava ekonomski i civilizacijski razvoj svim državama sveta, uključiv i nerazvijene. Ona im omogućava da se integrišu sa moćnijim složenim sistemima, da u međusobnim odnosima preuzimaju ekonomski najefektivnije novitete, kako bi se pojavili na globalnom tržištu i povećali svoje potencijale. Ovakvim usmerenjem mogu da razvijaju svoju kulturu i privredu, da povećavaju nacionalni dohodak i brže napreduju. Globalizacija je celom svetu donela naučnu, industrijsku i informacionu revoluciju, donela je zajedničke standarde i zajednička pravila življenja. Ona su se pokazala kao dobra za sve narode sveta, s tim što je njihovo intenzivnije korišćenje osujećeno postojećim kulturnim i civilizacijskim razlikama. U poslednje dve decenije prepolovljen je broj ljudi koji žive ispod egzistencijalnog minimuma, ishrana mnogih siromašnih naroda bitno je poboljšana, plate koje primaju su nedovoljne, ali su znatno povećane u odnosu na one koje su ranije imali. Ideje liberalne demokratije šire se celim svetom, a autoritarni sistemi vladanja polako nestaju. Širom sveta uvode se višepartijski sistemi, a najveći broj ljudi dobio je pravo glasa bez diskriminacija u pogledu pola, rase, etničke i verske pripadnosti. Mnoge države postepeno uvode parlamentarizam i dopuštaju rad kritičke javnosti. Primenom savremenih lekova smanjena je stopa smrtnosti, posebno kod dece, čime su likvidirane i mnoge bolesti. Opismenjavanje naroda dobilo je neslućene razmere; do juče potpuno zaostali ljudi danas čitaju knjige, novine, slušaju radio, koriste telefone, električnu energiju, gledaju televiziju i stanuju u boljim kućama sa kvalitetnijom vodom. Do njih su došli novi putevi, železnica, avio-saobraćaj, mnogi ljudi se voze automobilima, oblače se bolje, koriste savremena tehnička sredstva, a u kontaktu sa civilizovanim svetom menjaju i svoje arhaične navike. Napredak je najintenzivniji kod država razvijenog sveta i razlike između bogatih i siromašnih naroda postaju sve veće. Zbog odbojnog stava srpskih vlasti pozitivne vrednosti globalizacije u maloj su meri obogatile narod i državu Srbiju. Prema ostvarenom nivou vrednosti izvoza, Srbija se nalazi na dnu lestvice evropskih država. Ona se danas svrstava u red nerazvijenih zemalja kao što su Nova Gvineja, Papua, Sudan, Gabon i Majnamara. Po ostvarenom nivou upotrebe interneta Srbija se svrstava u red država kao što su Gvajana, Kazahstan i Libija. Od oko 800.000 visokoobrazovanih intelektualaca, oko 400.000 napustilo je Srbiju i danas stvara nove vrednosti ili usavršava postojeće u mnogim razvijenim državama. Negativna selekcija onemogućava preostale intelektualce da aktivno učestvuju u razvoju Srbije, što bitno umanjuje njene razvojne potencijale.

Drugo lice boga Janusa pokazuje da globalizacija donosi i brojne negativne posledice koje pogađaju siromašne narode, ali sve više i razvijene države sveta. Globalni svet je danas otvoren sistem, bez efikasne kontrole na planetarnom nivou. U ovim uslovima velike sile nastoje da preuzmu ulogu glavnih kontrolora svetskog razvoja. Pored toga, za svet su opasni sve razvijeniji masovni ideološki, nacionalistički i religiozni pokreti s agresivnim usmerenjima. Oni bujaju u mnogim državama nerazvijenog sveta i ne podležu efektivnoj regulaciji; ideje koje oni nose rađaju lokalne ratove i terorizam. Posebnu

opasnost donosi širenje droge i kolektivne destrukcije na sportskim takmičenjima i javnim skupovima, a opasnost naglo raste kada iza njih stoje rušilačke ideologije i vlasti. Veliku opasnost za siromašni svet donosi nekontrolisano monopolističko ponašnje velikih multinacionalnih kompanija. One nastoje da svojim posebnim položajima ugroze razvoj privreda i trgovina na lokalnom i globalnom nivou. Ovakva situacija pogađa uglavnom nerazvijene države, ali posledično i velike bankarske sisteme koji kreditiraju njihov razvoj. Globalizovana a pravno neuređena trgovina vodi do propasti privrede malih država, a posredno i do propasti velikih svetskih kompanija. Ovaj problem nije ublažen formiranjem institucija MMF-a i GAT-a jer one deluju samo u smeru uklanjanja trgovinskih barijera. Svetska trgovinska organizacija (STO) dobila
		Leon Bakst, Elisum, 1906.

je zadatak da rešava trgovinske sporove, ali se preko nje ne mogu ukloniti sve protekcionističke aktivnosti. Globalizacija vrši alokaciju resursa prema stabilnim državama, koje obezbeđuju najveću komercijalnu isplativost kapitala, zato države opterećene unutrašnjim konfliktima nemaju uslove za napredak. One postaju izolovane i regrediraju, a pomoć koju dobijaju je krajnje simbolična. Krajem XIX, a posebno u XX veku, »kamen-temeljac« liberalne demokratije i kapitalističke privrede vezivao se za principe laissez-faire, a on je označavao nemešanje države u privredni život. Danas se ovaj princip menja jer su svi sistemi postali ugroženi i traže državnu intervenciju.
Nekontrolisanim razvojem procesa globalizacije mogu biti ugroženi životi stotina miliona ljudi, posebno u siromašnom svetu. Globalizacija donosi povećane zahteve »probuđenih ljudi« siromašnog sveta koji traže pravo na posao i bolji život. Oni nekontrolisano naseljavaju velike gradove u kojima ne nalaze poslove koji bi im omogućili bolju egzistenciju. Zbog svekolike ugroženosti oni se odaju porocima, posebno kriminalu. Danas je masovno korišćenja droga postao jedan od najvećih problema sveta, koji posebno pogađa mlađu populaciju. Nerešena egzistencijalna situacija kod njih širi bezvoljnost, pesimizam, depresivnost, neaktivnost i bolesnu zavisnost. Zbog svog neuspeha i malih šansi da nešto promene svojim angažmanom, oni postaju uplašeni, otuđeni i depresivni; zato traže brza zadovoljstva, afirmaciju bez efektivnog angažmana i dokazivanje kroz neetičke aktivnosti. Zbog neadaptivne politike vlasti obični ljudi Srbije, posebno omladina, pogođeni su negativnim posledicama globalizacije, a kvalitetna rešenja za njihove egzistencijalne probleme se ne naziru. Ubrzani proces globalizacije stvorio je novi svet koji nije isti kao svet koji je do sada postojao i traži nova radikalna rešenja.

U procesu rasprostiranja globalizacije postaje očigledno da ona ruši sve što je staro, neefikasno i preživelo, a forsira sve što je novo, efektivnije, za ljude korisnije, odnosno duhovno vrednije. Bez obzira na istaknute nedostatke, kroz proces globalizacije povećava se ljudsko blagostanje jer se ljudi materijalno i duhovno unapređuju. Uslov je da ljudi ispolje stvaralačke sposobnosti i spremnost za promene. Globalizacija kažnjava i osiromašuje nedovoljno adaptivne pojedince i njihove zajednice kada zbog ideoloških prepreka ne rade na stvaranju ili usvajanju već postojećih noviteta i njihovom usavršavanju. Ona najsurovije kažnjava zajednice koje zadržavaju svoje arhaične kriterijume vrednovanja noviteta. Po svojoj prirodi, zakon selekcije je nehuman i on se ne može promeniti. Da bi ljudi opstali i napredovali oni moraju da menjaju sebe i svoje zajednice, a to znači da menjaju svoje kriterijume za vrednovanje noviteta i svoje radne navike. Kada ljudi budu formirali zajedničke vrednosne kriterijume s elementima humanosti i njima se budu služili pri selekciji noviteta, tada će se smanjiti i mera prirodne nehumanosti. U prirodi deluje zakonitost koja glasi: sve što je za ljude bolje opstaje, usavršava se i napreduje, a propada sve što je neefikasno. Preko organizovanih ljudskih aktivnosti nužno je u kriterijume selekcije ugraditi principe humanosti kao korektivni faktor bez kojeg nema napretka. Ovaj zahtev traži odgovor na drugo pitanje koje glasi: šta je to što je za ljude bolje i korisnije, da li je to isto za sve ljude na svetu, ako nije, kako ove razlike usaglasiti? Šta činiti sa pojedincima i ljudskim zajednicama koji u procesu globalizacije postaju gubitnici? Kako i u kojoj meri proces globalizacije može da dobije humaniju dimenziju?
Humana dimenzija selekcije traži preraspodelu postojećih i novostvorenih vrednosti i to je najveći problem čovečanstva čije se rešenje ne nazire. Istorija čovečanstva pokazuje da su moćniji ratom oduzimali slabima sva dobra koja su vekovima stvarali; zato su bogatiji postajali sve bogatiji, a siromašni su regredirali, sporije napredovali, a ponekad i katastrofalno stradali. Između ova dva sveta razlike su postajale sve veće. Danas ovaj problem predstavlja najveću opasnost za ljudski rod. Za potrebe siromašnih naroda razvijene države sveta izdvajaju manje od 1% svoje novostvorene vrednosti, s tim što je preraspodela postojećeg bogatstva potpuno isključena. Slični problemi javljaju se u okviru samih država. Neravnomernost razvoja pojedinih regiona unutar jedne države pokazuje da se njihova bogatstva i novostvorene vrednosti mogu izraziti odnosom 1:25 (bivša SFRJ imala je odnos 1:15). Ove razlike su izvor i uzrok stalnih sukoba, migracije ljudi i opustošenja čitavih oblasti jer u njima nema uslova za život. Posmatrano u planetarnim razmerama, vrednosni kriterijumi za selekciju noviteta bitno se razlikuju i vezuju za pojedine civilizacije, a one uslovljavaju brzinu širenja procesa globalizacije.

Napredak svakog društva uslovljen je vrednosnim kriterijumima koje zajednica koristi za selekciju noviteta. U visokoefektivnim i za nove ideje otvorenim zajednicama novitet će biti brzo modifikovan, uz nastojanje da se uvećava njegova praktična primenljivost. U zatvorenim zajednicama vrednosni kriterijumi ne dopuštaju širenje noviteta; tada je proces globalizacije zaustavljen, a posledica je i zaustavljanje razvoja. Globalizacija je direktno vezana za prijemčivost noviteta od ljudi drugih civilizacija i kultura. Novitet se svojim sopstvenim delovanjem nameće drugim ljudima, ali ga oni ne usvajaju svojom slobodnom voljom jer je njihovo širenje vezano za njihove civilizacijske kriterijume. Danas se smatra da živimo u multipolarnom svetu koji izgrađuju sledeće civilizacije: zapadna, islamska, pravoslavna, kineska, hindu, budistička, japanska, latino-američka i afrička. Razlike u vrednosnim kriterijumima između ovih civilizacija su velike. One su nastajale u istorijskom razvoju i ne mogu se brzo i lako premostiti. Preko 200 država raspoređeno je u okviru ovih civilizacija, a njih izgrađuje više od 2.000 plemenskih, etničkih, religioznih zajednica, sa svojim specifičnim kulturama. Razlike u posedovanju nejednakih prirodnih, materijalnih i duhovnih bogatstva, kao i stepenu dostignutog privrednog, tehnološkog, ekonomskog finansijskog i obrazovnog razvoja stvorile su i razlike u ostvarenim političkim, ekonomskim i vojnim moćima. Većina ovih država poseduje posebne kulture, a one su vezane za njihova verovanja, religiju, običaje, jezik, istoriju, umetnost i nivo obrazovanja.
Ove zajednice pripadaju različitim religijama, a one daju duhovni pečat njihovim civilizacijama. U graničnim područjima, na kontaktu ovih civilizacija, »iskopani« su rovovi koji razdvajaju ljude, sprečavaju njihovo mešanje, međusobno povezivanje i takmičenje. Brojne države Azije, Bliskog istoka, Afrike, Latinske Amerike zatvaraju se u svoje arhaične vrednosne sisteme osujećujući razvoj procesa globalizacije. One nemaju sposobnost da svojim unutrašnjim mehanizmima pokrenu dinamizam promena i zato stagniraju ili regrediraju. Njihove vladajuće strukture nisu sposobne da sprovedu neophodne promene, zato su svi usmereni na borbu za teritorije i primat svojih religijskih dogmi. U ovim oblastima javljaju se velike svetske krize, a mešanje velikih sila nije donelo pozitivne rezultate. Narodi ovih oblasti i dalje kopaju »odbrambene rovove« ili podižu »zaštitne zidove« jer ih njihove vlasti i intelektualci uveravaju da samo preko njih mogu sačuvati svoje tradicionalne vrednosti i svoju državu. Ipak, i ovaj se svet postupno menja pod uticajem procesa globalizacije. Ubrzani razvoj naročito se oseća u državama bogatim naftom i gasom i državama koje imaju velike rezerve drugih prirodnih resursa. Ovi narodi sve više sagledavaju potrebu svog učešća u procesu globalizacije, s tim što im nedostaje aktivan proces povezivanja interesa. Njega koče arhaične civilizacijske fiksacije za ocenu društvenih vrednosti. Ovim narodima nedostaje kreativnost u stvaranju novih vrednosti i prihvatanju postojećih, a posebno im nedostaje istrajnost da taj proces ustale.

Problemi koji nastaju u složenim državama javljaju se kada na jednoj teritoriji zajedno žive izmešani narodi različitih etničkih, nacionalnih i verskih zajednica, a jednovremeno pripadaju različitim kulturama i civilizacijama. Na kontaktima ovih civilizacija vekovima se »kopaju rovovi« s ciljem sprečavanja mešanja ljudi i razmene materijalnih i duhovnih vrednosti. Kod svih naroda postoji težnja da na što većoj teritoriji formiraju svoju »veliku državu« koja će biti etnički i verski homogena. Ovakvo usmerenje zahteva rat za teritorije,

preseljenje nepoželjnih naroda ili njihovo genocidno uništenje. Tada je briga o egzistencijalnim pitanjima naroda stavljena u drugi plan. Na prostoru bivše SFRJ žive narodi različitih civilizacija. Slovenija, Hrvatska i deo Hrvata u BIH pripadaju »zapadnoj katoličkoj hrišćanskoj civilizaciji«. U Hrvatskoj živi manjinska zajednica Srba koja pripada »pravoslavnoj civilizaciji«. Srbija je u civilizacijskom smislu podeljena na tri dela; ljudi Vojvodine i većih gradova centralne Srbije vezuju se za »zapadnu civilizaciju«. Značajan deo naroda centralne i južne Srbije vezuje se za »pravoslavnu civilizaciju« koju predvodi Rusija. Ljudi koji žive u oblasti Kosova i Sandžaka vezuju se za »muslimansku civilizaciju«, sa tursko-arapskom kulturom. Narodi BiH su u civilizacijskom smislu podeljeni na tri dela: »muslimansku«, »pravoslavnu« i »zapadnohrišćansku civilizaciju«. Sve ove civilizacije nose posebne vrednosne kriterijume

preko kojih vrše selekciju novih vrednosti, a one su međusobno suprotne i konfliktne. Lokalna »globalizacija«, koja zahteva tesnije povezivanje ljudi sa ovih prostora, mora da se osloni na neke zajedničke sisteme vrednosti, a oni danas ne postoje. U svom istorijskom razvoju etničke zajednice nisu uspele da pronađu zajedničke sisteme vrednosti; zato su stalno ratovale i teško stradale. Jugoslovenstvo kao »povezujuća« ideja predstavljala je neodređen pojam koji su autoritarni vladari koristili da putem sile povežu interesno sukobljene etničke i religijske zajednice. Jugoslavija je nosila naziv »tamnica naroda« jer su se ljudi nacionalnih zajednica osećali prikraćeni u teritorijalnom, državnom, ekonomskom, religioznom, kulturnom i civilizacijskom smislu. Sve jugoslovenske vlasti nisu uspevale da ove probleme uspešno razreše. Rešenje ovog problema može se potražiti preko finaliteta koji danas koriste države EU. To je globalistički koncept koji je dobio evropsku regionalnu dimenziju i pokazao veliku efektivnost u praksi. Narodi Slovenije i Hrvatske su civilizacijski homogeni i generalno su usmereni ka finalitetu EU. U ovom smislu oni nisu ciljno konfliktni i zato brže napreduju. Uža Srbija (bez Kosova) danas je civilizacijski podeljena na dva dela. Prvu grupu čine partije i njihovi glasači koji zastupaju evropski civilizacijski koncept (DS, LDP, G17 i neke partije manjinskih zajednica). Drugu grupu čine partije sa svojim glasačima koje zastupaju pravoslavno-ruski civilizacijski koncept (SRS, DSS, NS). Ove dve grupacije su idejno nepomirljive i onemogućavaju razvoj Srbije. Ukoliko u narednom periodu pobedi politička grupacija koja će zastupati zapadnoevropski globalistički koncept i povede Srbiju ka institucijama EU, ona će uspeti da postepeno razreši nagomilane probleme i država će napredovati. Ako pobedi nacionalistički koncept, sa rusko-pravoslavnim usmerenjem, Srbija će nazadovati, a može i katastrofalno da strada. U ovom odlučujućem trenutku svi se u državi pitaju: šta treba činiti da bi narod Srbije sebi obezbedio bolju budućnost? Ideje globalizma daju dovoljno pouka u kom smeru treba pronalaziti prava rešenja. Na narodu i na vlastima je odgovornost za sudbinu Srbije.

	Ivan Ahel