Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja


Republika / RES PUBLICA

Ko smo, šta radimo, čemu težimo

Učesnik i svedok promena List su pokrenuli jugoslovenski intelektualci, marta 1989. godine, koji su mesec dana ranije osnovali Udruženje za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI). Cilj je bio demokratski preobražaj društva i zajedničke države. Prekretnica promena viđena je, s osloncem na zdrav razum i iskustvo borbe za demokratiju, u legalizaciji osnovnih sloboda i prava građana, izborima za ustavotvornu skupštinu, koja bi donela novi ustav, i u rešavanju sporova i sukoba - i nacionalnih - u parlamentima (federalnih jedinica i federacije), a ne na ratištima. Tako smo shvatali slobodu i demokratiju; zbog toga u glavi našeg lista stoji da je "glasilo građanskog samooslobađanja". Kada su promene krenule putem ratova, zločina i pljačke - ka "prirodnom stanju" - sve vreme smo bili, kako takođe stoji u glavi našeg lista, "protiv stihije straha, mržnje i nasilja". Svedočili smo o njenom zamahu, dominaciji i razornim posledicama po ljudski život, društvo i državu. Istovremeno, bili smo i učesnik - nikada jedini (osim u vreme NATO bombardovanja, 1999, uz RTV Pančevo) u otporu toj stihiji. Podsticali smo, podržavali i sarađivali sa svim akterima otpora stihiji i borbe za demokratske promene - od nezavisnih novinara i medija, preko načelne opozicije i sindikata, do nastajućih antiratnih grupa, nevladinih organizacija i društvenih pokreta. Iz kumulacije delovanja ovih aktera, a uz snažnu podršku međunarodne zajednice, u Srbiji je, na izborima i demonstracijama 2000. godine, oboren vrh antidemokratskog režima i otvoren put k uspostavljanju demokratije. U novim uslovima, naš list opet vidimo prvenstveno kao jednog od učesnika demokratskih promena, ne samo kao svedoka događanja.


Šta smo (u)radili Naš list nema jednaku distancu prema svim idejama i akterima. Podršku pružamo onim idejama i akterima koji se konkretno bore za demokratske promene. Suprotstavljamo se totalitarnim ideologijama i njihovim protagonistima. Izlazili smo kontinuirano kao dvonedeljnik, u tiražu od oko 5000 primeraka (nekada više a nekada manje); objavili više od deset hiljada tekstova - informativnih i analitičkih - više od dve hiljade autora - domaćih i stranih (novinara, naučnika, književnika i dr.) - u preko 300 redovnih i oko 100 vanrednih brojeva. Već više godina naš list može da se prati i preko Interneta. Mnogi od ovih tekstova prenošeni su u domaćim i stranim listovima i časopisima. Izdali smo i preko 20 knjiga, od kojih su neke prevedene na više stranih jezika (na primer, zbornik Srpska strana rata, pored dva domaća izdanja, preveden je i na nemački, francuski i engleski jezik).

Naš list se čita u Srbiji, svim delovima nekadašnje Jugoslavije i u mnogim zemljama sveta. Nastojeći da budemo sasvim realni, možemo reći da krug naših saradnika i čitalaca nije dovoljno veliki a još manje toliko snažan da bi odlučujuće uticao na tekuća događanja, ali nije baš ni tako mali i beznačajan kako se nekima čini i kako izgleda našim protivnicima. Oni bi najradije da nas ne vide, a kada nas vide označavaju nas kao nešto izopačeno, jalovo ili opasno. Nižu se razne diskvalifikatorske etikete: "anacionalni", "antinacionalni", "mondijalisti", "globalisti", "strani plaćenici", "ustaše", "četnici", "komunjare", "izdajnici", "sektaši", "onanisti", "misionari Atlantskog sveta" itd. Otvoreni za kritiku i dijalog, suprotstavljamo se svakom nipodaštavanju, ideološkoj isključivosti i nasilnom zatiranju. I diskvalifikacije primamo k znanju kao znake realnosti u kojoj radimo.
Sve do promena 2000. godine čitaoci su nam

poručivali da ih je naš opstanak i delovanje, usred katastrofičnih prizora, psihički i moralno krepio, uveravajući ih da nisu potpuno usamljeni i izgubljeni. Posle 2000. godine dobijali smo poruke da više i nije potrebno da dalje izlazimo, jer je konačno izvojevana pobeda slobode i demokratije. Nismo skloni iluzijama o konačnoj pobedi Dobra, kao što nismo pristali, ni u težim okolnostima, da se povinujemo trijumfu Zla. Nastavljamo borbu za slobodu i demokratiju. U tome, uvereni smo, presudni značaj imaće izbori za ustavotvornu skupštinu.
Usvajanje Ustavne povelje o Srbiji i Crnoj Gori vidimo kao kraj nasilnog prekrajanja državnih granica, razaranja društva i države, i kao početak stvaranja normalnog društva i države i novih odnosa među njima u okviru evropskih i svetskih integrativnih procesa.

Pravo na život
Ugroženo stihijom straha, mržnje i nasilja, ovo temeljno ljudsko pravo može biti vaspostavljeno odlučnom i istrajnom borbom protiv nje a za slobodu i razvoj individue i društva - tako shvatamo građansko samooslobađanje.
U daljem izlaženju našeg lista u prvom planu biće demokratske promene ali nećemo zanemariti ni sve ono što ih ograničava, sprečava i ugrožava. Nudimo i očekujemo saradnju sve šireg kruga saradnika i čitalaca na sledećim temama:

o stvaranje zakonskih, institucionalnih i proceduralnih uslova za objektivno informisanje, slobodno izražavanje interesa, uverenja i ideja, za formiranje kvalifikovane i uticajne javnosti, a za obuzdavanje totalitarnih ideologija, propagande i manipulacije javnim mnenjem; o razjašnjavanje i sankcionisanje ratnog nasilja, zločina i pljačke kroz razvoj kritičke misli, kulture i, prvenstveno, preko uspostavljanja sudske vlasti; o zakonsko regulisanje političkog delovanja i borbe za vlast, pre svega političkih stranaka, te za obuzdavanje i sankcionisanje onih aktera koji bi da održe stihiju straha, mržnje i nasilja; o privredne i društvene promene u kojima će cena tranzicije biti ravnopravno raspoređena kroz stalan socijalni i politički dijalog sindikata, poslodavaca i države;
o razvoj kulturnog pluralizma i dijalog između pristalica humanističkih, liberalnih i socijalističkih ideja i vizija, nasuprot razornom mnoštvu ideologija staljinizma, nacionalizma, klerikalizma i militantnog patrijarhalizma; o razjašnjavanje i sankcionisanje ratnog nasilja, zločina i pljačke kroz razvoj kritičke misli, kulture i, prvenstveno, preko uspostavljanja sudske vlasti; o zakonsko regulisanje političkog delovanja i borbe za vlast, pre svega političkih stranaka, te za obuzdavanje i sankcionisanje onih aktera koji bi da održe stihiju straha, mržnje i nasilja; o privredne i društvene promene u kojima će cena tranzicije biti ravnopravno raspoređena kroz stalan socijalni i politički dijalog sindikata, poslodavaca i države; o razvoj kulturnog pluralizma i dijalog između pristalica humanističkih, liberalnih i socijalističkih ideja i vizija, nasuprot razornom mnoštvu ideologija staljinizma, nacionalizma, klerikalizma i militantnog patrijarhalizma; o garantovanje ostvarivanja prava svih manjina, te negovanje tolerancije; o trajan izlazak iz izolacije i konfrontacija sa okruženjem, za otvaranje prema susedima i svetu kroz ravnopravnost u oblikovanju vlastitog i evropskog identiteta u integrativnim procesima u regionu, Evropi i savremenom svetu; o očuvanje rezultata dosadašnjih borbi za demokratske promene u nastavku procesa demokratskih promena, pre svega stvaranjem nove konstelacije pokreta za demokratske promene i stvaranju uslova za, najzad, fer i slobodne izbore za ustavotvornu skupštinu koja će donošenjem novog ustava uspostaviti demokratske institucije i vladavinu zakona.

Oslanjajući se na novija iskustva a i na one tokove u našoj tradiciji koji su tragali za ravnotežom unutarnje i spoljne slobode, slobode građanina i nacionalne slobode, uvereni smo da je realno mogućno nastaviti borbu za demokratske promene. Tako se na najbolji način sprečava obnova starih i nastajanje novih žarišta razornih sukoba. Uvereni smo da smo danas u takvim nastojanjima manje usamljeni nego ranijih godina, pogotovo ukoliko za ovakva nastojanja dobijamo odgovarajuću podršku saradnika i čitalaca.

RES PUBLICA

Izdavač
Pokretač i izdavač lista, UJDI, tadašnje vlasti nisu registrovale ni u Zagrebu niti u Beogradu, nego tek u Titogradu (Podgorici). Rasplamsavanjem rata, UJDI se, svojom odlukom (decembra 1991), preobrazio u različite projekte - nevladine organizacije, političku stranku i izdavačku delatnost. Prava osnivača su, istom prilikom, preneta na Savet i Uredništvo lista.
Iako je list kontinuirano izlazio, bilo je neizvesno dokle će to trajati. Planovi su pravljeni za nekoliko meseci, najviše za godinu dana, da bi se trajanje pretvorilo u čitavih četrnaest godina. Onda je, nakon promena u Srbiji/Jugoslaviji, bilo neophodno legalizovati firmu koja će biti izdavač lista.
Urednici i saradnici Republike osnovali su Zadrugu za intelektualne usluge RES PUBLICA koja je registrovana rešenjem Okružnog privrednog suda u Beogradu (8. novembra 2001. godine).
Nastojimo da oko bitnih tema javnosti (res publica) proširimo komunikacije, pored štampanih, i elektronskim oblicima javnog opštenja.

Delokrug
Zadruga je registrovana za sledeće delatnosti:

o izdavanje novina, časopisa, knjiga, brošura, zvučnih i video zapisa i drugih publikacija;
o štamparske i ostale grafičke usluge;
o istraživanja i razvoj humanističkih i društvenih nauka;
o obrazovanje odraslih i ostalo obrazovanje;
o izrada kompjuterskih programa, savetovanja i obrada podataka;
o istraživanje tržišta i javnog mnenja;
o usluge reklame i propagande.

Zadrugom upravljaju Skupština članova-osnivača, Upravni odbor i upravnik, u skladu sa zakonom i normama Zadruge.
Članarina s pravima osnivača iznosi 3000 dinara.

Plan
Zadruga se sada nalazi pred dva najvažnija zadatka. Prvi je da se poslovno konsoliduje u skladu sa zakonima i da razvije svoju sposobnost za tržišno poslovanje. Drugi se tiče sve većeg oslanjanja na izvore prihoda iz pretplate i prodaje lista i drugih izdanja, kao i iz razvoja ostalih delatnosti Zadruge.
Očekujemo pristupanje novih članova koji su spremni da podrže i razviju dosadašnje i nove projekte, uz spremnost da se deo profita ulaže u razvoj svih delatnosti Zadruge i u Fond solidarnosti.
I od međunarodne saradnje, prema konkretnim projektima, očekujemo ulaganja (investicije) u proces demokratskih promena i razvoj kulture, društva i države.

Uredništvo


	Sede (s leva): Dragoš Ivanović, Nebojša Popov, Dragan Mišković, Zlatoje Martinov, Pero Mužijević. Stoje: Mirko Đorđević, Nastasja Radović, Bojan al Pinto-Brkić, Olivija Rusovac, Slavica Vučković, Vera Ranković, Ljubiša Vujošević.