Uredništvu Srpske politike

Pre izvesnog vremena zamolio sam vas da moju adresu skinete sa vaše mailing liste. Vaše nepoštovanje moje privatnosti iskazalo se ovoga puta pozivom da dođem u teatar Miela da bih sa vama »izviždali i onemogućili« skup, regularno organizovan i prijavljen, a na kojem će se raspravljati o krivici međunarodne zajednice za zločin u Srebrenici. Ja sam vaspitan čovek i meni to ne dolikuje. Nisam baš sasvim razaznao tvrdite li vi to da u Srebrenici nije ničega bilo. Ako je tako, navešću samo da je Dobrica Ćosić, pisac i nekrunisani otac srpske nacije, u uvodu za dnevničke beleške Nikole Koljevića, objavljivano u listu Politika, napisao: »Žalim što ne raspolažem egzaktnim podacima o ‘etničkom čišćenju’ muslimana i Hrvata, ali sam uveren da su stradanja tih naroda bila strahovita, pa Srbi počinioci takvih ratnih zločina treba da odgovaraju pred sudovima i pred svojim narodom...« (Politika, 29. 10. 2008)... Koljević uzgredice spominje »srpske ratne zločine, posebno Srebrenicu... neuviđanje značaja tih događaja i izostajanje odgovarajuće osude smatram ozbiljnim nedostatkom... nalaz muslimanske komisije o 8.000 ubijenih muslimana preuzela je nesmotreno i vlada Republike Srpske...« (Politika, 30. 10. 2008). I još: »Mora se uložiti napor da se istraži cela istina«. Dakle, jeste li vi to veći Srbi od Dobrice ili samo ne poštujete ni sopstvene autoritete?
Proglašavate lažovima učesnike skupa u Mieli, pre nego što su izneli svoje mišljenje, pretpostavka je, na osnovu međunarodno verifikovanih dokaza o zločinu. Suština vašeg poziva je u nameri da sprečite razgovor. Dakle, vi ne želite da polemišete sa njima i iznesete protivargumente, kako se to u civilizovanom svetu radi, nego da zatvorite usta svakome ko razmišlja o zločinu. Tu tehnologiju s uspehom je primenjivala UDBA. Najjednostavnija logika nameće pitanje niste li vi prikriveni izvršioci ili jataci zločinaca, kada se toliko bojite otvorenog razgovora o zločinu. Moguće je da niste, ali je podjednako moguće da ste oni koji priželjkuju i navode na nova klanja i mržnju među narodima nekada jedinstvene zemlje. Dok su takvi bili »udarna pesnica vlasti« ljudi su ih se bojali. Danas uslova da za nečiji račun ponovo sejete mržnju i smrt uglavnom nema. Nikome danas takvi više nisu potrebni. Srbija, i oficijelna i neoficijelna vas se odriče – tako sami tvrdite u pismu (vlasti su naredile crkvenoj opštini...). Jeste li možda primetili da su Milošević, Arkan, Beli, Giška i drugi mrtvi, da je Šešelj u Hagu, da Legija sarađuje sa istražnim sudijama, a da Bokan – komandant Belih orlova – ima privatnu školu u kojoj podučava beogradske udavače lepim manirima i piše slogane za pare. A on, Pajkić, Bjelica i njihov časopis Ideje bili su daleko talentovanije nacističko štivo nego vaše.
Možete vi zviždati, demonstrirati, nekoga čak i prebiti, pa i ubiti, ali vaše je vreme istorijski odzvonilo. Manite se ćorava posla. Ima u Trstu jedna zgodna institucija – OPP – u njoj ima mesta i za humanitarne organizacije, za vežbanje muzike i glume, za džoging, pa i za lečenje. Svesrdno vam preporučujem da se zainteresujete.
Još samo ovo: ukoliko nastavite da atakujete na moju privatnost potražiću zakonsku zaštitu. Imate svoju novinu pa ko želi može da je čita i da se sa njom dopisuje. Ja to ne želim i uglavnom me je stid što smo pripadnici istog naroda.

	Milutin Mitrović

Naknadna primedba: OPP je najstarija u Evropi psihijatrijska klinika u kojoj se bolesnici slobodno kreću unutar kompleksa. Danas delove te bolnice/zgrade i ogroman park podjednako koriste NVO, sportisti, muzičari i glumci amateri zajedno sa ludacima slobodnjacima.