Pismo čitaocima
Dokle ćemo izdržati
Onomad, 25. novembra, održana je 8. redovna Skupština
izdavača našeg lista, Zadruge za pružanje intelektualnih
usluga
Res publica. Razmotren je i usvojen
izveštaj glavnog i odgovornog urednika o dosadašnjoj
uređivačkoj politici lista
Republika
i novim projektima na kojima je ove godine započet
rad. Prihvaćen je i finansijski izveštaj. Stanje
je bolje nego prošle godine, kada smo bili na
ivici gašenja lista. Sada ima sredstava za izlaženje
u više narednih meseci i zbog toga nema razloga
da dižemo uzbunu od pretnje nestankom. Povoljni
su i institucionalni uslovi za dalje izlaženje.
Izabrani su i organi izdavača. Za predsednicu
Skupštine Zadruge izabrana je novinarka Olivija
Rusovac, za predsednika Upravnog odbora publicista
Mirko Đorđević a za Upravnika novinar Dragoš Ivanović;
svi su inače urednici
Republike. Skupština
je poverila novi mandat glavnog i odgovornog urednika
Republike sociologu Nebojši Popovu.
A sada bih vam se, dragi čitaoci, obratio malo
ličnije.
Verujem da i vi sasvim dobro znate u kakvim je
uslovima minulih dvadeset godina izlazio naš list.
Nadam se da delimo uverenje da smo opstali prvenstveno
zahvaljujući uzajamnom poverenju. Uprkos dramatičnim
zbivanjima, verujemo u ljudski, kulturni i politički
smisao postojanja »glasila građanskog samooslobađanja«,
a »protiv stihije straha, mržnje i nasilja«. Održava
nas i nada u realnu mogućnost pozitivnih promena
u svojoj zemlji i čitavom svetu. To nam je ulivalo
snagu za istrajno javno delovanje, a ne nekakav
inat za puko suprotstavljanje razornim ideologijama
i silama. Vera i nada nas je krepila u ljubavi
prema istini koju izražavamo načinom informisanja
o tekućim događajima i trajnijim zbivanjima, prvenstveno
negujući istraživačko novinarstvo, kritičko mišljenje
i saradnju sa svim akterima kojima je stalo do
uspostavljanja i negovanja autonomne javnosti
kao bitne institucije slobode i demokratije. Izbegavali
smo uživljavanje u poziciju žrtve i patos mesijanskog
spasavanja nacije i države. Krug autora (oko 3.000)
i njihovih ideja i stavova je veoma širok, ali
ima i jasnu granicu tolerancije, sve do ideologije
i prakse nasilja, zločina i pljačke, kao i militantnog
i prostačkog jezika.
Postoji, međutim, još jedna granica koju ne možemo
da previdimo. Naime, lična znanja i moći angažmana
ne mogu trajno izmaći »zubu vremena«. Nekad i
negde se mora stati, prestati, bolje svojom voljom
nego tuđom voljom ili višom silom. U Uredništvu
povremeno se opominjemo, naročito stariji, da
objektivno postoji »rok upotrebe« za svaku osobu.
Ono što smo do sada radili, i uradili, ne samo
po našem mišljenju, moglo bi biti dovoljno za
spokojan kraj, i da drugima prepustimo izdavački
i urednički posao, ukoliko to žele da rade. No,
u Uredništvu je jasno izražena oročena ambicija
da se doreknemo, da se potpunije izrazimo o bitnim
temama kojima smo se, i inače, najviše bavili
svih ovih godina. Želimo da što tačnije ustanovimo
šta nam to, pojedinačno i zajedno, u zemlji u
kojoj živimo, otežava da se uspostavi stabilna
ustavna demokratija kao temelj i okvir normalnog
života, a u sklopu realnih istorijskih tokova
u bližem i daljem okruženju. Iskustvo nam ukazuje
na važnost temeljnijeg proučavanja nacionalne
kulture. Time smo se i do sada bavili, ali je
to bilo nedovoljno da jasnije razlučimo koje su
ideje, ideologije i političke prakse vodile ka
razaranju i uništavanju života, slobode i demokratije,
a koje su vrednosti i vizije bile u znaku afirmacije
pojedinačnog i zajedničkog života, slobode i demokratije.
Cenimo da kod nas i naših saradnika ima intelektualnih
i moralnih potencijala da se što temeljitije i
jasnije iskažemo. Tome su posvećeni i naši noviji
istraživački projekti.
Kad rekoh da smo neki od nas starijih svoje ambicije
oročili, to izgleda dosta jednostavno zamišljeno.
Nastojaćemo da svakako izdržimo do proleća sledeće
godine kada se puni 20 godina izlaženja
Republike.
Za tu priliku bismo, umesto proslave nekog jubileja,
pripremili kritički osvrt na minulo razdoblje
i utvrdili platformu za dalje delovanja. To obuhvata
i formiranje novog Uredništva koje bi se potrudilo
da inovira program, proširi krug saradnika i obnovi
petnaestodnevno izlaženje lista. O svemu tome
bismo upriličili i odgovarajući »okrugli sto«
i odali počast urednicima i saradnicima koji više
nisu među nama.
Izdržljivost našeg lista zavisi, pak, i od jednog
bitnog objektivnog uslova. Sasvim otvoreno govoreći,
Republika može trajnije opstati samo
ukoliko postoji »kritična masa« pretplatnika.
O tome odlučujete vi, dragi čitaoci. Zato molim
sve one koji pročitaju ovo pismo da uplate pretplatu.
Iznos godišnje pretplate je skroman, kao i do
sada: 1.000 dinara za zaposlene a 500 dinara za
nezaposlene. Znajući za oskudicu u kojoj živimo,
ipak se nadam da ova suma neće znatnije ugroziti
vaš lični i porodični budžet. Ako držite do vrednosti
našeg lista, mogli biste razgovarati s kolegama,
prijateljima i komšijama da se i oni pretplate.
To ne znači da odustajemo od elektronskog izdanja
lista i od prodaje na kioscima, niti od Fonda
za opstanak
Republike. Budući da sadašnje
stanje na našem tržištu ne pogoduje opstanku i
širenju ovakvog lista, jedini siguran oslonac
su brojniji pretplatnici. Bilo kako da odlučite,
zahvalan sam što ste ovoj molbi posvetili pažnju.
Nadam se da vam neće biti teško da nam pomognete
u još nečemu, da nam pošaljete odgovor na sledeće
pitanje:
ŠTA MISLITE O DOSADAŠNJEM I BUDUĆEM IZLAŽENJU
REPUBLIKE, KOJE SU VAŠE PRIMEDBE I ŠTA
PREDLAŽETE?
Budući da se bliži kraj ove godine, zaželeo bih
vam, poštovani čitaoci, srećnu Novu godinu, nadajući
se da oni koji imaju veru i nadu u pozitivne promene
u životu mogu lakše podneti razne nevolje kojima
ćemo i ubuduće biti izloženi.
Zahvaljujem na dosadašnjem razumevanju, saradnji
i podršci.
