Osnovana koalicija NVO iz postjugoslovenskih republika

Dug put do tranzicione pravde

Svi zločini moraju biti institucionalno istraženi i kažnjeni

Posle Sarajeva, Zagreba i Beograda, 28. i 29. 10. 2008. u Prištini je održan IV regionalni forum za uspostavljanje pravde u postjugoslovenskim društvima, kojem su prisustvovali predstavnici brojnih udruženja ubijenih i nestalih, nevladinih organizacija koje se bore za promociju i zaštitu ljudskih prava, istraživanjem ratnih zločina i praćenjem suđenja optuženima za ratne zločine i zaštitom dostojanstva žrtve, istaknuti pojedinci i novinari koji to u svojim istupanjima i tekstovima promovišu ili o tome objektivno govore i pišu i preživele žrtve zločina – svi sa prostora bivše SFRJ, sem iz Republike Srpske, i gosti iz nekih evropskih i vanevropskih država koji imaju lično iskustvo u istraživanju zločina ili su bili u mirovnim misijama i bavili se i istraživanjem zločina u Argentini, Sijera Leoneu, Istočnom Timoru, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i sada su na Kosovu, a u okviru UN, OEBS, EULEKS.
Kada u jednoj državi, u jednom društvu, ne postoji prava volja ili ne postoji vladina stručna komisija spremna da otkrije pravu istinu o uzrocima nastanka konflikta ili rata na svojoj ili teritoriji druge države (država) i počinjenim ratnim zločinima od strane pripadnika svoje nacije, vojnih i paravojnih jedinica, političke partije ili formalne ili neformalne političke koalicije ili je vladajuća politička garnitura i većina opozicionih političkih partija svesna da će izgubiti podršku na sledećim izborima zato što znaju da je većina stanovništva podržavala stvaranje konflikta, ulazak u rat ili osvajanje tuđih teritorija i činjenje ratnih zločina nad drugima, i nema saosećanja za patnju i bol žrtve i porodicu i rodbinu žrtve i zbog svega toga »podilazi« potencijalnim i sigurnim glasačima, favorizuje i uvećava patnju i broj žrtava svoje nacije a umanjuje ili potpuno negira broj žrtava na suprotnoj strani kod ljudi samosvesnih, sa visokim ličnim moralnim vrednostima i sa osećanjem za postradanje, bol i patnju i kod »tuđih«, javlja se potreba da se udruženo ili pojedinačno bore za saznavanje i obelodanjivanje istine o ulozi, odgovornosti i krivici svojih i traže

pravdu za žrtve. O tome objektivno govore i pišu, duboko svesni da će se saznavanjem istine doći do pravde a onda i do trajnog pomirenja u jednom društvu odnosno među državama. Dakle, dok jedno društvo ne dostigne zrelost i onaj civilizacijski nivo kada će postati spremno da prihvati istinu o sopstvenoj odgovornosti i krivici i da se suoči sa sopstvenom ulogom u neposrednoj prošlosti, samosvesni visokomoralni pojedinci se udružuju ili samostalno istražuju prošlost i dolaze do neporecive istine i vrše pritisak na vlade svojih država da se uspostavi pravda za žrtve

(tranziciona pravda). Istina, pravda i pomirenje – tim redosledom! U suprotnom, uvek će se ulepšana prošlost javljati kao generator novih konflikata i ratova i uvek će novi spasitelji svojih nacija, spremni da zbog osvajanja ili ostajanja na vlasti jedan narod uvedu u rat protiv drugog, govoriti da treba osvetiti Jasenovac, pet vekova pod turskom vlašću, vraćanje Kosova u sastav Srbije – naše žrtve »traže« pravdu (osvetu) i tako u nedogled.
Svesni opasnosti od izbijanja novih sukoba na prostoru bivše SFRJ i nezrelosti i nespremnosti jugoslovenskih društava da prihvate istinu o ulozi u odgovornosti i krivici za najnovije ratove, za razaranja i počinjene ratne zločine nad pripadnicima drugih nacija, Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, Vesna Teršelić iz Documente iz Zagreba i Mirsad Tokača iz Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva odlučili su da stvore koaliciju nevladinih organizacija (Koalicija) na prostoru bivše SFRJ i da do kraja 2009. prikupe milion potpisa u peticiji kojom će moći vršiti pritisak na vlade novoosnovanih država da osnuju komisiju za istraživanje i utvrđivanje istine o uzrocima nastanka ratova i počinjenim ratnim zločinima. Do sada je Koaliciji pristupilo više od sto udruženja i NVO i oni će zajedno s onima koji će Koaliciji tek pristupiti prikupiti pomenutih milion potpisa i od »svoje« države tražiti da učestvuje u osnivanju regionalne komisije (REKOM). U rad REKOM-a moraju biti uključeni sociolozi, psiholozi, istoričari, forenzičari, odnosno stručnjaci za sudsku medicinu i predstavnici crkava, a njihov rad treba da prate novinari, ali bez navijanja za »svoje«.
U knjizi Neizrecive istine, autorka Prisila B. Hajner objašnjava zašto je potrebno osnivanje komisije za istinu: »Iako se predstavlja sa različitim stepenima naglaska, komisija za istinu može da ima neki ili sve od pet osnovnih ciljeva: da otkrije, rasvetli i zvanično prizna kršenje prava u prošlosti; da odgovori na posebne potrebe žrtava; da doprinese odgovornosti i pravdi; da u glavnim crtama izloži institucionalnu odgovornost i preporuči reforme; da podstakne pomirenje i smanji sporenje oko prošlosti«. Pojednostavljeno rečeno: zašto, kada, kako, okolnosti, ko i nad kim i da žrtva ratnog zločina ili njena porodica dobije materijalno ili novčano obeštećenje ili satisfakciju time što će biti poznato ime zločinca i tačna lokacija gde se nalazi telo žrtve ratnog zločina.
Da je dug put do utvrđivanja istine i uspostavljanja tranzicione pravde u postkonfliktnim društvima svedoče iskustva drugih država.
Neophodno je i lično svedočenje preživelih žrtava i svedočenje neposrednih izvršilaca zločina, njihovih indirektnih nalogodavaca i planera zločina i samog rata – i to javno svedočenje! – pod punim imenom i prezimenom i pred kamerama novinara. Samo tako će se imati uvid u stvarne ili izmišljene povode, razloge, mehanizme rata i mehanizme zločina.
Međutim, nije dovoljna dobra volja Koalicije za osnivanje REKOM-a ako vlada države nema sluha za prihvatanje istine da su i »naši« činili ratne zločine nad »njihovima«. Kada je Nataša Kandić govorila o srpskim žrtvama na Kosovu jedan kosovski Albanac je negodovao, tražio je da Forum odmah prekine rad i da se Nataši Kandić odmah zabrani dolazak na teritoriju Kosova. »Gospoda Albanci moraju da shvate da Kosovo nije ostrvo a vi na njemu jedine žrtve!«, reagovala je Nataša Kandić. Do blažeg negodovanja je došlo zbog izlaganja Numana Balića, poslanika u kosovskom parlamentu, kada je pomenuo bošnjačke žrtve ratnih zločina na Kosovu i kada je ministarka pravde u vladi Kosova Nekibe Keljmendi rekla da »zna da govorenje istine služi pravdi«, ali su zato predsednik Fatmir Sejdiju i njegov zamenik dobili aplauze i kosovskih Albanaca kada je rečeno da će »kosovska vlada sve učiniti da se sazna istina o žrtvama svih sukobljenih strana na Kosovu«, odnosno da je »žalosno što i Kosovo nema svoju Natašu Kandić«.
U izjavama (sve su autorizovane) za Republiku provejavali su različiti tonovi. Ivan Zvonimir Čičak: »Nisam veliki optimista, jer vidim da postoje brojni otpori u nevladinim organizacijama. Vrijeme će pokazati da li sam u pravu. Ja, osobno, podržavam osnivanje REKOM-a«. Florens Artman: »Jeste zakasnela inicijativa, ali postoji dobra volja, mada ima i tenzija. Ali će biti vrlo teško ako se međunarodna zajednica i postjugoslovenske države ne prilagode zahtevima i potrebama koalicije jer bez njihove podrške taj će projekat doći u ćorsokak«. Mustafa Radonići, advokat iz Prištine: »Još uvek sumnjam da će REKOM biti formirana, jer vidim dosta kontradiktornosti među učesnicima foruma«. Velija Murić, advokat, Rožaje, Crnogorski komitet pravnika za zaštitu ljudskih prava: »Osnivanje ove koalicije nešto je najbolje što se moglo dogoditi na prostoru Kosova, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije! Najgore bi bilo ako bi REKOM svaka država formirala dekretom a najbolje ako bi to formirao parlament svake postjugoslovenske države. Najteže će biti u Bosni i Hercegovini da komisiju osnuje parlament države a ne entiteta«. Vehid Šehić, Forum građana Tuzle: »Sve što može doprinijeti utvrđivanju istine i izgradnji pomirenja među ljudima uvijek sam podržavao. Međutim, nismo stvorili ambijent u kom bi shvatili da niko nema monopol nad istinom i nismo spremni da prvo sagledamo sebe, nego je još uvijek dominantan stav da kod drugih vidimo samo negativnosti. Na Balkanu je teško razmišljati šta će biti u budućnosti, tako da je teško procijeniti budućnost REKOM-a. Mnogo prepreka je na putu ostvarivanja cilja ove plemenite ideje. Najveće prepreke su među nama samima. Ne postoji ni politička volja kod glavnih aktera političkog života, jer mnogi od njih imaju nečasnu prošlost«.
Da ne treba verovati u istinu koju će utvrđivati neka državna komisija (koju je država/vlada formirala), zaključila je i Latinka Perović: »Ja ne verujem u neku državnu istinu o onome što se zbilo, ja samo verujem u obavezu države da radi na utvrđivanju i sankcionisanju zločina i da pokaže političku volju da se suočimo sa neposrednom prošlošću, da je osvetlimo, da iz toga izvučemo pouke i konsekvence« (CZKD, povodom šeste godišnjice genocida u Srebrenici).
Ipak, postoji nada u uspeh Koalicije, jer su i Žene u crnom pristupile Koaliciji, a one imaju razgranatu mrežu srodnih grupa po Srbiji i one su u svom radu na uspostavljanju tranzicione pravde najviše uradile.
Početkom decembra 2008. u Zagrebu će biti organizovane konsultacije istoričara i sociologa o njihovoj ulozi u učešću u REKOM-u.

	Persa Vučić