Anketni odbor za »Šinvoz«

Sporna shvatanja javnog i privatnog interesa

Na inicijativu lokalnog pokreta Ravnopravnost, uz saglasnost svih stranaka zastupljenih u gradskom parlamentu, Skupština grada Zrenjanina je 27. oktobra donela odluku da formira Anketni odbor za utvrđivanje istine o događajima oko preduzeća »Šinvoz«, koji već duže vreme privlače pažnju gradske i šire javnosti.
»Šinvoz«, inače, ima važno mesto u privrednoj istoriji grada koji je u »obe Jugoslavije«, po razvijenosti industrije, bio u samom vrhu. Mašinska radionica, osnovana krajem XIX veka (1887. godine), u sklopu izgradnje i razvoja regionalne železničke mreže, preteča potonjeg »Šinvoza«, bila je jezgro ubrzane industrijalizacije grada i regiona. Ona je preživela više država i političkih poredaka. Teškoće nastaju s problematičnom privatizacijom, zatim obustavljanjem rada i napokon stečajem.
U Anketni odbor imenovano je osam članova a za predsednika je izabran Branislav Markuš iz pokreta Ravnopravnost čija je Informativna služba pripremila startnu dokumentaciju. U Dokumentaciji, pripremljenoj da posluži kao polazna osnova za rad Anketnog odbora, nalaze se dokumenti vlasti i novinski napisi. Sudeći po ovim dokumentima, neke bitne stvari izgledaju nesporne: 1. nadležni državni organi su raskinuli ugovor s kupcem znatnog dela firme (Nebojša Ivković) zbog nepoštovanja zakona i ugovora; 2. zbog osnovanih sumnji da je uprava počinila izvesna krivična dela, nadležnim organima su podnete krivične prijave, a oni su najavili istragu i procesuiranje; 3. umesto istrage i procesuiranja, usledio je stečaj koji se, početkom oktobra, okončao rešenjem Trgovinskog suda u Zrenjaninu kojim radnici gube sve (posao, akcije) a Ivković sve dobija (kompletnu fabriku, bez »balasta« čitavih 500 radnika.
Anketni odbor treba da utvrdi sve razloge za raskid ugovora, za podnošenje krivičnih prijava i izostanak njihovog procesuiranja, kao i put u stečaj i način njegove finalizacije. Sudeći prema dostupnim izvorima, glavne činjenice nisu sporne. Na glavne probleme ukazivali su organizovani radnici akcionari, predvođeni Mitom Lisicom, naročito tokom čitave protekle godine, na svojim skupovima i javnim protestima u Zrenjaninu i Beogradu, koji su ostavili vidljive tragove u medijima. Posebnu pažnju javnosti privukla je serija

smrtnih slučajeva, među ostalima i u vreme protesta u Beogradu. Ako nisu sporne gole činjenice, one se različito razumeju i tumače. Zadatak Anketnog odbora je da prikupi nove činjenice i konsultuje merodavne aktere i stručnjake kako bi se saznala puna istina. Izgleda da pečat ovom konkretnom slučaju daje mutno poimanje javnog i privatnog interesa; ono je, po svemu sudeći, bitno doprinelo oblikovanju interesa određenih pojedinaca i grupa – glavnih učesnika slučaja »Šinvoz«. Tu je sasvim primetan trag zbrke koja, inače, decenijama prati dominirajući oblik vlasništva – društvenu svojinu – koja je zvanično
		Skupština grada Zrenjanina Anketni odbor za istinu o Šinvozu Dokumentacija Pripremila Informativna služba pokreta Ravnopravnost Zrenjanin novembar 2008.

definisana kao imovina koja je »svačija i ničija«. Ovako shvaćena svojina služilaje kao moćna fasada iza koje se krilo faktičko vlasništvo vlastodržaca, bez pravne, političke i moralne odgovornosti za raspolaganje društvenom imovinom. Budući da proklamovanje brze i potpune privatizacije naše privrede nije praćeno preciznim normiranjem novih oblika svojine – privatne i državne – i jasnom regulacijom procedure preobražaja svojinskih oblika, ostalo je dosta prostora za razne mutne radnje, konfuzna shvatanja i mnoge sukobe u inače dramatičnom procesu tranzicije.
Ovaj Anketni odbor, svakako, nema dovoljno znanja, moći i autoriteta da utvrdi punu istinu o čitavom procesu tranzicije, pa ni »konačnu istinu« o jednom konkretnom slučaju. A može i da padne u zamku da oponaša policiju, tužilaštvo i sud, da sprovodi istrage i presuđuje, umesto nadležnih organa koji nisu ostvarivali svoje propisane funkcije ili su ih obavljali traljavo. Nije manja zamka ni stvaranje afera i pokretanje hajki radi obračuna s političkim rivalima. Umesto da zabasa u ove slepe ulice, Anketni odbor može obaviti izuzetno važan javni posao tako što će sistematizovati objektivne činjenice i ponuditi javnosti njihovo valjano objašnjenje. Dabome, nije lako, ali nije ni nemoguće tačno ustanoviti ko ima koristi, a ko štete od jedne sumnjive privatizacije, od stečajem legalizovanih mutnih radnji i od zataškavanja dramatične sudbine radnika i njihovih porodica. Od javno utvrđene istine moglo bi biti velike koristi ne samo za rasvetljavanje jednog složenog konkretnog slučaja već i za njegovo pravedno rešenje.
Kada se temeljito i odgovorno osvetle različiti interesi i konkretne odgovornosti glavnih aktera slučaja »Šinvoz« može se steći objektivnija predstava o okolnostima u kojima je on nastao i dalje traje. To bi bilo od koristi i za razumevanje sličnih slučajeva. Sve to bi bilo od krupnog značaja za načelno razlikovanje javno prihvatljivog statusa i delovanja konkretnih privatnih preduzetnika, akcionara, menadžmenta i »običnih« radnika. Tako bi se mogle otklanjati rasprostranjene paušalne predstave po kojima smo svi ili lopuže ili poštenjačine, krivci ili pravednici, uglednici ili sumnjivci. Pod dominacijom isključivih gledišta, koja više počivaju na glasinama nego na pouzdanim činjenicama, teško je, gotovo nemoguće normalno živeti u preduzeću, lokalnoj zajednici, društvu i državi. Različiti interesi ne moraju biti samo nešto negativno, već su i podsticajni za dinamičan život, ukoliko su prihvaćeni kao legalni i legitimni.
Tragajući za istinom o jednom konkretnom slučaju, Anketni odbor može mnogo pridoneti razvoju političke kulture postojećih stranaka, lokalne samouprave i čitavog društva. Za tako nešto može se naći oslonac ne samo u bogatoj privrednoj i kulturnoj tradiciji grada, nego i u nekim novijim primerima. Pomenimo samo »Jugoremediju«, jedan od takođe široj javnosti poznatih slučajeva. Pokazalo se, naime, da višegodišnja borba radnika akcionara, predvođenih Zdravkom Deurićem, može biti uspešna u uklanjanju bezakonja i raznih uzurpacija, može da povrati svojinska prava i prava iz radnog odnosa ukoliko naiđe na razumevanje i podršku javnosti. Tako su radnici akcionari povratili svoja prava, vratili se na radna mesta, firma je vraćena u Zrenjanin, obnovljena je i unapređena proizvodnja, a trenutno se investira oko 10 miliona evra u rekonstrukciju firme. Suvišno je dokazivati da od toga imaju koristi i zaposleni u toj firmi, i lokalna zajednica, i čitavo društvo i država.
Ako »Jugoremedija« ostane usamljena, ma koliko ona bila pozitivan primer realne mogućnosti suzbijanja rđavih strana privatizacije, ona može ponovo biti plen raznih špekulacija i uzurpacija. Ukoliko se, pak, racionalno i pravično reši slučaj »Šinvoz«, bilo bi to novo pozitivno iskustvo uspešne tranzicije, podsticajno ne samo za radnike i preduzetnike te firme, nego i za lokalnu zajednicu i čitavu privredu.
Čini se da postoji i jedan osoben podsticaj odlučnom i uspešnom radu Anketnog odbora. Naime, nad ugled grada nadolaze tmurni oblaci njegovog ruženja, kako tokom dugotrajne prinudne uprave, tako, i još više, hapšenjem gradonačelnika Gorana Kneževića, nedavno proglašenog za najboljeg gradonačelnika u zemlji, koji je pokazivao razumevanje i za nevolje »Jugoremedije« i »Šinvoza«. Javno pokazana sposobnost da se racionalno sagleda i reši neki konkretan problem pokazaće da je lokalna samouprava kadra da kompetentno i časno obavlja javne poslove, i da grad nije »leglo korupcije i kriminala«, kako se to čini po aferaškom i senzacionalističkom javnom mnenju.
Ne bi bilo iznenađujuće da uspešan rad ovog Anketnog odbora podstakne i širu javnu raspravu o jasnijem i prihvatljivijem shvatanju javnog i privatnog interesa. To bi moglo voditi i ka postizanju šireg društvenog konsenzusa oko ustavnog okvira i temelja obnove i razvoja privrede, društva i države. Ako je takav konsenzus, kojem su se nadali mnogi učesnici u političkom životu Srbije, izostao u nedavnoj promeni ustava (2006. godine), to ne znači da se on ne može postići novim naporima i vizijama razvoja.
Za razliku od onih koji u svakoj teškoći vide znake propadanja i katastrofe, ne treba prevideti ni one koji pokazuju sposobnost i spremnost da se smelo i istrajno suočavaju s izazovima vremena. Zašto ne bi bilo moguće, i u našoj zemlji, da kriza koja je uzdrmala čitav svet i nas prene da iznova tražimo izlaz iz ranijih i nove krize.

	Slavko Golić