Ovča
Dekada Roma u
Srbiji
Težak posao
razaranja predrasuda
Srbija je u junu ove godine od Mađarske preuzela
predsedavanje Dekadom Roma. Predsednik Nacionalnog
saveta romske nacionalne manjine u Srbiji Vitomir
Mihailović sredinom oktobra je ocenio kako je
Srbija napravila »značajan pomak u pravcu poboljšanja
položaja te nacionalne manjine«. Rešavanje stambenih,
te pitanja obrazovanja, zapošljavanja i zdravstvene
zaštite prioritetno je u narednih godinu dana.
Osmišljen je i način da se prevaziđe možda i najveći
problem velike većine romskog stanovništva, institucionalna
registracija kroz knjige državljana, čime bi im
se obezbedila lična dokumenta i iz toga obezbedila
dalja prava zdravstvene i socijalne zaštite, te
prava na zasnivanje radnog odnosa i mnoga druga.
Porazni podaci da čak 66 posto ove populacije
nema nikakvo obrazovanje najbolja su potvrda strašnog
položaja na koji su osuđeni. Bez obrazovanja i
trajnije imovine, pripadnici ove nacionalne zajednice
u najvećem broju bili su primorani da žive u nehigijenskim
naseljima, često i na deponijama smeća, sa kojih
su sa razvojem svesti o potrebi reciklaže vremenom
počeli i da crpe izvesnu dobit.
Naravno, veliki gradovi kao veliki izvor postaju
njihovo odredište. U Srbiji, Beograd pre svih.
»Karton siti«, naselje sa oko 20.000 stanovnika
ispod mosta »Gazela« jedno je od najvećih takvih
naselja na Balkanu, ali i primer kako se ova zajednica
»snalazi« u borbi za goli opstanak. Tu ima stanovnika
»starosedelaca«, onih koji su bežali od rata na
bivšim jugoslovenskim prostorima, ima deportovanih
iz Evrope, osiromašenih... Most »Gazela« deo je
evropskog »Koridora 10«, jedinog autoputa izgrađenog
u Srbiji. Stanje mosta je takvo da ga treba hitno
rekonstruisati, ali to nije moguće dok se naselje
ne raseli. Obezbeđene su pare, i gradske vlasti
su pre nekoliko godina pokušale da reše taj problem,
ali su se stanovnici Novog Beograda, gde je deo
stanovnika trebalo da se preseli pobunili, bilo
je i blokada saobraćajnica, i od te ideje se odustalo.
Tada je to ocenjeno kao pobeda rasistički i fašistički
orijentisanih građana nad idejom pristojnog udomljavanja
ovih ljudi.
Ove godine gradske vlasti su predstavile novi
projekat. »Karton siti« seli se u prigradsko selo
Ovča. I opet protesti lokalnog stanovništva. Formiran
je »Štab za odbranu Ovče«. Većinu stanovnika ovog
sela već tri stotine godine čine Rumuni, nacionalna
manjina u Srbiji. Njihovi argumenti su da ni sami
nemaju dobre uslove za život, da nemaju dobru
komunalnu infrastrukturu, te da kapaciteti školskih
i zdravstvenih ustanova nisu dovoljni ni za postojeće
stanovništvo, te da doseljavanje novog stanovništva
samo može ugroziti kvalitet njihovog života. Pozivaju
se i na to da će izmenom etničke strukture lokalnog
stanovništva biti ugrožen opstanak njihove etničke
zajednice. Stalno organizuju konferencije za štampu,
pokušavaju kroz medije da utiču na javnost, jer,
kako kažu, u gradskoj vlasti nemaju razumevanja
za njih. Krajem novembra u beogradskom Medija
centru održali su najnoviju. Kada ih novinari
upitaju da li su svesni da ovim svojim protivljenjem
doseljavanju većeg broja Roma u svoju zajednicu
pokazuju rasizam, argumenti su im od toga da »starosedeoci
Rumuni poseduju čak 95 posto zemlje u selu« do
toga da »u njihovom selu već ima Roma, starosedelaca,
kojima pomažu« i »sa kojima zajedno rade i jedu
na svojim imanjima«... Negde između ovih ocena
provuče se i rečenica da tu »gde je planirano
naselje završavaju naša imanja« i zatim pitanje
»a ko će sačuvati našu letinu, koja je već ugrožena
krađama«.
Težak put razbijanja predrasuda je pred građanima
i vlašću u Srbiji. Istrajavanje na poslu raseljavanja
»Karton sitija« biće tek početak velikog posla.
