Beograd, godina XXIII (2011)
Br. 504-507
1. jul -31. avgust 2011.
 
Republika na facebooku
 
   
 

 

Pouka

  
Darija S. Radaković, Psihologija svinje - heroji
Ovih junskih dana navršava se 20 godina od formalnog raspada SFRJ i otpočinjanja ratnih operacija. Simbioza podlosti i arogancije, sebičnosti i oholosti, neobrazovanosti i nasilja s kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina obuzela je skoro sve: jednako vladajuće i one kojima se vlada.
Površnom i zlobnom novinarskom pisanju, pridružuje se tih godina kvazi naučna predrasuda koja različite oblike političkog dijaloga shvata kao nacionalnu slabost, a politička vrhuška postojeće stanje i svoju vlast kao prirodni, nepromenljivi deo stvarnosti. Na taj način isključila se mogućnost alternative i racionalnih rešenja. Usledila je najstrašnija, krvava drama jugoslovenskih naroda.
Danas, dvadeset godina docnije, moramo izvući pouku: konačno prestati da glorifikujemo zločince i da otkopavanjem njihovih grobova prizivamo aveti najcrnje prošlosti. Samo tako ćemo svoje živote definitivno usmeriti ka napretku umesto ka pogibelji.

  Z. M.

Svaštalice
Ratku Mladiću držim pesnice da u Hagu iznese svoju istinu – Božo Prelević
Etničko crnogorstvo je ideološko kopile Kominternine politike razbijanja Jugoslavije – Dobrica Ćosić
Tašmajdanski park ima simboličku važnost za Srbiju. Nalazi se na padini u samom centru grada gde sam se kao mali igrao – Boris Tadić
Gledam u tu pevačicu kao devedeset devet odsto svih muškaraca – Tomo Zorić
Da li cunami stiže u Izrael?
Palestinci će nastaviti da traže formalno priznavanje svoje državnosti pred UN, kada se Generalna Skupština bude sastala na jesen. Nameravaju da traže priznavanje države u granicama iz 1967. godine, pre izraelsko-palestinskog rata. Skoro je sigurno da će glasanje biti u njihovu korist. Sada je jedino pitanje koliko u njihovu korist.
Imanuel Volerstin
Zatiranje i odbrana slobode i dostojanstva
“Oduzeli su nam poslednje što smo imali – dostojanstvo. Šta je ostalo od slobode?” To su reči jednog starog radnika koji je ceo svoj vek proveo na železnici.
Olivija Rusovac
Tamni vilajeti i proklete avlije
Zaoštravanje uslova za sticanje statusa kandidata Srbije za članstvo u EU, u suštinskoj je vezi sa razotkrivanjem onog kompleksa uzroka i povoda ,teorije i prakse, političke pozadine i jatakovanja iza ovdašnjih gospodara života i smrti
Nastasja Radović
O jagodama i krvi
 Stravični proces započet u opasnim misaonim sistemima moralno i mentalno disfunkcionalnih osoba zbog maglovitih „viših ciljeva“, formalno završen, nastavio je svoj
morbidni život u Srbiji
Dragica Stanojlović
Šta zapravo smera Dodik?
 Često se može čuti kako političari puno govore, samo da ne bi ništa kazali. Čak i kada istina ne bi uglavnom bila sasvim suprotna od uobičajenog mišljenja u društvu.
Matja Stojanović
Pohvalite nas što ne ratujemo
 Srbija je, zapravo, zaprepašćena ponašanjem nezahvalnih žrtava i reakcijom međunarodne zajednice, koja bestidno ne ceni i ne uviđa dobronamernost Srbije u odluci da ne posegne za oružjem u ostvarenju sopstvenog državnog interesa.
Snežana Čongradin
Sumorno proleće patrijarha Irineja
Nije Sabor uputio protest Vatikanu povodom papine posete Hrvatskoj, ali ipak papa rimski nema šanse da doputuje u Srbiju. Neće se to dogoditi ni 2013.
Mirko Đorđević
Razgraničavanja ograničenog uma
U srpskoj kulturi, istoriji, religiji, u svesti običnih građana, takozvano “Kosovsko pitanje” predstavlja Gordijev čvor koji nikome ne pada na pamet da, jednostavno, preseče. Natezaće se Srbi oko njega i nadmudrivati ako treba, još vekovima. I uvlačiće i druge u te beskonačne i jalove rasprave.
Dragan Stojković
Sindrom pobedonosnog gubitnika
 Srpska napredna stranka (SNS) je slika Srbije – zarobljena osećajem opšteg beznađa, zagledana u palanačke horizonte nacionalizma sa ljudskim licem i uverena u vlastitu izuzetnost - bez pokrića. Pobedonosno gubitništvo političke opcije koju sada reprezentuje SNS istovremeno sa delegitimiranjem svih modernizacijskih procesa u Srbiji, je svakako, obeležilo prvu deceniju 21. veka.
Jelena S. Mihajlovska
Sve kazne za hrabrost
Željko Bodrožić, novinar, glavni i odgovorni urednik, odnedavno i vlasnik, „Kikindskih“, građanskog glasila i jednog od „brendova“ Kikinde, gostovao je na sesiji „Forsiranje novinara u slici i reči“ u programu „Anatomija ljudske kreativnosti: kultura življenja“
Gordana Perunović Fijat
Opstanak ili slom preduzetništva radnika i akcionara "Jugoremedije"
Javnosti je mahom poznato da se u zrenjaninskoj “Jugoremediji” u proteklih desetak godina nešto važno dešava. O tome je sistematičnije od drugih pisala beogradska Republika. U nedavno objavljenoj knjizi o radničkim borbama u Srbiji, iskustvo Jugoremedije dobilo je središnje mesto u spektru raznih oblika radničkih borbi
Slavko Golić
Saopštenje Upravnog odbora "Jugoremedije", fabrike lekova AD Zrenjanin
Sadašnji Upravni odbor Jugoremedije imenovan je glasovima malih akcionara, nakon što je fabrika 2007. godine preuzeta iz ruku Jovice Stefanovića-Ninija, kome je država 2002. godine prodala 42% akcija Jugoremedije
Upravni odbor "Jugoremedije"
Pisma podrške
Pisma podrške Samostalni sindikat hemije i nemetala Srbije i Saveza samostalnih sindikata za grad Zrenjanin
Mirko Malešev
Radničke borbe u Srbiji
“Na delu je ‘nevidljiva ruka politike’ koja hoće sve da kontroliše i nastupa oprobanim policijskim metodama
Ur
Kompleksna sociologija Edgara Morena
 Obimno delo Edgara Morena nije u celosti izučeno do danas a razlog treba tražiti najpre u samom autoru - on je svoje monumentalno delo La Méthode u sedam tomova godinama dopisivao - od 1977. do 2006. - i nije odustajao od “kompletne rekonfiguracije ljudskih znanja” kako zapaža njegov tumač Nikolas Truong u svom “registru” tema u delu ovog mislioca. To važi i za Morenovo poimanje sociologije za koju on kaže da mora biti “kompleksna” i odvojena od tradicionalnih ideoloških shema i koncepata
Mirko Đorđević
Ono što bi moglo biti ''moja'' levica
U susret recesiji i regresiji u Evropi neophodno je pronaći novi put političke emancipacije
Edgar Moren
Festival kreativne industrije
Industrije dvadeset prvog veka sve će više zavisiti o generisanju znanja kroz kreativnost i inovaciju
Milan Prodanović
Fest borbe za rad
Sa čime radnička klasa „ide u raj“? Filmovi svedoče, ljudi siromaše, samopoštovanje gubi dah... a država – okreće glavu!
Slavica Vučković
Profesori i pjesnici
Duga je razvojna linija koju je čovječanstvo do danas priješlo. Na njoj su ucrtani i usponi i padovi; bilo je puno „zvjezdanih trenutaka“ (otkriće DNK, čovjekov let u kosmos i dr.) i mračnih perioda (dovoljno je navesti samo ratove). Mnogim otkrićima i dostignućima ljudskog uma iz prošlosti i danas se divimo.
 Nikola Racković
Sram me bilo!
Najlakše je pronaći posrednika koji će da zabeleži vašu priču, jer drugačije je niko ne bi ni čuo, a onda samim tim to više nije vaša priča već priča drugog o vašem životu. Vi opet ćutite o samom sebi i niko vas nije čuo, niko nije prepoznao vas glas u gomili koja nešto govori. Zar zaista nemate ništa da sami izgovorite u ovakvom vremenu već očekujete da to ja kažem umesto vas, koji imam svoj vlastiti život o kojem nešto moram da kažem i da to vlastito vreme pretvorim u zbilju
 Dušan Sakić
Školstvo kao pravoslavni katihizis
 U Srbiji nema institucionalnog sekularizma - sve institucije od škole i opštine do sportskih i ribolovačkih klubova slave slavu i sa popovima ritualno seku slavski kolač
 Nermin Vučelj
Sećanje na Bogdana Bogdanovića
 „Ako Vas put nanese u Beč, ... Uz najsrdačnije pozdrave Vama lično i Vašoj porodici“. Potpis - Bogdan Bogdanović. Pročitah po ko zna koji put pismo dok putujem vozom od aerodroma ka centru Beča.
 Slobodan Barlov
Manjina i većina
 Tamo gde je većina tu je moć, tehnika, zastrašivanje i propaganda, rat kao sredstvo. Tamo gde je manjina tu je čovek, njegovi snovi i stradanja.
 Radonja Dubljević
Kon-Tiki-REKOM između Scila i Haribdi
Umesto odgovora Persi Vučić - neka teorijska pitanja oko REKOM-a
 Draško Bjelica
Neiskreno i neubedljivo
Od Nacrta do usvajanja - Zakon o regionalizaciji - još jedna manipulacija Mlađana Dinkića
 Duško Radosavljević
Tragedija inteligencije KPJ
Da li će historijska nauka dati odgovor na, još uvijek otvoreno, pitanje zašto su ustaše bili brži nego rukovodstvo CK KPH u danima kad je trebalo spasiti zatočene drugove iz logora u Kerestincu?
Vladimir Krstulović
Domoljublje nije mahanje zastavom
Pismo iz Hrvatske – O presudama, svjedocima i krivcima
Zoran Pusić
Sudstvo u Srbiji i teškom stanju
Šta bi sa reformom sudstva na evropskim osnovama?
Tomislav Krsmanović
Kako sam postao državni neprijatelj
Svi naši disidenti: Pavluško Imširović
Razgovarao Ljubiša Stavrić
Laž nije na Spasenje
Aurelije Augustin, O laži - s latinskog preveo, priredio i bilješke sastavio Sinan Gudžević
Mirko Đorđević
Memoarski medaljoni
Početkom juna, povodom trideset godina od smrti Josipa Broza Tita, izašla je knjiga sećanja Predraga Lalevića “S Titom po svetu”. Lalević je bio Titov lični lekar tokom poslednjih 16 godina njegovog života i član konzilijuma lekara koji ga je lečio u Kliničkom centru u Ljubljani
Vera Vujošević
Obrazac istraživačkog novinarstva
“Radno mesto pod suncem Radničke borbe u Srbiji” - Službeni glasnik i Res publica
Dragan Stojković
„Obrazovao sam zajednički štab sa Nemcima“
Izdajnik i ratni zločinac Draža Mihailović pred sudom / Stenografske beleške i dokumenta sa suđenja Dragoljubu - Draži Mihailoviću/ Beograd, 1946
Milan Šahović
Vrata bez izlaza
“Vrata bez izlaza”, interaktivna instalacija Darije S. Radaković, suočava posmatrača s nečim naizgled krajnje običnim i svakodnevnim.
Zoran Janić
Obeležen jubilej Republike 500-ti broj
Krajem maja proslavljen je značajan jubilej – 500-ti broj Republike
Održan naučni skup o Rozi Luksemburg
Dana 14. juna 2011. godine u Beogradu, u organizaciji časopisa Republika, a uz podršku Fondacije Roza Luksemburg , održana je jednodnevna naučna konferencija na temu „Recepcija ideja Roze Luksemburg u Srbiji i bivšoj SFRJ“.
 
 
Mi pričamo, u Briselu je predstava
Krajem aprila u Karađorđevu posle velike stanke opet skup glavara. Na samitu su učestvovali predsednik Turske Abdulah Gul, trojka iz BiH (Nebojša Radmanović, Bakir Izetbegović i Željko Komšić) i predsednik Srbije Boris Tadić, a Evropa je ulogu moderatora poverila najvećoj zemlji. Turci se vraćaju, skovana je šala, a ovdašnji novinari često su zluradi, traže „krv“.
Dragan Banjac
Danas
 
 
 
 
 

 

  
 
 
Copyright © 1996-2011