Sudstvo je definitivno u teškom stanju. Sudovi nastavljaju da odlažu odluke, sudske takse su enormne, advokati su skupi, a često nemoćni. Većina sudeonika nije u stanju da plati usluge advokata, a neuka je u pravnoj nauci. Umesto da snose posledice, sudije bivaju nagrađene. Koji cinizam, izvarani sudionici plaćajući visoke sudske takse i dodatno bivaju kažnjeni: prvi put nepravičnim sudskim presudama, a drugi put udarcem po džepu.
Dobro je poznato da je ranije u vreme Tita i Miloševića, sudstvo bilo PARTIJSKO. Danas imamo PRIVATIZOVANO SUDSTVO lični servis TAJKUNA. U Srbiji se poštovao zakon u 14. veku, u Dušanovom zakoniku je pisalo: SUDIJE DA PIŠU PO ZAKONU A NE PO STRAHU OD CARSTVA MI. I tako je i bilo. A danas u 21. veku sudska pravda u Srbiji ne postoji.
Građani Srbije su zgranuti: zar nije došla demokratija, zašto sudije uporno nepravično sude?

Pažljiva i objektivna analiza relevantnih činjenica koje se tiču stavova i mišljenja sudija dozvoljava da se dođe do saznanja da većina sudija površno zaključuje (pravda svoje postupke): da je država u krizi, da je sve dozvoljeno da bi se ona spasla, da oni kao spasioci države tako čineći produžavaju svoju neophodnu moć i privilegije. Nije nikakva tajna da su u

tajkunsku tranziciju; da će se upinjati iz sve snage da po svaku cenu onemoguće restituciju, rehabilitaciju i obeštećenja.
Zaprepašćujuće je da oni koji su završili pravni fakultet, ne poznaju fundamentalne naučne činjenice: da ako nema pravičnog sudstva, ako nema kazne za počinioce, onda bujaju anarhija i haos. Još su drevni Kinezi znali, pre više hiljada godina, da je najbrži način da se jedna nacija pobedi bez rata, taj da se u nju pusti virus bezakonja.
Sudijska profesija u Srbiji je tesno povezana sa politikom. Zamor, pritisci, nesigurnost radnog mesta, strah, vremenski tesnac, udruženi sa privilegijama i jagmom da se što više ućari u društvu gde SVI KRADU, tužna su svakidašnjica u pravosuđu. ''Ideologija podrazumeva standardizovana mišljenja i stavove, koji pravdaju pozicije pripadnosti grupi' '- Van Doorne and Lamers..

Od tada traje omraza i odmazda osvetoljubivih sujetnih moćnika, prema meni je do sada počinjeno par stotina krivičnih dela, uključujući interniranja u specijalne psihijatrijske ustanove, osude za verbalne delikte, nezakonito mi je od strane Četvrtog opštinskog suda u Beogradu 1983. godine u brakorazvodnoj parnici oduzet komforni stan veličine od 40 kvadratnih metara koji danas vredi 80.000 evra, sa ciničnim obrazloženjem'' nema bračno-političku podobnost, može da stan koristi u svrhe sastanaka disidenata'', bilo je zaplena rukopisa knjiga i imovine, blokada komuniciranja, svakojakih blamiranja u javnosti, pretnji, uništavanja karijere, i td. Septembra 1997. posle nastupa na TV Politika u okviru predizborne kampanje sam napadnut u mome stanu i teže povređen od strane organa Miloševićeve policije; aprila 2000. godine je došao veliki kamion i odneo celokupnu ličnu i stranačku arhivu, sve što sam stvarao ceo život, uključujući i rukopise mojih dvadesetak neobjavljenih knjiga, na delu je monstruozan duhovni zločin, brisanje memorije; marta 2008. godine Policijska uprava grada Beograda je pokušala da me utamniči na neodređeno vreme'' zato što piše saopštenja'' (2. juna ove godine me poziva na policijsko saslušanje OUP Novi Beograd, zbog moje borbe za sudsku pravdu).
Zbog taklvih stvari još 1994. godine podneo sam tužbu za naknadu štete. Viši sud u Beogradu je odbio moj zahtev tek januara ove godine (!) sa pravom žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.
Viši sud obrazlaže odbijanje, tvrdeći da ova država nije naslednik obaveza prethodne države, da nisam doživeo bilo kakve povrede mojih prava i eventualne štete u vezi sa tim, naročito ističe nestručnost postupka sudskog veštaka psihijatra dr Stevana Petrovića. Današnja Republika Srbija je prema Ustavu legalni sukcesor prethodne države. Ove štete su mi naneli zvanični državni organi. Prema Ustavu i zakonu država je dužna da nadoknadi štete koje su počinili njeni organi.
Povrh svega sud nije ispitao ni jednog od više navedenih svedoka. Koliko je ova sudska lakrdija groteksna vidi se i po tome što Viši sud osporava stručnost sudskog veštaka dr. Stevana Petrovića, psihijatra, a on važi za najboljeg veštaka u zemlji.
Na delu je politički revanšizam od strane istih onih koji su ranijih godina kršili moja prava, to je kazna za moj decenijski angažman za ljudska prava.
Moja penzija iznosi oko 300 evra, od imovine imam samo stan od oko 35 kvadrata koji sam dobio tek kada sam imao 61 godinu, na ivici sam bede, u dugovima sam, moj 30. godišnji sin je bez zaposlenja.
Moja poruka ovakvom sudstvu glasi: RAČUN SE NE MOŽE PRAVITI BEZ KRČMARA. To treba da jasno kažu i država Srbija i njeni građani. Dok ne bude kasno.