Početna stana
  
 
 
   

Obeležen jubilej Republike 500-ti broj

Krajem maja proslavljen je značajan jubilej – 500-ti broj Republike. U Velikoj sali NUNS-a na
skromnoj svečanosti, uz prisustvo članova redakcije i brojnih gostiju i prijatelja našeg lista, o značaju i društvenoj ulozi Republike govorili su Zlatoje Martinov, glavni i odgovorni urednik, Nebojša Popov, bivši glavni urednik,Vesna Pešić, narodna poslanica u Skupštini Srbije i Vesna Vodinelić, profesorka na univerzitetu Union. Istaknuta je nezamenljiva uloga našeg lista u analitičko-kritičkom praćenu svih najvažnijih društvenih fenomena
  
tokom poslednjih skoro četvrt veka kao i želja da se nastavi tim putem.

Održan naučni skup o Rozi Luksemburg

Dana 14. juna 2011. godine u Beogradu, u organizaciji časopisa Republika, a uz podršku Fondacije Roza Luksemburg , održana je jednodnevna naučna konferencija na temu „Recepcija ideja Roze Luksemburg u Srbiji i bivšoj SFRJ“. Radove su podneli istaknuti :
Pobulić, iz Beograda Zagorka naučni radnici koji su se na neposredan ili posredan način bavili opusom Roze Luksemburg Golubović, Trivo Inđić, Marija Obradović, Marijana Stojčić i Simeon iz Novog Sada Svenka Savić, i iz Zagreba i Lino Veljak i Mladen Planinc. Prepodnevno zasedanje moderirala je Nastasja Radović, urednica u listu Republika, a popodnevnu diskusiju Zlatoje Martinov, glavni
 
i odgovorni urednik Republike.
Potreba za održavanjem ovakve konferencije je bila tim veća što je uočljivo da su ideje i celokupni teorijski rad Roze Luksemburg marginalizovani i kod nas i u zemljama tzv. realnog socijalizma. Njena dela su prevođena, ali su izostala ozbiljna tumačenja. U izlaganjima je istaknuto da je ta vrsta marginalizacije rezultat Rozinog široko demokratskog shvatanja socijalizma kao sistema u kojem je krajnji cilj čovekova sloboda, što je bilo u raskoraku sa praksom prve zemlje socijalizma i ostalih socijalističkih zemalja uključiv i naš samoupravni socijalistički model. Svojevrsna dogmatizacija i petrifikacija marksizma odnosno njegovo doslovno tumačenje u teorijskoj i nasilje umesto slobode u praktičnoj ravni već u prvim danima nakon Oktobarske revolucije, učvrstili su Rozu Luksemburg u uverenju da je reč o izneveravanju izvornih načela naučnog socijalizma. To su bili glavni razlozi što njeno učenje nije naučno revalorizovano. Tek u novije vreme, zaključeno je na konferenciji, uviđa se savremenost njenih stavova, ali se i naglašava da je za konačne ocene njenog opusa veoma važno najpre shvatiti kontekst vremena u kojem je Roza Luksemburg živela i stvarala, a potom ga uporediti sa kontekstom našeg modernog doba.
U diskusiji tokom popodnevnog zasedanja svoje stavove su iznosili Nebojša Popov, Simeon Pobulić, Miroslav Ružica, Svenka Savić, Sonja Prodanović, Zlatoje Martinov i Milenko Marković.

Foto: Vera Vujošević
 
Mi pričamo, u Briselu je predstava
1. 07. -31. 08. 2011.
Danas

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2011