Krajem aprila u Karađorđevu posle velike stanke opet skup glavara. Na samitu su učestvovali predsednik Turske Abdulah Gul, trojka iz BiH (Nebojša Radmanović, Bakir Izetbegović i Željko Komšić) i predsednik Srbije Boris Tadić, a Evropa je ulogu moderatora poverila najvećoj zemlji. Turci se vraćaju, skovana je šala, a ovdašnji novinari često su zluradi, traže „krv“. RTV B92 se brzo setila Milorada Dodika, predsednika RS koji je (Kažiprst) izjavio da skup nije pratio, ali da prema samitu „oseća podozrenje“. Nije pratio, ali bi da kaže svoju. Mrsko mu je što visoki predstavnik „zloupotrebljava svoja ovlašćenja i nameće zakone". Iza toga se, u stvari, krije nešto drugo, on bi da se zaštiti, da nema nikoga iznad. Mile umislio da je hadžija u svom entitetu koji je pretvorio u lični begovat i u njemu se ponaša upravo tako, vlasnički i nimalo dobronamerno prema „svom“ narodu.

Građanska Vojvodina (Nezavisno društvo novinara, Centar za regionalizam, Helsinški odbor, Građanski fond „Panonija”, NVO „Otvoreni licej”, Zelena mreža Vojvodine i Građanska akcija Pančevo) „zaprepašćena je čijenicom da je RTV emitovala dokumentarnu emisiju koju potpisuje urednica i scenaristkinja Milijana Baletić, doajenka ratnohuškačkog novinarstva i promoterka govora mržnje“. Vele da se time Javni servis „ne samo narugao multietničkoj Vojvodini, novinarskoj profesiji i elementarnim moralnim nazorima, već je i pljunuo na žrtve genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti krvavih ratova iz devedesetih godina prošloga stoleća. Vojvođani, ali i građani zemalja bivše Jugoslavije „sa grozom se prisećaju lika i dela Milijane Baletić, čiji su izveštaji bili u funkciji podstrekivanja na ratne zločine i genocid. Umesto da se Baletićevoj sudi zbog nedvosmislenog doprinosa masovnim ubistvima i razaranjima, ona se pojavljuje na Javnom servisu sa gotovo jednakom retorikom kao devedesetih godina, vređajući susedne države i narode, a kao gosta dovodi takođe starog znanca iz devedesetih, Nikolu Kusovca, istoričara umetnosti i ekstremnog nacionalistu“.
Potom se, ali ne istim povodom, oglasio glavni tv monstrum. Novi Upravni odbor RTS uputio je izvinjenje onima koji su devedesetih godina u programu te medijske kuće bili predmet uvreda, kleveta i govora mržnje. Družina je otkrila da je program RTB/RTS „bio gotovo neprestano i grubo zloupotrebljavan tokom 90-ih u svrhu diskreditovanja političke opozicije i njenih vodećih ličnosti, kao deo propagande nedemokratskog režima“. Nije valjda! A sad, pošto ste se vi (UO) okupili i sročili saopštenje - sve će da bude u najboljem redu. Ko ste vi da sapunate tu prljavu kuću!?. Zar to ne bi trebalo poveriti sudovima pre svega i, možda, Nezavisnom udruženju novinara Srbije. Oceniste da su „RTB i RTS više puta“ (ne, nego stalno, i danas!) svojim prilozima povredile osećanja, moralni integritet i dostojanstvo građana Srbije, humanističkih intelektualaca, pripadnika opozicije, kritički usmerenih novinara, pojedinih manjina, verskih zajednica i susednih naroda i država". Puj pike, ne važi, narod je tupav, poverovaće. Ni pomena hiljadu nepodobnih što su oterani jer nisu hteli da budu krpe. Sram da vas bude!

Srpski pokret obnove Vuka Draškovića još postoji. Dokaz: skoro su priopćili da bi Srbija trebalo da zatraži prekid navodnog nezakonitog pritvora lidera Srpske radikalne stranke. „Bez obzira na to što Vojislav Šešelj u zaštiti svojih procesnih prava odbija da zatraži bilo kakvu pomoć vlasti u Beogradu, država Srbija bi trebalo da zahteva prekid njegovog nezakonitog pritvora i puštanje na slobodu do izricanja presude”, navodi se u saopštenju. Kum nije dugme.

I ovog petnaestog maja, povodom Dana pobede nad fašizmom, na Furškoj gori, u vikendici Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam održan je antifašistički piknik. Sedmi skup okupio je oko šezdeset antiratnih aktivista, članova i prijatelja Igmanske inicijative iz regiona, veli Popov. „Pored antifašista iz Pule (Mira i Igor Galo), Zagreba, Tuzle (Vehid Šehić iz Foruma građana), Beograda, Novog Sada i drugih mesta bivše Jugoslavije u ovom druženju je učestvovao i Stjepan Mesić, bivši predsednik Republike Hrvatske. Mesiću je, dok je bio šef države u septembru 2009. godine uručena diploma počasnog člana Igmanske inicijative, a na ovogodišnjem sastanku primljen je u redovno članstvo. Skup je protekao i u znaku sećanja na Živorada Kovačevića, jednog od osnivača i predsednika Saveta Igmanske inicijative.

*

Zahvaljujući Helsinškom odboru za ljudska prava osamnaestog maja u Beogradu su razgovarali Srbi i kosovski Albanci. Posle dosta godina stigli su nam Behljulj Bećaj, Baškim Hisari, Škeljzen Maljići, Agron Bajrami, Enđeluše Morina, Nedžmedin Spahiu, Šićri Nimani... „Kad sam se smestio nazvao sam svoje u Prištini. Petogodišnja kćer me je pitala kako sam prošao ’kroz tu Srbiju’. Ona ne zna da je i Beograd u Srbiji, koja je za nju nešto od čega se strahuje. Treba da sklonimo taj strah koji ne osećaju samo deca“, kazao je Bajrami. urednik Koha Ditore, najuglednijeg prištinskog dnevnika i ofirao sina koji je navijač Barselone i obožavalac Bojana Krkića. Na konferenciji za štampu Bajrami je rekao da su političari u Prištini, Beogradi i Briselu „taoci svojih izbornih volja“ i da je beogradski dijalog, zapravo, pravi razgovor, a da se u Briselu „odigrava predstava“.

*

Nađoše Ratka. U Lazarevu, bogami. Ne znam koliko je onih što misle da su ga pokupili tamo gde su ga i ostavili, ali ima ih. Dok sam one večeri naspram Suda čekao da uskočim u Dnevnik Federalne televizije (SA) merkao sam grane drveća, tražeći vrapce. Da ih pitam znaju li i oni da s Mladićevim hvatanjem nisu čista posla? Čedomir Jovanović (LDP) je mišljenja da njegovo izvođenje pred sud ne treba da se doživljava kao „rezultat ucena“. Politike čiji je Mladić bio izvršilac ovim moraju biti definitivno poražene, a zemlji otvorena šansa da se razvija oslobođena tereta odgovornosti za počinjene zločine, uključujući i genocid u Srebrenici. Kroz demontiranje suštine i mehanizama politike zločina, većina ljudi u Srbiji će konačno dobiti pravu priliku da shvati da Mladić nije naš heroj, nego naša nacionalna sramota, kazao je Jovanović. Biljana Srbljanović ne razume u čemu se sastojao „nadljudski napor da se zlikovac locira i uhapsi“. Najprevođenija naša spisateljica pita „šta je ovu državu, toliko dugo, sprečavalo da locira i uhapsi kriminalca? Zar niko ne oseća poniženje, zar se ne osećate Darija S. Radaković, Duplo golo prevarenim, dugo godina sistematski laganim, kao da vas je neko, sve ovo vreme, svesno i namerno, vukao za nos? Vidno je ostario... I ja sam vidno ostarila za ovih petnaest godina, i zbog toga se mogu smatrati srećnom jer, za razliku od mene i Mladića, onih gotovo osam hiljada pobijenih ljudi nije imalo priliku da stari. Mnogi među njima, čak ni da porastu. Jer, da podsetim radosne, među srebreničkim žrtvama bilo je i pet stotina dece... Sve naše vlasti za ovo znaju godinama, ali im to ipak nije bilo dovoljno za ’sticanje političke klime’, da pozvone na tečina vrata i nogama u guzicu isteraju bednika. Sad se ’klima stekla’, pa je Boris Tadić odlučio da proda porodičnu srebrninu“. Vesna Pešić s pravom pominje „prerežiranu predstavu“, s mnogo „zatamnjenih mesta o važnim stvarima, a mnogo istinitih i nepristojnih detalja koji su izazivali mučninu. Nepristojno detaljisanje o zdravlju, jadnom i ostarelom izgledu, jagodama i jelovniku, priče seoskog advokata, sina Darka, biografa Ljiljane Bulatović, tu je i neizbežna patriotkinja Smilja Avramov, lekari-političari Zoran Stanković i Slavica Đukić-Dejanović, Malovićka, Vekarić... Vrhunac nežnosti prema ostarelom i zapuštenom ratniku je njegova ljubav prema kćerki i odlazak na njen grob, piše (sajt Peščanika) Vesna Pešić. Zaboravila je radikale i njihova strašila. Bandoglava oficirčina je sada kobajagi važna, ali za to nisu zaslužni oni koji su mu se suprotstavljali, nego oni koji su mogli da ga zaustave, al su - seirili. Šteta, u ovoj zemlji ne postoji niko da kaže: Dosta, bre, bagro!