Ljuljanje na talasima tranzicije
Katastrofalne posledice srpske tranzicije se ne sprečavaju kako se ne bi razvrgao savez zapečaćen krvlju, novcem i novostečenom moći koja je nastala na razvalinama društvene svojine i njene tranzicije u vlasništvo novih “gazda”. Ni posle toliko godina nisu uspostavljeni zakoni tržišta, ali se učvrstio voluntarizam međusobno suprotstavljenih koterija.
Olivija Rusovac

Tačne premise - pogrešni zaključci
Kriticki zahvat projekta Dveri, u znatnoj meri “pije vodu” – oni uvidaju ekonomsko i politicko propadanje, “bananicni” karakter države, neuspeh društva da uspostavi vrednosnu lestvicu, krizu porodice. Medutim, konstruktivni aspekt – njihov odgovor na probleme – ne zadovoljava.
Ivan Kovač
U čemu su nevolje „Jugoremedije" i gde je izlaz
Zrenjaninska fabrika lekova koja je u proteklih desetak godina privlači pažnju javnosti mahom nevoljama u koje zapada. Povremeno se govorilo i o uspehu radnika-akcionara u raskidu ugovora s ,,kontraverznim biznismenom" i uspešnoj obnovi firme. Retka su nastojanja da se pronikne u osobene nevolje njenih vlasnika i radnika. Bilo bi pretenciozno raspredati o njima u sklopu raznih nevolja koje imaju ljudi čitavog sveta, gde god dominiraju moćni i bogati a pate siromašni i nemoćni. Ograničimo se zato na nevolje koje neposredno tište nas, priznajući da postoje i veće od njih
Reč Zdravka Deurića na Skupštini akcionara “Jugremedije”

Arhitektura i propaganda
Na vrelu suprotstavljenih ideologija – jedna zasnovana na veri u univerzalni razum, konkretizovan u zakonu istorijskog napretka, a druga utemeljena u radikalnom zlu – i sovjetski i nemacki paviljon bili su uslovljeni politickim kalkulacijama. (…) Nemacki paviljon je krio stvarnost iza klasicne fasade, dok je sovjetski nadomeštao stvarnost fikcijom
Danilo Udovički

Soho u Beogradu - “umetnička elita” u službi tajkuna
Slučaj Soho pokazuje do koje mere su kultura i umetnost danas postale resurs u društveno-političkoj i ekonomskoj dobiti. Zahtev istorijskih umetničkih avangardi konačno je u potpunosti ostvaren, ali na žalost kroz dominaciju kapitala. Kultura i umetnost su prožele sve aspekte života, naravno sa nešto drugačijim ekonomskim okvirom. Egzistencija umetnika je na taj način privatizovana, atomizovana i samogetoizirana. U takvim uslovima je retko suočeljavanje sa stvarnim svetom, jer ono ništa ne obećava.
Ana Vilenica
Beograd na Dunavu, Srbija u Evropi
Zašto Beograd nije sišao na svoje reke? Istorija, predanja i mitovi ispredeni o nastanku gradova i civilizacija vezani su oko vode, od mesopotamskih prapočetaka pa do većine savremenih svetskih metropola koje su ulegle ne neke od obala.
Milan Prodanović
Žene žrtve, angažovani dokumentarci i skrivena blaga
Sarajevo Film Festival već niz godina po gostima i programima slovi za najznačajniju smotru regionalnog filma i pregled svetskih filmskih tendencija. Ono što bi se moglo izdvojiti kao najvažniji deo programa SFF-a nisu crveni tepih i gostujuće zvezde, već fokus na regionalnu filmsku produkciju, što preko programa za mlade filmske autore i programe finansiranja debitantskih ostvarenja, što preko takmičarskih programa u kategorijama dugometražnog, kratkometražnog i dokumentarnog filma.
Olga Dimitrijević
Najela se pepela
Moral tzv. „političke korektnosti je zapravo stari, zatucani moral jer je njegov imperativ ili uglađenost ili ćutnja.
Ivan Kovač
Demokratija bez novinara
Vlast u Srbiji medije ne vidi kao javno dobro nego kao privatno i partijsko, pa udružene politicke ifinansijske pritiske na njih smatra delom logike vladanja. Dakle, tu nema niceg lošeg, a ko misli drugacijeimace posla s policijom
Dušan Sakić
Savet republičke radiodifuzne agencije ili skupo plaćeno ćutanje
Povodom slucaja sa jahtom Željka Mitrovica.
O.R.
A sad, o palanci
Dve decenije Zelenog zvona u Zrenjaninu.
Slavica Vučković

Korupcija pod zaštitom, Savet u nemilosti
Najvažniji izveštaji i inicijative o fenomenima sistemske korupcije koje je Savet dostavljao Vladi i tužilaštvu.
Ur.
Četnički pokolj u selu Gata
Na dan 7. novembra 1942. list “Borba”, organ KPJ, posvetio je više tekstova 25. godišnjici Oktobarske revolucije. U istom broju zapažen je i nepotpisani clanak: “Osvetimo 190 nevino zaklanih duša iz Gata!”
Vladimir Krstulović
Prošlost i sadašnjost Srbije
Prilikom jedne privatne posete Srbiji, Predsedavajući nemačke Biskupske konferencije, Robert Colić (Zollitsch) iz Frajburga, sastao se i sa pravoslavnim patrijarhom Irinejem I. Patrijarh je zahvalio nemačkim katolicima što su, i u najmračnijim vremenima balkanskog rata devedesetih godina, održali vezu sa srpskim pravoslavnim hrišćanima i pružili im pomoć.
Priredila: Olga Zirojević
Nacionalizam i religija zamenili socijalizam
O uzrocima destabilizacije i raspada Jugoslavije postoje brojna tumačenja i biće ih još jer istorijska priča ostaje otvorena. Ali već sada možemo označiti neprihvatljivim ona shvatanja koja propadanje Jugoslavije vide samo u spoljnim faktorima, a kada se priznaju i unutrašnji faktori, oni se najčešće svode na veštinu i sposobnost nacionalističkih, antikomunističkih i antijugoslovenskih snaga koje su navodno unele nacionalističku zavadu unutar jugoslovenskih vladajućih komunista.
Milenko Marković
Ko su ti ljudi?
Da li je neko od njih, te cuvene ''intelektualne elite'', ikada odgovarao za podsticanje na zlocin i tretiranja ljudi kao sredstva za svoje ''genijalne'' projekte?
Dušan Sakić
Izdana revolucija
Jedina šansa za opstanak, ne samo radnicima, vec i nacijama, jeste u masovnom otporu i nezavisnom organizovanju. Inace, predstoji genocid. Sve ove globalisticke tržišne reforme, jesu genocidne. U svim tranzicionim zemljama postoje ogromni demografski gubici, rapidno se smanjuje prosecan životni vek. Kao posledica neuhranjenosti pojavljuju se davno iskorenjene bolesti, recimo, tuberkuloza. Tranzicija uništava biološko bice nacija. Ako ništa drugo, nagon za opstankom izazvace pobunu. Onda i pocistiti ove naše sindikalne mafije, koje glume sindikate i socijalne partnere nepostojecoj liberalnoj buržoaziji, a zapravo, mafijaškim klanovima.
Ljubiša Stavrić

Apokalipsa životne sredine kao ideološka zaloga
Počev od određene tačke, proizvodne snage otkrivaju, dakle, naličje, koje je u njima uvek bilo skriveno, i pokazuju se kao destruktivne snage, ne samo u posebnom smislu proizvodnje naoružanja i veštačke maloprodaje, nego u jednom mnogo opštijem značenju: dokle god zavisi od tih deformisanih proizvodnih snaga, industrijski proces ugrožava sopstvene temelje, a time i životne temelje ljudskog društva. Taj razvoj, međutim, ne šteti samo savremenosti nego i budućnosti, a time – bar što se tiče naših „zapadnih društava“ – i istorijskom vidu komunizma. Kad se dostigne izvesna mera uništavanja prirode, i kad to uništenje postane nepopravljivo, predstava o „carstvu slobode” po svoj prilici će izgubiti smisao
Hans Magnus Encesberger: Nemačka, Nemačka između ostalog

O Marksu i marksizmu na popularan način
Iako nije sociolog ni ekonomist, filozof ili politikolog, već profesor svetske književnosti na Univerzitetu u Lankasteru u Velikoj Britaniji, kao levičar Teri Iglton postavio je sebi zanimljivo pitanje: šta ako su savremeni prigovori Marksovom opusu naprosto pogrešno postavljeni i ako su plod pomodnog svetskog trenda u modernim naukama nakon pada Berlinskog zida, koje zastupaju ideju o modernim tehnologijama kao svemoćnom činiocu koji tobože briše razlike među socijalnim klasama i ideologijama?
Zlatoje Martinov
Projekat - dve antologije
Posle više decenija, antologije Iz Prištine s ljubavlju i Iz Beograda s ljubavlju – predstavljaju prvi pokušaj međusobnog upoznavanja kosovske i srpske književne scene. Izbor iz savremene pesničke, prozne i dramske produkcije autora sa Kosova koji pišu na albanskom jeziku preveden je na srpski jezik i objavljen u Beogradu, u ediciji „TonB“ izdavačke kuće Algoritam media..
Vera Vujošević

TastARTure Vojislava Stanojčića
Vojislav Stanojčić je rođen u Užicu 1956. Likovno samoobrazovan, učestvovao na desetine samostalnih, kolektivnih i međunarodnih izložbi, primarno likovno angažovanje su u tehnici batik-a i slikane svile, sa povremenim likovnim izletima poput tastatura.

Jedna junica – jedan glas
Ada most. Prošetao. Veličanstveno. Oni koji su tek rođeni u četrdesetoj će dočekati novi..
Dragan Banjac