Istoriju više ne pišu slepi guslari

Srpska politička elita se ovog leta našla ispred brojnih prepreka pred kojima su zastali, svesni da ih više ne mogu izbegavati. Kosovski čvor, davno komplikovano zapetljan, nikada praktično rešavan, postavio se ispred srbijanskih predstavnika u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti kao ozbiljna smetnja proklamovanim nastojanjima za dobijanje statusa kandidata u Evropskoj uniji.

U predizbornoj godini jedan od glavnih aduta na koje igra vladajuća garnitura, može da bude ozbiljno ugrožen. Spekulacije oko toga ko je „prvi počeo“ i ko je koga nagovorio da postupi na način na koji nije trebalo da postupi nisu relevantne za ishod permanentno prisutne krize. Pred političku i državnu elitu je stavljen zadatak koji treba da pokaže koliko su odgovorni, odvažni i spremni da najzad pogledaju faktičko stanje otvorenim očima uz korišćenje logičkog mišljenja i razuma, anticipirajući problem sistemski i sitematično. Sva dosadašnja diplomatska nastojanja da nekog zvaničnika, neke daleke „ bratske države“ ubede da je „Kosovo neotuđivi deo Srbije „ danas zvone prazninom i upućuju na mnogo bližu destinaciju gde treba da se traži rešenje. Ključ rešenja se nalazi u rukama kosovskih zvaničnika i svaki novi pokušaj da se traži na drugom mestu rezultiraće novim, komplikovanijim stanjem, koje će situaciju učiniti još težom. Inadžijski stavovi, kojima su skloni srpski političari, ovoga puta će aktuelnim vršiocima vlasti ugroziti i onako nezavidan rejting koji imaju na međunarodnoj sceni i među sopstvenim biračima.

Evropa - tako blizu, a tako daleko

kosovskih vlasti da zabrane uvoz robe iz Srbije, očekuju od ljudi na vlasti da pronađu rešenje kako bi se privredne i trgovinske veze nastavile. Ni jedna „ patriotska“ priča ni interpretacija događaja, neće im pomoći da nastave poslove, niti će oni biti zainteresovani da ih slušaju. Nagomilane životne teškoće većine građana odvojili su ih i udaljili od svih verbalnih egzibicija kojima su političari kupovali vreme i dobijali glasove. Svakodnevica bremenita svakovrsnim nedaćama i neizvesna sutrašnjica, usmerili su njihove misli daleko od Kosova. Ako Evropa postane dalja no što jeste, ljudi koji pretenduju da ponovo dobiju neku većinu na izborima, mora da konkretno odgovore na konkretne zahteve koje im zvaničnici iz Unije postavljaju. Navikli da daju obećanja bez pokrića i da zbog toga ne budu sankcionisani, aktuelni predstavnici srbijanske vlasti, suočili su se ovih letnjih dana sa drugačijim porukama
		Vijoslav Stanojčić, The rest of century

Realnost se ne može promeniti deklaracijama

Prihvatanje srpskih političara da se nagomilani prolemi između dva entiteta rešavaju mirnim putem i pregovorima neće imati nikakve vrednosti ako ostanu na nivou verbalnih deklaracija. Ako razmišljaju o sebi i sopstvenim pozicijama, jer političari u Srbiji sve odluke i aktivnosti prilagođavaju ličnim potrebama i stremljenjima, moraće da zaključe da su potezi koji treba da povuku u kratkom vremenskom periodu odlučujući za njihove karijere i društvene pozicije. Jasno im je da ne mogu bez posledica da donose odluke u koje su ugrađeni njihovi stavovi o „ neotuđivosti dela teritorije“ o „Kosovu kao srcu Srbije“. Iako često prenebregavaju logiku i racionalno mišljenje u svojim političkim diskursima, svakom od njih je u svesti prisutno saznanje da nema povratka na status po kome Kosovo može ponovo da bude deo Srbije. Postojeća realnost se ne može promeniti deklaracijama niti pak pregovorima u kojima će predstavnici srpske države poći od takve premise.
Odluku da se razveže komplikovani Gordijev čvor mogu da donesu srpski zvaničnici, ako pokažu da su dorasli izuzetno komplikovanoj situaciji, koja čitav vek nije ozbiljno rešavana. Aktuelni predstavnici srbijanske političke elite imali su nekoliko prilika da se adekvatno suoče sa faktičkim stanjem, ali su izabrali da od problema okrenu glavu i čvrsto zatvore oči, želeći da ga odlože za neku drugu priliku. Ovoga puta su stigli do tačke sa koje nema uzmicanja.
U aktuelnoj vremenskoj ravni i postojećem socijalnom i političkom kontekstu ne postoje objektivni razlozi da javno ne izgovore reči koje gotovo svi građani Srbije znaju. Ako bi posedovali hrabrost, istorijsku odgovorost i minimum poštovanja za sopstvene građane, ne bi odlagali da najzad povuku racionalan politički potez.

Građani sve manje mare za Kosovo

	Dragica Stanojlović