Početna stana
  
 
 
   

Nakon posete Angele Merkel

Potonule “bele lađe”

Iako BBC i drugi svetski mediji između ostalog komentarišu da je posetom Merkelove Beogradu Srbija ušla u mejnstrim ka EU, pokazalo se da se uz to ne mogu zadržati i “naši principi i naš integritet”

Bilo je dovoljno da Srbiju poseti nemačka kancelarka Angela Merkel, pa da ovde sve lađe potonu. A šta se moglo očekivati od liderke zemlje predvodnice EU i eurozone, koja ni do sada nije našim vlastima duvala u jedra? Na njihovim političkim „belim lađama“. Vode siromašnu, izblamiranu i neinstucionalizovanu državu, a maštaju o lagodnoj plovidbi „belom lađom“.

Pokazna vežba

Ovi naši Šojići koji su čak i sebe hteli da menjaju, bar kad se radi o marci odela i cipela, ali nikako ne i sistem, neprijatno su „iznenađeni i uvređeni“ nemačkom direktnošću. A očekivale su se bar male lovorike nakon hapšenja Mladića i Hadžića, da bi se za koji mesec ležalo na onim trijumfalnim. Ali ovoga prvog nije bilo, a onog drugog možda neće biti. Tako nam je rekao i predsednik Srbije, Boris Tadić, rezigniran nerazumevanjem velikog sveta. Spin doktori bi rekli da je izabrao odličan trenutak dok je opšte razočarenje još vruće, pa je i njegova odgovornost nekako manja. Tu je onda i zadnji voz da se predizborna obećanja menjaju u predizborna objašnjenja, a sve da bi „građanima govorili istinu“. 
Za razliku od Hrvatske koja iako sa nemalim problemima, počinje da se priprema za početak života u EU koji joj je obećan u 2013, Srbija se bori za kandidaturu. Naravno da nije lako Borisu Tadiću. Na njega je palo da razrešava onaj Gordijev čvor prilično star ali i zamotan. SAD i veliki deo EU zemalja odlučili su da se taj čvor ima preseći. Albanci su uradili svoj deo posla, ali Beograd ga još uvek zateže, tražeći nekakvu ključnu petlju. Pokušao je više puta, ali se ispostavilo da je petlja pogrešna. Ili da bar nije ona koja će, kako je Tadić rekao dovesti do „održivog kompromisa“. Što se tiče značajnog dela međunarodnih faktora ovde se više nikakav kompromis ne traži već da se onaj čvor preseče do kraja. Da se pređe na „dobrosusedske odnose“, regionalnu saradnju itd. Merkelovoj se, naravno, žuri jer ona danas ima i prečih problema nego što su događaji na prelazima Jarinje i Brnjak, nervozu Prištine i nezadovoljstvo Beograda. Ova balkanska turneja, nakon osam godina od posete njenog prethodnika, za nju je više tajmaut, između dva alarma sve veće krize eurozone.

Završnica

„Ovo leto nije bilo baš uspešno i proteklo je u događajima koji su nas ubeđivali da smo u prošlosti“, vodila nas je Merkelova do svojih zahteva. A glavni je da se „ukinu paralelne strukture i da se ne stvaraju nove“, na severu Kosova.
Za Beograd, ukidanje paralelnih struktura znači definitivni politički odlazak sa Kosova i gubitak političkih “poenti“ za veliku većinu srpskih stranaka. Sa druge strane, promena ako ništa drugo onda stila dijaloga pod pokroviteljstvom EU od strane srpskog pregovarača, uspaničila je Prištinu. Iako je izraženo iznenađenje razvojem situacije na graničnim prelazima, teško da bi se kosovska vlada odlučila na faktičku suspenziju pregovora da nije očekivala ako ne i unapred dobila podršku najmoćnijih zemalja Zapada. Donekle ta situacija podseća na onu koja je stvorena 1995. u Hrvatskoj koja za akciju Oluja nije dobila otvorenu podršku ali jeste „razumljivo ćutanje“.
Tadić upozorava na mogući poraz srpske politike na evropskoj političkoj sceni, ali se, reklo bi se, i ne žali preterano. I pominje ekonomski uticaj Nemačke u Srbiji i njenu i ekonomsku i političku dominaciju u EU krizi. Nemačka se, jednostavno, dokazala kao stabilna država, snažne ekonomije uprkos evro posrtanju, koja će i po tome u narednim godinama dominirati „konsenzalnom“ zajednicom EU.
Vijoslav Stanojčić, Facelook
Uostalom, predsednik Srbije odlično zna da mu je Angela Merkel i ranije govorila da ne preteruje sa obećanjima građanima Srbije. Danas on kaže da više ništa nije predvidljivo čak ni status kandidata do kraja godine koji ionako, pod redovnim okolnostima, i ne bi predstavljao neki uspeh bez datuma otpočinjanja pregovora. Ipak, bio bi deo predizborne ponude njegove stranke. Ponuda se ne menja – a i kako bi, ali se ukazuje na džinovsku prepreku – nemačku politiku prema Srbiji.
Budućnost zapadnih finansijskih prilika manje je izvesna nego prošle godine, nemačka izdvaja za trećinu kriznog fonda EU za pomoć državama Unije pred bankrotom, i stvar oko Kosova sve više je nervira... Uostalom, tu je i logičko razmišljanje sa pozicije ekonomske i političke moći: kako ta čitava stvar već nije ad acta, čemu priče i novi pokušaji rasklimavanja onog čvora? Nemačka koja jedina u eurozoni ima stabilnu likvidnost je zemlja na koju u Briselu računaju. I ona, vidi se to i po ovoj našoj tužnoj priči, hoće da pored odgovornosti preuzme i izvesnu moć koja je do sada bila ako ne sva u Briselu i konsenzusu, onda ju je delila bar sa Francuskom i još nekoliko najbogatijih EU država.

Snaga i strah

Nekakvu vezu sa jakim pritiskom Nemačke da Srbija u svakom pogledu, sem možda kada se radi o formalnom priznanju u skorije vreme, digne ruke od Kosova, mogla bi da ima i osetljiva unutrašnja dinamika u vezi sa „multikulturalizmom“. Iako u Nemačkoj nije bilo većih nemira među potomcima gastarbajtera i imigranata, anketa Fridrih Ebert fondacije iz 2010, pokazala je rastuće neraspoloženje građana etničkih Nemaca prema „dođošima“. Pokazalo se da oko 30% „nemačkih Nemaca“ želi da vidi leđa građanima drugačijeg etničkog porekla. Tako je i sam Merkelova aludirajući na ovo istraživanje na jednom skupu omladine CDU u Potsdamu, 17. oktobra 2010, rekla da je projekat multikulturnog društva propao. Samo nekoliko dana ranije, na Dan nemačkog ujedinjenja 3. septembra, rekla je da je „islam deo Nemačke“, a manje od mesec dana ranije da će Nemci videti još više džamija u Nemačkoj. Pomalo je teško razumeti kako se brzo „pedagogija“ Merkelove za multinacionalno društvo, za nepuna dva meseca, pokazala uzaludnom. Neki su u tome, u potenciranju propasti koncepta kakvog-takvog zajedništva i tolerancije, videli i svojevrsnu opasnost za evropsko političko zajedništvo i „evropske vrednosti“, iako oko nekih od njih ne postoji ni konceptualna a kamoli politička saglasnost.
Nemačka je zemlja koja se u korist zajedničke monetarne politike, odrekla svoje valute, jedne od najjačih. Danas mora ne samo radi opstanka EU, već i vlastitog, da plaća neozbiljnost vlasti i građana drugih država. Angela Merkel je imala jednu od najbržih političkih i državnih karijera među novijim evropskim liderima. Posebno je to upadljivo ako se zna da je ona odrasla i obrazovana u DDR-u. Njen uspon u CDU bio je munjevit od 1990. i smatrala se favoritkinjim kancelara Helmuta Kola. U mnogo čemu ona je simbol nove, još snažnije, ujedinjene Nemačke. Nemačke koja, u stvari, nema partnera među evropskim zemljama u poslednjih godinu-dve, a sav teret održavanja evropskih poslova pada na nju. Njen uticaj na Hrvatsku bio je više nego očit i prilikom ove „dvojne“ posete, a nakon nje je Jadranka Kosor odmah otišla u Prištinu, gde se sa Hašimom Tačijem pohvalila i bliskošću preko „zajedničkih neprijatelja“. I naravno, dogovorila intenzivnu trgovinsku razmenu koja će pokriti posledice embarga na uvoz robe iz Srbije. Koja je, do skora, bila glavni snabdevač čitavog Kosova. I čiji će privrednici biti na gubitku od oko trista miliona eura. Tako će Srbija zaista izgubiti Kosovo.
  Nastasja Radović
 
Prolegomena za srpsko-rusku strategiju
1. 09. -31. 10. 2011.
Danas

 
 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2011