Prolegomena za srpsko-rusku strategiju

Uskoro će predsednik B. Tadić posetiti Moskvu i potpisati sa ruskim zvaničnicima dokumenat o zajedničkim strateškim smernicama Srbije i velike zemlje sa kojom su – ako je verovati izveštajima odnosi “u usponu”. Od toga se očekuje mnogo i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu. U nemirnim vremenima u kojima smo, kada sukobi oko graničnih prelaza na Kosovu dobijaju dramatične razmere od te se posete očekuje mnogo. Naravno, tu ima teškoća jer Rusija ima na svojoj teritoriji deo političke emigracije srpske – ljudi oko Mirjane Marković koje naša država potražuje sudski poternicama koje su međunarodno-pravno validne. Za sada znamo pouzdano da su potezi strateškog značaja povučeni, ali na crkvenom planu i to sa strateškim pretenzijama. Iz Moskve je krajem jula doputovao istina prvo u Podgoricu a potom u Beograd zvaničnik Ruske pravoslavne crkve najviših razmera – reč je o mitropolitu Ilarionu koji u strukturama Evropske unije predstavlja rusku crkvu jer je po funkciji bukvalno ministar spoljnih poslova RPC kako se njegova crkvena titula i prevodi u laičkoj sferi. To je velmoža i crkveni i državni sa najvišom funkcijom. Mitropolit Ilarion je poliglota, kompozitor, i čovek uistinu znamenit. Njegovu reč slušaju i u Moskvi i u Parizu i beleže svaki njegov korak i reč. Evropski listovi – oni u Parizu i Rimu posebno – po njegovim izjavama “čitaju” odnose između Rusije i Zapada. Razgovori u Podgorici su išli uglavnom lako – naravno o crkvenim odnosima između RPC i SPC posebno. Mitropolit Ilarion je pružio punu podršku crnogorskom mitropolitu Amfilohiju u njegovim nastojanjima da potisne ili sasvim istisne neku tamo Crnogorsku pravoslavnu crkvu sa mitropolitom Mihajlom na čelu. Deo crnogorske javnosti je nezadovoljan, zbunjeni su i državni poglavari Crne Gore, ali bilo je tako kako je bilo u tom “crnogorskom verskom ratu” koji se tiče SPC i države Srbije i opterećuje njihove odnose do dramatičnih razmera. Onda je ugledni crkveni velmoža doputovao u Beograd na razgovor sa patrijarhom srpskim Irinejem. Tu su započele neobične “smetnje na vezama” u strateškim namerama Srbije i Rusije. Iako nema ni jednog dokaza da je Vuk Jeremić – srpski ministar spoljnih poslova – neki zapaženiji stručnjak za kanonsko pravo V. Jeremić je na sastanku u beogradskoj patrijaršiji – uz patrijarha Irineja i vladike SPC – figurirao kao nezaobilazni faktor. Nije jasno, ali tako je bilo iako na sličnim sastancima o crkvenim pitanjima u Moskvi nikada nije zapažen recimo S. Lavrov. I u Rusiji pored RPC postoji čitavo tuce crkava kakva je ona CPC u Crnoj Gori pa se država kloni da to uređuje. Tamo do Ukrajine ima ih i desetak takvih crkava.
Nešto u duhovnoj strategiji mitropolita Ilariona kao i u SPC nije jasno i tu su nastale ne male teškoće.
Mitropolit Ilarion je predložio patrijarhu Irineju da Mitropolija crnogorsko-primorska sa Amfilohijem na čelu dobije “konfederalni status” u SPC. To je zbunilo patrijarha srpskog i sastanak je protekao hladno bez saopštenja odnosno – nije uspeo. Ako bi se to uradilo onda ne bi bilo SPC u današnjem organizacionom vidu koji postoji od 1920. godine. Sve bi mitropolije i eparhije mogle da traže nešto slično, svuda na prostoru bivše Jugoslavije kako je i bilo do 1920. do stvaranja države SHS. Do tada je CPC bila autokefalna a crkva pravoslavna u Sremskim Karlovcima je imala stepen patrijaršije uredno upisane u diptihu pravoslavnih crkava. I tako redom do Hrvatske i Makedonije. Zbog toga je patrijarh srpski Irinej uljudno otklonio ovo što se predložilo bilo. On zna da kada se raspada država raspada se i kanonsko ustrojstvo SPC. Patrijarh srpski danas nosi u tituli sve nekadašnje pra-voslavne “pokrajine” na teritoriji drugih država. Inače mitropolije i eparhije u SPC imaju autonomiju po ustavu SPC a sintagma “neutralni status” je nepoznata u istoriji Crkve pa je sintagma kojom se služe Amfilohije i Ilarion obična floskula za dnevno-političku upotrebu. Tu se ovaj krug pregovora i završio kako je i počeo a od velike pomoći nije bio ni srpski ministar V. Jeremić koji ne posustaje u poslovima strateškog značaja i za Crkvu i za državu. Kada se ovako pomešaju državna i crkvena strategija drugačije nije moglo biti – zna dobro patrijarh Irinej da to tako ne ide. Ostalo ćemo videti nakon tog potpisivanja strateških smernica između Srbije i Rusije.

Vampiri su među nama

savremene bogoslove koji vampire ne priznaju za netelesne inteligencije bilo kako nadahnute. Melje pop i bljuje da bi nekako objasnio ono što i ne treba objašnjavati jer pregovori su se završili tako što su se završili odnosno – bilo je kako je bilo. Kletve i laži ovakve vrste su inače deo arhajskog načina ophođenja među ljudima dakle nešto primitivnoi ružno. Da bi neko bio vampir treba ga prvo upokojiti odnosno ubiti i tu se slažu i etnolozi i bogoslovi i svi trezveni ljudi. Nisu popu Joanikiju po volji ni “drugi verski analitičari” koji se oglašavaju u dnevniku – on proziva “Danas” izričito. Njegova potreba za vampirima bi bila njegova lična stvar ali dobro vidimo namere ovog “duhovnika” i neka zna da mi nećemo da ćutimo po onoj reči iz Jevanđelja – “Non Possumus”.
		Vijoslav Stanojčić, Čuvarkuća

Patrijarhova poseta Crnoj Gori

	Mirko Đorđević