Savet za borbu protiv korupcije

Korupcija pod zaštitom, Savet u nemilosti

Najvažniji izveštaji i inicijative o fenomenima sistemske korupcije koje je Savet dostavljao Vladi i tužilaštvu

Izveštaj o izvozu šećera u zemlje EU

- Prvi deo Izveštaja dostavljen je Vladi 18. novembra 2003. godine, a Republičkom javnom tužiocu dva dana kasnije
Evropska unija je 2001. godine omogućila Srbiji izvoz šećera proizvedenog u našoj zemlji po preferencijalnim uslovima na tržište EU. Kako Evropska kancelarija za suzbijanje prevara OLAF, zbog neadekvatne kontrole porekla robe u Srbiji nije mogla da utvrdi da li je bilo zloupotreba preferencijalnog statusa, EU je početkom 2003. godine našoj zemlji uvela sankcije na izvoz šećera.
Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) istraživala je izvoz šećera u zemlje EU. UBPOK je u svom izveštaju došao do istih zaključaka kao i Savet za borbu protiv korupcije, međutim dalji postupak je stopiran. Evropska Unija je 22. jula 2004. godine ponovo uspostavila preferencijalnni režim za uvoz šećera iz Srbije, uz uslov da Srbija u naredna tri meseca završi istragu i kazni odgovorne za uvođenje suspenzije. Uprkos činjenici da je UBPOK u svom izveštaju konstatovao brojne nezakonitosti, nije pokrenut ni jedan krivični postupak za zloupotrebe preferencijalnog izvoza. Savet nikada nije dobio povratnu informaciju od tužilaštva u vezi sa Izveštajem o izvozu šećera. Republika Srbija je obeštetila evropska kompanije koje su pretrpele štetu zbog zloupotrebe preferencijalnog izvoza, međutim nadležni državni organi nikada nisu pokrenuli regresne zahteve prema privatnim kompanijama iz Srbije koje su učestvovale u zloupotrebama.

Izveštaj o stečaju Sartida

- Dostavljen Vladi 10. maja 2004. godine, a Republičkom javnom tužilaštvu 17. maja 2004. godine
Trgovinski sud je prodajom Sartida sa pet zavisnih preduzeća iz stečaja zapravo sproveo dogovor ministra za privatizaciju, Aleksandra Vlahovića sa privilegovanim kupcem, uz drastično kršenje prava poverilaca i na štetu države. Način prodaje navodi na sumnju na korupciju u koju su uključeni najviši organi izvršne i sudske vlasti. Stečaj Sartida je pokazao svu slabost sudske vlasti u Srbiji u odnosu na izvršnu.
Navode iz izveštaja o stečaju Sartida istraživao je UBPOK, ali slučaj nikada nije procesuiran.

Izveštaj o Veterinarskom zavodu

- Dostavljen Vladi 20. septembra 2004. godine, a Republičkom javnom tužilaštvu 3. februara 2005. godine
Vrhovni sud je 28. maja 2004. godine poništio rešenje Ministarstva privrede kojim je Veterinarski zavod prodat konzorcijumu Zekstra-Bankom i dao upute da Ministarstvo u ponovnom postupku otkloni propuste navedene u prigovoru drugog ponuđača, Konzorcijuma zaposlenih, i da držeći se pravnih shvatanja i primedbi suda donese novo rešenje. Umesto da postupi po nalogu suda, Ministarstvo je u ponovljenom rešenju samo prepisalo poništeno rešenje i zaključilo ugovor o kupoprodaji sa Zekstrom.

Inicijativa za sprečavanje prodaje poslovnog prostora bivšeg Zavoda za obračun i plaćanja (ZOP)

- Dostavljena Vladi 1. decembra 2004. godine
Savet je dao preporuku premijeru da zaustavi prodaju poslovnog prostora ZOP-a, koji već treću godinu, prema ugovoru sa tadašnjim Guvernerom NBJ Mlađanom Dinkićem, besplatno koristi privatna banka Nacionalna štedionica. U oglasu je dat rok od osam dana za dostavljanje ponuda. Uobičajen rok za prikupljanje ovakvih ponuda je 60 dana, a u roku od osam dana se može javiti samo neko za koga je oglas pripremljen, a to je privatna banka Nacionalna štedionica.

Izveštaj o Nacionalnoj štedionici

- Dostavljen Vladi 7. decembra 2004. godine, a Republičkom javnom tužilaštvu 3. februara 2005. godine

Guverner NBJ Mlađan Dinkić je omogućio Nacionalnoj štedionici, privatnoj banci koju kontrolišu Vuk Hamović i Vojin Lazarević, da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg ZOP-a, dodelio joj je bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne štednje i omogućio brojne druge privilegije. NBJ je istovremeno propustila da utvrdi da povezana lica stiču kontrolni paketa akcija Nacionalne štedionice, kao i da je u jednom danu značajan iznos deviznih sredstava napravio krug između Beča, Moskve i Beograda na osnovu fiktivnog posla i da su na kraju od te transakcije kupljene akcije Banke.
Navode iz Izveštaja istraživao je UBPOK, ali slučaj nikada nije procesuiran.

Preuzimanje C-marketa

- Dopis predsedniku Vlade u vezi Memoranduma o razumevanju, tajnog sporazuma na osnovu kojeg je izvršeno preuzimanje trgovinskog lanca C marketa dostavljen
Vladi i Republičkom javnom tužilaštvu 1. oktobra 2007. godine
Savet je preporučio Vladi da što pre pristupi izmeni zakonskih propisa o zaštiti konkurencije, kako se ne bi ponovilo uspostavljanje monopola do kakvog je došlo kada je Delta preuzela C market. Kada je u pitanju afera nastala oko preuzimanja C marketa, Savet je ocenio da, pored utvrđivanja svih činjenica i obaveštavanja nadležnih organa i javnosti o tome, Vlada treba da pristupi i utvrđivanju političke odgovornosti lica umešanih u radnje koje odstupaju od evropskih pravila ponašanja kojima se štiti konkurencija na tržištu.
Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal je 15. novembra 2007. godine Savetu dostavilo informaciju o postupku koji vodi pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu protiv tzv. stečajne mafije za zloupotrebe u poslovanju C marketa. Međutim, optužnicom protiv stečajne mafije nije obuhvaćeno preuzimanje akcija, niti memorandum, a od svih potpisnika memoranduma optužen je jedino Slobodan Radulović, i to za dela kojima je naneo štetu ostalim učesnicima tajnog kartelskog sporazuma

Izveštaj o koncesiji za autoput Horgoš-Požega

- Dostavljen Vladi i Republičkom javnom tužilatvu 3. septembra 2007. godine
Analiza dodele koncesije za finansiranje, projektovanje, izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa Horgoš-Požega. U pitanju je primer kako političari i izvršna vlast u Srbiji koriste javna dobra u cilju ostvarivanja pratijskih interesa, što se ogleda u činjenici da se javni put gradi do izborne baze resornog ministra, iako njegovo krajnje odredište nema veći privredni, finansijski niti socijalni značaj, sa stanovište opšteg interesa Republike, dok je završetak Koridora 10 strateški prioritet države. Savet je takođe ocenio da je tehnička Vlada zaključenjem ugovora o koncesiji prekoračila svoje nadležnosti, što predstavlja rečit primer političke korupcije.

Izveštaj o koncentraciji vlasništva u preduzeću Luka Beograd

- Dostavljen Vladi 19. februara, a Republičkom javnom tužilaštvu 11. marta 2008. godine
Akcije Luke Beograd prodate su 2005. godine fantomskoj firmi Worldfin. Kao i u slučaju C marketa, očigledno da su akcije kupljene za račun kupca koji je ostao u senci. Upravnim i nadzornim organima Luke i Akcijskom fodnu bilo je poznato da je u toku nova procena Luke, i da će nalaz procene pokazati daleko veću vrednost preduzeća, međutim AF je prihvatio ponudu Worldfina i time podstakao male akcionare da prodaju svoje akcije. Na ovaj način Worldfin je po ceni dvostruko manjoj od realne došao do većinskog vlasništva nad Lukom, odnosno do 220 hektara zemljišta u centralnoj gradskoj zoni.

Izveštaj o Šinvozu

- Dostavljen Vladi i Republičkom javnom tužilaštvu 30. septembra 2008. godine
Agencija za privatizaciju je dozvolila vlasniku da fabriku namerno odvede u stečaj, i da ostavi preko hiljadu akcionara bez imovine i oko 700 radnika bez posla. Tek posle otvaranja stečaja, Agencija je utvrdila kršenje ugovora i pokrenula postupak raskida. Nakon raskida, Akcijski fond je odbio da imenuje privremenog zastupnika kapitala, tako da prava države u stečaju niko nije zastupao. Bivši vlasnik je iz preko reorganizacije ponovo preuzeo fabriku, budući da su se njegove firme u stečaju pojavile kao najveći poverioci Šinvoza.
Republičko javno tužilaštvo je 5. februara 2009. godine odgovorilo Savetu da je Izveštaj sa prilozima dostavljen Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu radi postupanja kao po krivičnoj prijavi protiv odgovornih lica u Agenciji za nesavestan rad u službi i protiv vlasnika Šinvoza zbog prouzrokovanja stečaja. Kako u međuvremenu nismo dobili nikakvu informaciju o daljem postupanju tužilaštva, 9. februara 2011. godine smo zatražili da nas izveste o statusu predmeta. U odgovoru od 21. februara 2011. godine navodi se da je krivična prijava Saveta odbačena već u oktobru 2009. godine.

Izveštaj o privatizaciji preduzeća Zastava elektro

- Dostavljen Vladi 14. septembra 2009. godine; dopuna Izveštaja dostavljena 16. septembra
Izveštaj ukazuje na propuste Agencije za privatizaciju prilikom kontrole izvršenja ugovora o privatizaciji, koji je 2006. godine zaključen sa Rankom Dejanovićem, suprugom predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić Dejanović. Pored kršenja ugovora u delu koji se odnosi na obavezno investiranje, dokumentacija koju je Savet analizirao ukazuje i na nenamensko trošenje sredstava koja je Zastavi elektro odobrio Fond za razvoj.
U dopuni Izveštaja, Savet je ukazao na pokušaj zataškavanja kršenja zakona i ugovora u privatizaciji, tako što je Dejanović državi poklonio svoje akcije u Zastavi elektro, izbegavši tako kontrolu izvršenja Ugovora i utvrđivanje odgovornosti za propast preduzeća.

Izveštaj o privatizaciji Trudbenik gradnje

- Dostavljen Vladi 29. oktobra 2009. godine; dopuna Izveštaja dostavljena 20. januara 2010. godine
Izveštaj ukazuje na ozbiljne propuste koje su napravili Agencija za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije u kontroli izvršenja ugovora o prodaji jedne od najvećih građevinskih firmi u bivšoj Jugoslaviji preduzeću Montera. Montera je u vlasništvu Dragana Kopčalića, doskorašnjeg visokog funkcionera Demokratske stranke. Nakon što je Izveštaj dostavljen Vladi, Agencija za privatizaciju je sprovela kontrolu izvršenja ugovora u Trudbeniku. Izveštaj Agencije od 26. novembra potvrdio je navode Saveta, međutim, uprkos nalazima o drastičnom kršenju ugovora od strane Montere, Agencija je odbila da raskine ugovor.
Agencija nije raskinula ugovor o kupoprodaji, a Vlada je 8. jula 2010. godine donela Progam mera za rešavanje statusa bivših i sadašnjih zaposlenih u Trudbeniku. Iako je Trudbenik 100% privatno preduzeće, Vlada je otpuštenim radnicima na ime socijalnog programa iz javnih fondova isplatila više od 1,2 miliona evra, kako bi zaustavila njihove proteste i zataškala kršenje zakona u privatizaciji preduzeća.

Krivična prijava protiv 17 lica za zloupotrebe u preuzimanju akcija Luke Beograd

- Podneta Višem javnom tužilaštvu 14. maja 2010. godine
Savet je nastavio da prati slučaj Luke „Beograd“ kao drastičan primer sistemske korupcije i poništavanja javnog interesa zarad interesa moćnih pojedinaca. Krivična prijava je deo nastojanja Saveta da pomogne institucijama nadležnim za kažnjavanje korupcije i podrži njihove napore da rade po zakonu, bez straha od moćnih pojedinaca. Podneta je protiv bivšeg ministra privrede Predraga Bubala, preduzetnika Milana Beka, predsednika Komisije za hartije od vrednosti Milka Štimca i članova Komisije, direktora i izvršnog direktora Agencije za privatizaciju Miodraga Đorđevića i Gorana Mrđe, direktora Akcijskog fonda Aleksandra Gračanca, predsednika, zamenika predsednika i članova UO Luke „Beograd“ Vladete Čolića, Vladete Blagojevića, Mirka Vasiljevića i Dušana Kosovca i predsednika i članova Nadzornog odbora.
Savet je od Višeg tužilaštva tražio informaciju o statusu ove krivične prijave, ali nije dobio odgovor. Portparol tužilaštva je izjavio u medijima da je predmet u pretkrivičnom postupku.

Inicijativa u vezi sa privatizacijom Tehnohemije

- Dostavljena Vladi 15. septembra 2010. godine
Agencija za privatizaciju je raskinula kupoprodajni ugovor sa kupcem Tehnohemije i pored toga što je ispunio sve ugovorne obaveze, izmirio pet ipo od ukupno šest rata kupoprodajne cene i investirao 60 miliona dinara, što je dvostruko više nego što je ugovorom bilo predviđeno. Sve ovo prvobitno je potvrdila i Agencija, ali je kasnije ugovor ipak raskinula. Savet je ukazao Vladi da se veći deo nekretnina Tehnohemije nalazi na lokaciji obuhvaćenoj promenama GUP-a Beograda kojima je promenjena namena dela zemljišta u Luci Beograd, čime je vlasnicima Luke omogućeno da na tom prostoru grade stambeno – poslovne objekte. Da bi ostvarili svoje planove, vlasnici Luke nastoje da dođu u posed zemljišta Tehnohemije i drugih preduzeća na pomenutoj lokaciji. Savet je preporučio Vladi da u svetlu ovih činjenica ispita sumnje na korupciju u postupanju Agencije u Tehnohemiji.

Izveštaj o Srboleku

- Dostavljen Vladi 25. oktobra 2010. godine
Komisija za hartije od vrednosti je 2007. utvrdila da su preduzeća Jovice Stefanovića preuzela kontrolu nad fabrikom lekova Srbolek a da nisu dala ponudu za preuzimanje akcija i naložila mu da proda akcije ili da podnese ponudu. Stefanović je formalno izvršio ovaj nalog, ali je zadržao faktičku kontrolu nad Srbolekom. Iako su ostali akcionari zbog ovog prevarnog posla i zbog nezakonitog poslovanja uprave kompanije podneli kruvučnu prijavu protiv Stefanovića i njegovog menadžmenta, tužilaštvo nije postuplo po njihovoj prijavi, tako da je Stefanović nastavio da donosi odluke na štetu preduzeća, njegovih akcionara i Republike Srbije.
Jovica Stefanović i direkor Srboleka Mladen Lučić su uhapšeni su 8. novembra 2010. godine na osnovu krivične prijave koju je protiv njih podnela Poreska uprava, kao i zbog sumnji na zloupotrebe u poslovanju Srboleka. Nad Srbolekom je početkom 2011. godine otvoren predstečajni postupak, kao posledica višegodišnjeg štetnog poslovanja Stefanovićeve uprave.

Izveštaj o poslu postavljanja optičkih kablova kroz Srbiju, koji je poveren preduzeću Nuba invest

- Izveštaj je dostavljen Vladi Srbije 25. novembra 2010. godine
Izdavanje dozvole za izgradnju optičkog kabla preduzeću Nuba invest d.o.o. iz Beograda od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, obavljeno je u nezakonitoj proceduri, suprotno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o telekomunikacijama. U pomenutoj proceduri izostalo je organizovanje postupka javnog nadmetanja, a neobično je da je taj posao, pored brojnih operatera sa iskustvom i godinu dana pre svih drugih dobilo nepoznato, novoosnovano preduzeće, koje se pre ovog posla nije bavilo telekomunikacijama, niti je imalo licencu Ratela (Agencija za telekomunikacije). Prema podacima Agencije za privredne registre, slovenačka Nuba je svoje preduzeće u Srbiji registrovala 10. aprila 2009. godine, samo nekoliko meseci pre dobijanja prve lokacijske dozvole za posao sa optičkim kablovima. Važno je reći i da su hrvatski mediji pisali o tome da je vlasnik Nuba investa višegodišnji prijatelj resornog ministra Olivera Dulića, što on nije demantovao. Ukoliko je ta informacija tačna, ona bi svakako ukazivala na konflikt interesa i moguću krupnu korupciju.
Vlada Srbije, koja od 2005. godine ne odgovara na izveštaje Saveta, ovoga puta je u veoma kratkom roku, 19. januara 2011, prosledila odgovor Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja u kome je, između ostalog, navedeno da je Ministarstvo u svemu postupalo u skladu sa zakonom i da je takvo mišljenje , nakon uvida u dokumentaciju, dalo i Republičko javno tužilaštvo.
Nakon toga, Savet je dva puta (01.02.11. i 11.03.11.) od Republičkog javnog tužilaštva tražio izveštaj o sprovedenim radnjama i o dokumentaciji na osnovu koje je Tužilaštvo došlo do takvog zaključka. Iz dopisa koji je Savetu dostavljen 22. marta 2011. jasno je da Tužilaštvo dalo mišljenje na osnovu nepotpune dokumentacije. Pritom napominjemo da je tužilaštvo samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih dela, pa prema tome ne može da daje nikakva prethodna mišljenja bez inicijalnog akta u konkretnim predmetima da li je nešto po zakonu ili nije, jer će na taj način prethodno odlučiti o nečem što tek može da bude predmet gonjenja.

Izveštaj o konverziji prava korišćenja u pravo svojine

	Ur.