Reč Zdravka Deurićab na Skupštini akcionara “Jugremedije” 08/09. Avgusta 2011

U čemu su nevolje „Jugoremedije" i gde je izlaz

Zrenjaninska fabrika lekova koja je u proteklih desetak godina privlači pažnju javnosti mahom nevoljama u koje zapada. Povremeno se govorilo i o uspehu radnika-akcionara u raskidu ugovora s ,,kontraverznim biznismenom" i uspešnoj obnovi firme. Retka su nastojanja da se pronikne u osobene nevolje njenih vlasnika i radnika. Bilo bi pretenciozno raspredati o njima u sklopu raznih nevolja koje imaju ljudi čitavog sveta, gde god dominiraju moćni i bogati a pate siromašni i nemoćni. Ograničimo se zato na nevolje koje neposredno tište nas, priznajući da postoje i veće od njih.

Dogmatizam doktrine privatizacije

Ostavljajući po strani opšte razmatranje o značaju privatnog vlasništva u kapitalizmu i njegovoj ulozi u transformaciji „realnog socijalizma“ očigledno je da je sva pažnja vlasti, kao glavnog nosioca promena, usmerena na prodaju društvenog kapitala, bez odgovarujuće brige o sudbini proizvodnje, razvoja privrede i života radnika, naročito nezaposlenih. Tek kada je uočeno da nam preti zamašna deindustrijalizacija i sve manje podnošljiva prezaduženost zemlje, pojavili su se izvesni apeli za preispitivanje dominirajuće doktrine privatizacije.

Mitska slika o spasiocu

Kao što je u razdoblju prisilnog uterivanja u socijalizam vladala slika o svemoćnoj vlasti-državi kao glavnom spasiocu iz nerazvijenosti i siromaštva, tako se sada novi gazda - privatnik nudi kao izbavitelj iz „mračne prošlosti“ komunizma i socijalizma. Tu ne važe normativna ograničenja ne samo razvijenog kapitalizma i demokratskih sistema nego ni začetka naše „mlade demokratije“. Jedina pravila koja važe su ona koja regulišu odnose između raznih koterija unutar vrhova vlasti.

Razmah antagonizma

Raznolikost i sukobljenost interesa nikada neposredno ne stvara uravnoteženo a još manje harmonično društvo, ali to ne znači povlađivanje beskrajnom sudaranju svakog sa svakim.
U nas je, pak, nastala provala antagonizma, ne samo nacija s nacijama već i socijalnog antagonizma. Na primer, nekada slavljena radnička klasa, odjednom je proglašena za preteću avet komunizma, socijalizma, samoupravljanja, lenjosti, primitivizma... protiv koje su sva sredstva dopuštena. Time se sistemski bave ne samo ideološki aparat vlasti, već i aparati sile. To je najprimetnije kada policija i žandarmerija tuku radnike zajedno s privatnim obezbeđenjem „gazde“. A ogleda se i onda kada se oni koji treba da zastupaju interese 42% državnog kapitala, po pravilu suprotstavljaju inicijativama većinskih vlasnika (58 % akcija u rukama malih akcionara).
Privatizacija legitimnog
državnog monopola sile

U dva navrata, 2010. i 2011. godine službenici policije su upadali u „Jugoremediju“ i odnosili raznu dokumentaciju, preteći krivičnim istragama (Slično je postupljeno i prema redakciji „Republike" koja godinama istražuje zbivanja u ovoj firmi). Tako se, uz pomoć određenih medija, širi strah od zamašnog kriminala i pretećih kazni.
Na udaru je najviše Zdravko Deurić, nekadašnji predvodnik radničke borbe a odnedavno direktor. Nameće se uverenje da bi firmi laknulo kad bi se on uklonio. Ipak prema zvaničnim izjavama s vrha Tužilaštva i Policije, ne samo da nisu pronašli preteći kriminal, nego poriču da su iz tih jedino ovlašćenih institucija uopšte pokretali istrage (vidi lokalni list „Zrenjanin" od 22. Jula 2011). Na dužu kampanju protiv Deurića upozorava i novo saopštenje Saveta za borbu protiv korupcije (24. Maj 2011). A nije reč samo o zloupotrebi važnih državnih institucija, oživljavanju i o reorganizacij moćne potkazivačke potkulture koja je decenijama stvarana kao razorno sredstvo protiv svake normalne zajednice.

Pozadina „nevidljive ruke" svemoćnog tržišta

Kada imamo u vidu tržišne prednosti naše firme: postojani kvalitet proizvodnog asortimana i rastuću potražnju lekova, ne bismo očekivali naročite nevolje u poslovanju. Međutim, kada se prate razne vrste pritisaka na firmu, i loš glas koji se širi o njoj, nemoguće je da ih ne povežemo s teškoćama u poslovanju, naročito u regulisanju kredita, i prilikom redovne isplate zarada.
Iako i mnoge druge firme imaju znatne teškoće u poslovanju, nameće se utisak da postoji izvestan višak tih teškoća kada je reč o našoj firmi, naročito - poslednjih godina, kada su se očekivali zamašniji plodovi racionalnog poslovanja i ulaganja u razvoj. Kao da nam neke moćne i nevidljive ruke stežu omču oko vrata.

Ugrožena autonomija i sloboda

socijalno poreklo mašin bravara na primer. Kao da je autonomno preduzetničko rezonovanje i delovanje zlo samo po sebi, ukoliko nije u službi neke više instance ili „naših" kadrova. U zapletu je i autonomija lokalne samouprave koja je i dalje lišena vlastite imovine i mogućnosti za aktivniju ulogu u privredi. Umesto toga nameće se regionalna reorganizacija u režiji dosadašnjih centara moći i glavnih kontrolora tokova novca. A bez javnih i postojanih merila racionalnog privređivanja i demokratskog vladanja, buja demagogija, nacionalna i socijalna, koja negira sve postojeće i nudi se spasonosni boljitak tek onda kada se sruši sadašnja i postavi nova vlast, i u našoj firmi i u čitavoj zemlji. Na antagonizam bahate vlasti može se uzvratiti povećanom poslušnošću, ili otporom i buntom. Mogu se potražiti i alternativni putevi, kakvi su se ukazali, recimo, prilikom poništavanja nezakonite prodaje firme, kada su na osnovu sudske odluke mogli biti identifikovani i uklonjeni „mehanizmi" i
		Vijoslav Stanojčić, Empty windows