Dveri srpske u Bečeju

Tačne premise - pogrešni zaključci

Kritički zahvat projekta Dveri, u znatnoj meri “pije vodu” – oni uviđaju ekonomsko i političko propadanje, “bananični” karakter države, neuspeh društva da uspostavi vrednosnu lestvicu, krizu porodice. Međutim, konstruktivni aspekt – njihov odgovor na probleme – ne zadovoljava.

U Bečeju je 16. avgusta održana tribina Dveri srpskih, nevladine organizacije koja publikuje istoimeni popularni časopis, i koja se nedavno promovisala u politički pokret Dveri sa ambicijom da učestvuje na sledećim izborima.
U savremenom dehumanizovanom poretku stvarnosti (srpske, bečejske), gde je malo šta bitno i interesantno, gde se malo šta misli, malo šta oseća – učmalost provincijskog poslepodneva posebno je potcrtala desetina sredovečnih ljudi koji su na klupama ispred mesne zajednice bez ikakvog interesovanja za zbivanja unutra “degustirali” pivo, a takođe i malobrojnost posetilaca same tribine – svaki istup kojim se predlaže ma kakav jasan skup vrednosti, mora biti dobrodošao i - kao takav - pozdravljen. Jer tek tada može otpočeti plodotvorna polemika (a sa Dverima se ima šta polemisati!). U sveopštoj letargičnoj atmosferi društva gde je sve moguće, gde sve prolazi, gde se naprosto misli i sam “okrugli kvadrat” (ja sam hrišćanka-aborterka; Kosovo je istrgnuto srce iz nedara – ali, gle, ja i dalje nekako živim; itd) – jedan strogo definisani društveni koncept, a takav je onaj organizacije i časopisa Dveri srpskih, mora biti pozdravljen.

Problemi dobro uočeni -odgovor loš

lestvicu, krizu porodice. Međutim, konstruktivni aspekt – njihov odgovor na probleme – ne zadovoljava. Ni približno! Nije ovde reč o tome da ja ne mirišem nacionalno-religiozni koncept čoveka koji promovišu Dveri, jer držim da u čovekovom identitetu ima značajnijih stvari od njegove nacionalnosti. Jednostavno, dveri koje oni otvaraju jesu neadekvatne, upravo anahrone, i ne vode nikuda – ako još ne vode u zlo. Umesto da cevi kritičkog arsenala, sa nemalom energijom kojom raspolažu, usmere ka uzroku – kapitalističkoj pretpostavci društva – oni trabunjaju o nekakvom nacionalnom oslobođenju. Tačne premise, pogrešni zaključci! A zapravo su usled globalizacije sve nacije kao nacije ugrožene: današnji je Srbin, ma kako to neočekivano izgledalo, sličniji jednom Amerikancu nego sopstvenom pretku od pre vek ili dva. U kapitalizmu je, naime, jedino bitno da se rinta (ako se ima gde) i da se troši! Radnik - jadnik i potrošač – to je čoveku namenjeno u kapitalističkoj koncepciji života. “Dverci” ne shvataju da je, za problem koje navode, ugroženost
		Vijoslav Stanojčić, Error 2012

Kriza pogađa sve nacije

“Dverci” ne slute da kriza porodice, privredni krah, opšta društvena pometenost jednako opterećuje u Bečeju jednog Srbina, baš kao i jednog Mađara ili Hrvata. – Nacionalnost sa tim nema veze. Oni, međutim, drže da će revitalizacijom srpstva u pojedincu podići i čoveštvo u njemu. Ali sled može biti samo obrnut. – Tek jedna autentična, dostojanstvena egzistencija (zdrav, ostvaren čovek) može iznedriti zdrav nacionalni osećaj.

	Ivan Kovač