Početna stana
  
 
 
   

Projekat - dve antologije

Iz Prištine s ljubavlju, nova albanska književnost Kosova, Algoritam media, Beograd, 2011;
Nga Beogradi, me dashuri, tregimi i ri nga Serbia, MM Prishtine, 2011.

Posle više decenija, antologije Iz Prištine s ljubavlju i Iz Beograda s ljubavlju – predstavljaju prvi pokušaj međusobnog upoznavanja kosovske i srpske književne scene. Izbor iz savremene pesničke, prozne i dramske produkcije autora sa Kosova koji pišu na albanskom jeziku preveden je na srpski jezik i objavljen u Beogradu, u ediciji „TonB“ izdavačke kuće Algoritam media. Izbor savremenih priča autora iz Srbije, rođenih nakon 1970, preveden je na albanski jezik i objavljen u Prištini, u ediciji „Spajder“ izdavačke kuće MM. „Posle decenija međusobne distance, ignorisanja i proizvodnje stereotipija, vreme je da se preispitaju realni književni kapaciteti obe scene i ponude na uvid Drugome. Naporedo s elementarnom ljudskom potrebom za međusobnim razumevanjem, projekat – antologija iz Prištine i Beograda ima za cilj da istakne književne vrednosti predstavljenih tekstova, što bi moglo da posluži kao uvod u regularnu kulturnu komunikaciju između Kosova i Srbije“, rečeno je u pogovoru izbora iz nove albanske književnosti Kosova.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju, krajem maja, beogradskoj publici predstavljene su
obe antologije pod zajedničkim nazivom „Prepiska izdajnika“. Njihovi idejni tvorci i selektori bili su urednici Qendra Multimedije iz Prištine i BETON-a, časopisa za kulturu iz Beograda, Jeton Neziraj i Saša Ilić, pored kojih su u razgovoru učestvovali i Škeljzen Malići i Saša Ćirić. Tekstove su čitali neki od pisaca zastupljenih u antologijama: A.Idrizi i A. Rudaku, T. Marković i M. Živanović, kao i jedan od urednika i prevodilaca Š. Malići. Glavni „izdajnici“ S. Ilić i J. Neziraj su svoju prepisku a kasnije i saradnju započeli za vreme nastupa na lajpciškom sajmu knjiga što je za rezultat imalo obe antologije. Prepiska se zasnivala na sećanjima iz zajedničkog života u ex-Jugoslaviji i onih naročito bolnih za oba naroda, koja datiraju iz vremena vladavine S. Miloševića, kada su se oba naroda najviše udaljila jedan od drugog. Prema rečima S. Ilića „koncept srpske antologije bio je da se predstave mladi, zanimljivi, ali nenagrađivani srpski pisci kako bi se pokazalo da ovde (Srbija) postoji i drugo mišljenje i književnost. Mi decenijama ne znamo šta se tamo piše i stvara“. To je potvrdio i Š. Malići rekavši da su tek
 
nedavno prevedena dela V. Arsenijevića i D. Velikića. J. Neziraj je zaključio da na Kosovu ne postoji interesovanje za srpsku književnost i da je jedan od razloga za to pored intervencije srpske policije 1999. godine i neznanje srpskog jezika. Zanimljiv opis albanske proze (Iz Prištine... str.153) dao je A. Ataši podelivši je na onu pre i posle rata 90-tih rekavši da je svoj vrhunac dostigla 80-tih da bi danas bila u dosta haotičnom stanju pa pisci nemaju dostojan položaj u društvu. Neki su žrtve politike dvoumeći se između stvaralaštva i nje. Najbolji pisci danas, po njegovom mišljenju su, A. Demaći i Z. Rahmani koga često upoređuju sa M. Prustom zbog dela Roman o Kosovu. Među mlađim prozaistima izdvojio je K.Rahmanija, A. Idrizija, B. Saljihu i I. Docaja. Haosu u književnosti, smatra on, doprinose senzacionalizam i skupo reklamerstvo slabih dela pseudopisaca na račun autentičnih književnih vrednosti. Slično mišljenje ima i o kulturi Kosova za koju smatra da je u stalnoj opasnosti od pseudopolitičara. Ovaj projekat napravljen je pod pokroviteljstvom mreže za literaturu i knjige TRADUKI koja ima sedišta u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Sloveniji.
  Vera Vujošević
 
TastARTure Vojislava Stanojčića
1. 09. -31. 10. 2011.
Danas

 
 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2011