Željko Mitrović, vlasnik imperije Pink usijao je u avgustu odnose između Srbije i Hrvatske, više nego što su to učinila sva podsećanja na Oluju tokom koje je 200 hiljada Srba prognano iz Hrvatske. Mitrović je zaplenu svoje jahte u Dubrovniku doživeo i predstavio kao zaplenu srpske imovine, iz čega sledi da smo mi u Srbiji, ne građani Srbije sa svojim pojedinačnim imovinama, nego podanici njegove imperije u kojoj je njegova imovina srpska, što će reći da mi ostali, koji nemamo televizije i jahte ne posedujemo ništa što bi predstavljalo bilo kakvu vrednost. I ne samo to. Mitrović, kao jedini posednik svega, uzeo je pravo da u ime Srba vodi svoj privatni rat protiv Hrvatske i da otkriva zlodela za koja je znao, ali ih je prećutkivao, navodno za opšte dobro, a u stvari sve dok je njemu bilo dobro. Željko Mitrović je, dakle, mera svih stvari.
I nije problem što se Željko Mitrović malo pogubio (imperatorima se to dešava), problem je u tome što se niko u državi nije našao da ga javno podseti da njegova imperija ima granice, jer koristi javno dobro – dragocene frekvencije. Možda je nekih intervencija sa državnog nivoa i bilo, jer se od zaplene jahte polako odustaje, pa se sada hrvatska carina oseća izgranom i tvrdi da je država Hrvatska bila pod pritiskom. Ni mi s ove strane granice nismo kao građani upućeni u imperijalne tajne Pinka, države Srbije i države Hrvatske. Tako da se osećamo ne samo kao podanici Pinka, nego i Srbije. Iz dosadašnjeg razvoja događaja proizilazi da država bolje sarađuje sa Željkom Mitrovićem nego sa svojim građanima. Naime, kada je skandalozno ponašanje Željka Mitrovića dostoglo vrhunac, i kada je zapretio svojevrsnom blokadom Hrvatske na svojoj televiziji, prva institucija koja je trebalo da ga podseti da u ovoj zemlji vladaju neki drugi zakoni, a ne njegovi, bila je Republička radio difuzna agencija. Ona se, međutim, 11. avgusta oglasila anemičnom izjavom za javnost i to tek na osnovu dopisa Ministarstva za kulturu, koje je RRA obavestilo o sastanku koji je u Ministarstvu vanjskih poslova Hrvatske održan sa predstavnikom ambasade Srbije. U informaciji piše da je hrvatska strana izrazila mišljenje da izveštavanje TV Pink „ne doprinosi stvaranju klime međusobnog poverenja i unapređenja saradnje“. Naše Ministrastvo za kulturu, piše u informaciji, zamolilo je RRA da ove činjenice „primi k znanju“. Savet RRA zaključio je da će „kao i do sada sa posebnom pažnjom“ pratiti program TV Pink u vezi sa ovim slučajem. Država, njeno nadležno ministarstvo i RRA ponašaju se kao uplašena služinčad i hodaju na prstima u strahu da ne naljute imperatora.
Ne znamo kakve su obaveze države prema vlasniku Pinka, ali Savet RRA je ovakvim postupkom povredio Statut RRA u kome se izričito navodi da je Agencija samostalan pravni subjekt i da funkcioniše nezavisno od bilo kog državnog organa, da je samostalna i nezavisna organizacija koja vrši ovlašćenja u skladu sa Zakonom o radio-difuziji, da propisuje obavezujuća pravila za emitere i da obavlja nadzor nad njihovim radom. I članovi Saveta su u skladu sa Statutom nezavisni i samostalni u radu i ne mogu da prilikom odlučivanja zastupaju interese bilo kog državnog ili političkog organa ili bilo koje organizacije ili interese emitera. U slučaju vlasnika Pinka, sve ove statutarne obaveze su pogažene. Umesto da samostalno reaguje, Savet se sastao na podsticaj jednog ministarstva i tako dopustio mešanje politike u svoj rad. Savet će nadzirati učinjenu štetu, umesto da se založi za najoštrije mere zbog zloupotrebe i privatizacije javnog dobra.
Prema zvaničnom podatku do kojeg je došla „Republika“, shodno članu 32. Zakona o radio-difuziji, članovi Saveta RRA imaju pravo na naknadu u visini plate sudije Vrhovnog (sada Apelacionog) suda Srbije u iznosu od 150 hiljada 654 dinara. Nisu li se negde u tim meandrima poslušnosti i novca zagubili javni interes i odgovornost za obavljanje javnih poslova?