Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Nikola Džafo, Pazi, umetnost ne ujeda, galerija O3one

»Kosovo je zenica našeg oka i naš Jerusalim, za nas Srbe Kosovo je kao vazduh koji dišemo!«
Ove reči izgovorio je nedavno u Americi ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, pridruživši se tako čitavoj plejadi savremenih srpskih Jeremija koji poput starozavetnog proroka, plaču nad »hudom srpskom

Vetar promene – u arapskom svetu i posle, i dalje
Pre više od pedeset godina, 3. februara 1960, Harold Makmilan, tadašnji premijer Velike Britanije, konzervativac, obratio se južnoafričkom parlamentu, pod upravom partije koja je stvorila aparthejd kao osnov svoje vladavine. Izgovorio je tada nešto što će biti nazvano govorom »vetra promene«. Vredi se setiti njegovih reči
Imanuel Volerstin

Trijumf mrzovoljnih i gnevnih
Za političke stranke Evropa je postala neka vrsta čistilišta od neuspešnih projekata, a u slučaju Srpske napredne stranke prilika da se zabašuri zločinačka i pljačkaška prošlost
Olivija Rusovac

Kako zabaviti Putina
Da li su predstojeći strateški sporazum sa Rusijom i ruski krediti novo pribežište vlasti koja se boji da kandidaturu za EU neće okončati do izborne kampanje?
Nastasja Radović
Slobin načelnik ponovo na Kosovu
Ima li Veljko Odalović moralno pravo da predvodi Komisiju za ubijena i nestala lica na Kosovu?
Snežana Čongradin
Između dve istorijske opcije
Građani Srbije su se u martu, među brojnim, pretežno opterećujućim događajima iz njihove mučne prošlosti, podsetili na dva koja su izazvala kontroverzna osećanja: atentat na Zorana Đinđića i smrt Slobodana Miloševića
Dragica Stanojlović
Muke s ćoravom strategijom
Objavila je Vlada srpska jedan dokument, 20. 01. 2011, koji je naslovljen patetično »strategija« i tiče se dijaspore, odnosno delova našeg naroda koji živi u drugim državama – koje Srbija zvanično priznaje. U početku se oko tog dokumenta ćutalo, a onda je došlo do zbrke, i to povelike, i nevolja koje nisu male
Mirko Đorđević
Dve opake Putinove izjave
Ruski premijer Putin dao je u Srbiji dve izjave koje naša javnost barem dosad nije prepoznala kao opasnu pretnju
Mališa Velikić
Bezbroj lica naših EU stranputica
Nekoliko meseci pre najavljenog sticanja statusa kandidata bezbednosna situacija u svetu za trenutak je ogolila zatamnjene vojne, ekonomske, i druge strateške veze sa pojedinim zemljama, dugogodišnjim neprijateljima ljudskih prava, Evrope i ostatka zapadnog sveta
Matja Stojanović
Jedna imaginarna izložba
U julu 2015, na dvadesetogodišnjicu masakra u Srebrenici, planirano je da Srbijom prođe postavka muzeja žrtava genocida, sagrađenog u sklopu kompleksa Memorijalnog centra u Potočarima, na kojoj će biti prikazani predmeti nastradalih i streljanih Srebreničana
Zoran Janić
Cunami preti sa neba
Uvek se iznova postavlja pitanje da li svet počiva na razumnim temeljima i nažalost navodi na obrnuti zaključak
Dragan Stojković
Poštovani gospodine Predsedniče
Inicijativa za pokrenje postupka za ukidanje zakona kojim su izjednačeni četnici i partizani i Zakona o rehabilitaciji
pismo Saveza antifašista Srbije
Polovina pređenog puta
U Zagrebu je održan Sedmi forum Koalicije za REKOM koji se bavi žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije; od pozvanih 104 NVO, članica Koalicije, pozivu su se odazvali predstavnici 92 organizacije
Persa Vučić

Smrt »Zastave«
»Zastave« više nema. Fabrika koja je predstavljala simbol blagostanja i razvoja bivše Jugoslavije, posle 20 godina mučne tranzicije od socijalističke samoupravne privrede ka kapitalizmu, sada je pred brisanjem iz državnog registra preduzeća, cime se oslobađa prostor za italijansku multinacionalnu kompaniju»Fijat«. Dve decenije ratova, međunarodnih sankcija i privatizacije privrede rasturile su fabriku. Tokom ovog procesa nekada uspešan industrijski centar Kragujevac s okolinom postao je poznat kao »dolina gladi«
Goran Musić
Hoće li biti Centra za promociju nauke?
Kad god se menja vlada, pa makar i ovako kozmetički godinu dana pred izbore, moguće je iz promena čitati namere vrlo često kao pokušaje populističkih podilaženja, ali i kao nagoveštaje inercija iz širokog kulturnog okruženja. Odnos prema nauci jedno je takvo »opšte mesto«.
Milan Prodanović
Neodgovornosti države, a ne ekonomske krize
Radnici GIK »Banata« već pet meseci štrajkuju pokušavajući da na taj način spreče potpunu propast preduzeća i gašenje više od dvesta preostalih radnih mesta u preduzeću koje je doskora zapošljavalo dvostruko veći broj radnika
Socijaldemokratska partija Srbije

Korupcija u zdravstvu
Devedesetih godina prošlog veka bolnice širom Srbije su polako propadale jer se zbog ratova i socioekonomske krize nije u njih ulagalo. Stoga se posle petog oktobra 2000. godine, s dobijanjem značajne pomoći za zdravstvo Srbije, bilo u opremi ili u lekovima, kao jedan od prioriteta ispostavila upravo hitna obnova bolnica u Srbiji. A onda je usledila korupcija!
Dragana Jovanović

Kad istočni vetar počisti aroganciju Zapada
Istočni vetar prevladava nad zapadnim. Do kada će dokoni Zapad na zalasku, »međunarodna zajednica« onih koji još uvek veruju da su gospodari sveta, nastaviti da deli lekcije lepog ponašanja celom svetu? Nije li apsurdno gledati servilne intelektualce, vojnike propalog kapitalo-parlamentarizma koji čuvaju već nagriženi raj, kako se zanose veličanstvenim narodima Egipta i Tunisa samo kako bi te divlje narode naučili abecedu »demokratije«?
Alan Badiju
Potisnuto iz kulture sećanja
Ratno pismo Slobodana Penezića i Ljubodraga Đurića borbenom pesniku svih Slovena Vladimiru Nazoru
Vladimir Krstulović
Falafel
U pitanju je arap. plural falafil od filfil (i fulful), što na ovom jeziku znači biber. A budući da biber dolazi iz Indije, njegovo prvobitno ime je staroindijsko – pippali. Na zapad treba da je dospeo, pod nazivom peperi, nakon indijskog pohoda Aleksandra Makedonskog (325. godine pre n. e.). Najpre je korišćen u medicinske svrhe; protiv bolesti očiju i bolova, kao i za bolju probavu. A od 1. veka n. e. pod (lat.) imenom piper sve više ulazi u rimsku kuhinju.
Olga Zirojević
Na kratkom štapu
Kultura kao resor i mandat naspram svakodnevnog života. Umetnici koji nisu primetili umetnike. Vreme je menadžera, ko nije primetio gasi sveću.
Slavica Vučković
(Pre)oteto prokleto
Još od 2000. godine, sa nastupom tzv. demokratskih promena, uobičajila se neprijatna olakost u davanju ocena povodom poratne nacionalizacije – govori se, naime, o »otimačini« od strane »crvene bande«. Cilj ovog teksta je da ukaže na nužnost promatranja društvenog konteksta
Ivan Kovač
»Zovem se Neizgovoreno«
Početkom januara, u novosadskom Omladinskom centru CK13, održana je pretpremijera predstave primenjenog pozorišta o ženskoj seksualnosti »Zovem se Neizgovoreno«. Već tada je bilo jasno da su se autorke, glumice i rediteljka usudile da iskorače iz kulturnog ambijenta koji je odavno prestao da postavlja pitanja i da imaju hrabrosti i sposobnosti da svojim umetničkim činom progovore, preispitaju i pomere postojeće i dominantne obrasce mišljenja i delovanja sredine u kojoj se nalaze
Bojan Krivokapić
Šta je u stvari rodoljublje?
Pismo je intimna ispovest, ili je makar bilo u neka ranija vremena dok tehnologija i ubrzanje vremena nisu pretili da ubiju misao i ličnu notu. U slučaju knjige Jelene Lozanić, na ovim prostorima skoro nepoznate i zaboravljene žene, emocija i patos koji senče tekst bili su neočekivan i lekovit poklon
Gordana Bekčić Pješčić
Srećno šetači!
Živorad Kovačević, prijatelj porodice, prijatelj mojih prijatelja, saradnik i prijatelj Republike. Svestran, inteligentan, prijatan, čovek iz koga su zračili tolerancija, znanje, toplina, skoro neka vrsta nežnosti u ophođenju sa ljudima. Svoje nesvakidašnje poznavanje politike, diplomatije i engleskog jezika pretočio je u uzbudljive knjige, prve enciklopedije, bilo da se radi o politici ili jezičkim idiomima
O. R.

Lekcija Istorije
Blagodareći milosti turskih paša i vezira i pomoći legitimistične Evrope, uspeo je lukavi, sujetni i neskrupulozni vojvoda Miloš Obrenović da se, u jednom narodnom modus vivendi, proglasi za naslednog kneza Srpskog Naroda. Na taj je način, mesto federalističke demokratske uprave, zasnovana najazijatskija forma vladavine, otvorena era persiskog despotizma u našoj zemlji, u zemlji Revolucije od 1804. Sledujući primeru svojih stambolskih učitelja, knez Miloš je oglasio Srbiju za svoj spahiluk a Srpski Narod za svoje roblje i ovce za striženje
Iz Republika, br. 2, 18. decembar 1907

Majski prevrat u novom svetlu
Suzana Rajić: Aleksandar Obrenović vladar na prelazu vekova – sukobljeni svetovi,SKZ Beograd 2010.
Mirko Đorđević
Približiti srpski jezik Francuzima
Knjiga Parlons serbe je znalačko nastojanje da se srpski jezik na funkcionalan način približi francuskoj publici, i to u onom obliku kakav se pojavljuje u svakodnevnoj upotrebi, ponajpre u Beogradu kao glavnom gradu Srbije
O.R.
Konzervativizam i proizvodnja »čudovišta društvenog života«
Lazar Vrkatić, O konzervativnim političkim idejama, Mediteran publishing i USEE, Novi Sad, 2009.
Duško Radosavljević

Nesrećna je ovo zemlja
Imao sam osećaj progona, kako da ne! Toga je bilo koliko hoćete: policijska kola danima stoje pred kućom, legitimišu svakog ko uđe, samo da ih isprepadaju. Dete mi je bilo bolesno, odemo taksijem u bolnicu, oni nas prate. Čekaju pred bolnicom
Ljubiša Stavrić

Budući inženjeri kao lideri u poslu
Polazeći od činjenice da, pored znanja u struci, budući inženjeri elektrotehnike moraju posedovati znanja iz oblasti rukovođenja projektima i organizovanjem ljudi u timu, udruženje studenata elektrotehnike ISTEK organizovalo je međunarodnu radionicu pod nazivom »Lead the way«.
Emir Imamović
Nikola Džafo – slike sa izložbe »Pazi, umetnost ne ujeda!«
Krajem prošle godine u galeriji O3one na Andrićevom vencu u Beogradu otvorena je samostalna izložba Nikole Džafa »Pazi, umetnost ne ujeda« koja je ponudila ideju da se umetnost može doživeti i dodirom i drugim čulima
Vera Vujošević

Izveštava Nj. E. građanin Zoran
Situacija u Libiji »potpuno je suprotna od one kako je predstavljaju mediji«, čuli smo u udarnim vestima »nacionalnog dnevnika« 27. februara. U to niko ne bi trebalo (ne sme!) da sumnja jer tolmak i izveštač je niko drugi do bivši kondukter, bivši maneken i bivši Miloševićev brka, tako zvani predsednik tako zvane SRJ, Zoran Lilić. Libijski diktator, kolonelo Moamer el-Gadafi (Moamer Abu Minijar el Gadafi) zahvalan je reporteru Zoranu i njegovoj televiziji što će našim gledaocima »verno« preneti stanje u toj afričkoj zemlji u kojoj je, rečeno je, mirno iako su se sukobi svakim danom pojačavali
Dragan Banjac