Ruski premijer Putin dao je u Srbiji dve izjave koje naša javnost barem dosad nije prepoznala kao opasnu pretnju.
Prva je da bi ulaskom Srbije u NATO bili »ozbiljno narušeni odnosi sa Rusijom« i da bi »u slučaju razmeštanja NATO-raketa u Srbiji Rusija bila prinuđena da usmeri svoje rakete ka Srbiji«.
Druga samo naizgled benignija glasi: »Srbija se odlučila za put ka Evropskoj uniji i Rusija će pažljivo pratiti taj proces kako on ne bi naškodio rusko-srpskim odnosima«.
Kod prve izjave čini se da nije potreban komentar: drsko pretiti jednoj navodno »prijateljskoj zemlji« raketama sa bojevim glavama samo zato što bi se priključila NATO-u u koji su već ušle sve zemlje iz njenog okruženja, osim Bosne, Makedonije i Crne Gore (sve tri pomenute države su na putu da uđu u NATO i, zanimljivo, njima se uopšte ne preti!) predstavlja nečuven diplomatski i politički skandal na koji se niko od – isuviše servilnih – srpskih domaćina nije ni osvrnuo.
Druga izjava je takođe preteća. Jer šta ako npr. Sporazum o pridruživanju (SSP) sa EU bude u koliziji sa nekim trgovinskim sporazumom sa Rusijom? To je teoretski moguće jer mi, po SSP, moramo poštovati ekonomske mere koje donese EU (a one mogu u nekim aspektima, radi npr. zaštite članica EU, biti »štetne« po neku drugu stranu, izvan EU). Da li ćemo morati da poštujemo SSP ili sporazum sa Rusijom? Ako se odlučimo za poštovanje SSP-a, hoće li nas Rusija kazniti? I na koji način? Priznanjem Kosova? Raketama?
Užasavajuće. Od jednog »prijatelja«. Od navodno prijateljske države kojoj su interesi Srbije »jako važni«.
Posle ovih Putinovih izjava ko da veruje Rusima?