Živorad Kovačević, prijatelj porodice, prijatelj mojih prijatelja, saradnik i prijatelj Republike. Svestran, inteligentan, prijatan, čovek iz koga su zračili tolerancija, znanje, toplina, skoro neka vrsta nežnosti u ophođenju sa ljudima. Svoje nesvakidašnje poznavanje politike, diplomatije i engleskog jezika pretočio je u uzbudljive knjige, prve enciklopedije, bilo da se radi o politici ili jezičkim idiomima.
Sećam se svog prvog intervjua s njim, u njegovoj maloj i skromnoj radnoj sobi. Iznenadilo me što su po njoj bili razasuti rečnici, a očekivala sam knjige iz oblasti politike. Tada sam postala svesna da on nije bio samo čovek politike u svakodnevnom značenju reči, već i filologije, jedne od najlepših i najnežnijih nauka. Tako je počelo naše poznanstvo i često sam imala tu sreću da kao novinarka beležim njegove suptilne analize i uživam u njegovom briljantnom umu. Zračio je, i to nenametljivo.
Sa bolnim sećanjem vraćam se poslednjem susretu na večeri u gostoljubivom domu Mirka Tepavca i Renate Ulmanski. Tu je bilo malo društvo bliskih: naši domaćini, advokat Slobodan Vučković sa suprugom Nadom, Žika i ja. Želeli smo da naš dragoceni prijatelj pobedi bolest, ali se ona već nezadrživo razmahala. Uprkos telesnoj slabosti, i te večeri, kao i svih godina ranije, naš prijatelj je bio lucidan i analitičan, u toku zbivanja. Bilo je uživanje slušati ga. Baš kao u njegovim najboljim danima. A dao je toliko mnogo – Evropskom pokretu, Igmanskoj inicijativi, diplomatiji kojoj je vratio dostojanstvo, znanje, integritet, stil.
Sa nežnošću i brigom pazio je svoju suprugu Manju koja ga je napustila ne tako davno, a ubrzo je i on otišao za njom. Odlučio je da izađe iz bola i odlučno zatvori vrata patnje. Nekoliko dana pre rekao je svojim prijateljima, »šetačima« na Zemunskom keju, da više neće dolaziti. Neki iz te grupe šetača već šetaju nekim drugim predelima. Prvi je otišao Aleksandar Nenadović, novinar, zatim njegov kolega Dušan Simić, Dragoš Ivanović, takođe novinar, i sada Živorad Kovačević, nekadašnji gradonačelnik Beograda, diplomata, pisac.
Srećno šetači, duh i sećanje su neuništivi.