Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Veliki poremećaji u prirodi sa katastrofalnim posledicama po ljude bili su inspiracija i tema za razne umetničke, literarne i filmske interpretacije. Danas se katastrofe događaju posle prethodno snimljenih filmova i napisanih romana. To govori o postojanju znanja i svesti o mogućnosti predviđanja događanja u budućnosti.

Tragika ovih katastrofa ogleda se upravo u ljudskoj nemoći da izbegne višu silu, prirodni proces, u tome da su desetine i stotine hiljada ljudi samo »slamke među vihorovi«, a njihovi produkti, građevine, naselja, brodovi, kamioni, automobili, tek kao dečje igračke koje bujica nosi u otvoren kanalizacioni šaht. Koliko je pojedinačnih sudbina od onih 20.000 Japanaca u par sekundi dobilo svoj neočekivani rasplet, razrešenje, koliko je ljudi tog dana čekao neki srećan događaj, a koliko je nekih njima velikih ličnih, intimnih, porodičnih, nerešivih problema, dobilo neočekivano razrešenje.
U ovakvim situacijama egzistencijalističko pitanje smisla života izlazi iz filozofskih kabineta, umetničkih radionica i crkvenih propovedaonica i postavlja se pred svakog savremenika na planeti, bez obzira na uzrast, pol, obrazovanje, socijalni status, ideološko-političko i religijsko opredeljenje. Uvek se iznova postavlja pitanje da li svet počiva na razumnim temeljima i upućuje na zaključak da svet počiva na nerazumnim temeljima.
Iskustva poznatog sveta dosežu tek nekoliko hiljada godina unazad. Sve ostalo je naučna rekonstrukcija na osnovu dostupnih geoloških i paleontoloških podataka i astronomskih proračuna. Ako su takva znanja tanka, onda će i tumačenja događaja dolaziti iz sfere neznanja.
Proklamovana sigurnost funkcionisanja nuklearnih postrojenja zasniva se na poznatim geološkim uslovima do kojih doseže današnja pamet. Ali očigledno je da današnja vladajuća pamet daleko zaostaje za ionako krhkim ljudskim znanjem. Šta je par hiljada godina na koje se oslanja današnja pamet u odnosu na naučna znanja o geološkim procesima koji traju stotine miliona godina? Očigledan je ovde raskorak. Očigledno je da su svest i uticaj znanja na život mnogo manji od vladajuće svesti o sebi, od vladajuće pameti. A ta pamet se očigledno ne rukovodi znanjem nego interesima i trenutnim koristima.

Vladajuća ideologija savremene globalne civilizacije, dakle, nije u sferi razuma i znanja. Nije ni u dimnim zavesama raznih političkih ideja, ma kako one zvučale demokratski ili socijalno odgovorne, niti u dušebrižništvu poznatih religijskih sistema. Vladajuća ideologija savremene svetske civilizacije jeste u stvari ideologija interesa kapitala, logike njegovih unutrašnjih potreba i čitavog sistema vrednosti života koje iz takve profitabilne logike sleduju, a čiji je zajednički imenitelj zanemarivanje interesa zajedničkog dobra oličenog u slobodi i ravnopravnosti.
Interes profita koji mora uvek iznova da se ulaže u nove poduhvate da bi se oplodio, doneo novi profit, određuje način života običnih ljudi ne samo tako što su zarobljeni u procesu rada od kojeg zavisi njihova egzistencija nego on određuje i njihovu svest o potrebama i vrednostima. Potrošnja i uživanje materijalnih dobara postali su vladajuća religija i najznačajnija tekovina prošlog veka.
Isti takav odnos kapital ima i prema prirodi. Resursi, pre svega u oblasti energetike, u funkciji su zadovoljenja potreba kapitala, bez obzira na sve posledice koje u budućnosti neizbežno slede. Fosilna goriva stvarana milionima godina biće iscrpljena za dva veka. Nuklearna energija, kako se vidi iz primera Japana, može u uslovima prirodnih procesa pomeranja tla da postane svojevrstan bumerang i da ugrozi civilizaciju. Samouverenost onih koji imaju moć i bogatstvo je bezgranična i često je uzrok opuštenosti, površnosti. U slučaju kriza izazvanih »višom silom«, prirodnim procesima na zemljinoj kori, koje za posledicu imaju nuklearnu katastrofu, situacija je posve drugačija. Posledice po ljudsku zajednicu su takve da ugrožavaju opstanak. Odgovornost za takav mogući apokaliptični scenario, već viđen u literaturi i filmovima, podiže se iznad interesa kapitala.

Samo snaga oslobođenog znanja može održati svet u slobodi i tako ga vratiti razumu. Razumu koji počiva na znanju za razliku od razuma koji počiva na verovanju, koji se ne oslanja na moć i silu izvan nas. Razum koji se oslanja na znanje jeste sila i moć u nama, po sebi, takva da može da održi svet i život, da s njim upravlja kao sa zajedničkim dobrom. Dobro nije izvan nas, dobro je zajedničko, ono je u nama, i među nama, ako proizlazi iz razumnog znanja. Dobro otuđeno bilo u obliku boga ili kapitala uvek će biti pretnja uništenja i kontaminacije koja ugrožava opstanak civilizacije.
Današnji Kandid, u eri nuklearnih opasnosti, ne može se sakriti na izolovano imanje da tamo sa svojim prijateljima obrađuje vrt i tako se zaštiti od svih svetskih i ljudskih zala. Današnji Kandid, poučen događajima koji su usledili dva veka posle Voltera, ima samo jedan izbor u potrazi za smislom – prihvatanje života na planeti Zemlji koju znanjem i razumom treba gajiti i uređivati kao zajedničko dobro. I sam kapital ukoliko ne želi da sa sobom povuče u bezdan celu planetu biće prinuđen da shvati da je zajedničko dobro,a ne umnožavanje nepotrebnih materijalnih dobara, najveći mogući profit.