Društvanca protiv društva
Strah profesora Beogradskog univeziteta od kritičkog mišljenja studenata i da će studenti promišljati politički, proglašavanje svakog organizovanog studentskog zahteva za levičarenje i “nekakve marksiste”, pokazalo se, jači je od bruke da nam je univerzitet među najgorima
Olivija Rusovac
Mediji u Srbiji odavno nisu slobodni
Nedavno predstavljanje javnosti obimnog izveštaja o pritiscima i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije, faktografski je pokazalo ono što smo znali ili naslućivali, a nismo imali dokaza: da mediji odavno nisu nezavisni, da na njih vrše pritisak razni centri političke moći te da na taj način građani ne mogu da dobiju potpune i objektivne informacije
Zlatoje Martinov
Pepeljuga Evrope
Očekujući, pomalo bezvoljno i razočarano, (samo) decembarsku kanidaturu za EU, Srbija priželjkuje izbore od kojih joj tek ništa neće biti jasnije
Nastasja Radović

Crvene linije i putokazi
Omeđili smo srbijanski zabran najboljeg i najpravednijeg od svih svetova crvenim linijama nepristajanja na realnost. I, najfrekventnijim od svih zaveta - zavetom da nikada nećemo priznati realnost koju prihvata preko 80 država, poručili svetu da "barikade ostaju kao odraz jedinstva"
Jelena S. Mihajlovska
Zaštvo građani Srbije ne mogu da budu ponosni
Srbija je dobila prepouku da, pod ordeđenim uslovima, može da postane kandidat za člana velike porodice država ujedinjene Evrope. Iskreno ili lažno oduševljenje srpskih zvaničnika trebalo je da građanima ulije optimizam i nadu da se pred državom i njenim stanovnicima otvaraju novi putevi kojima će krenuti u izvesniju budućnost
Dragica Stanojlović
Zvonkov  trag je jedino vidljiv
Za Zvonka Veslinovića, švercera, kriminalca i organizatora nereda na severu Kosova, ovdašnja šira javnost saznala je nakon „pretnji smrću“ Borislavu Stefanoviću. Odgovarajući na pitanje u emisiji Utisak nedelje TV B92 da li je tačno da mu je „kontroverzni biznismen Zvonko Veselinović pretio smrću i zabranio dolazak na sever Kosova“, Borislav Stefanović je rekao da su „pretnje postojale“, da su one „ozbiljne“
Snežana Čongradin
U Sandžaku nema mira
Sekularno ustrojstvo evropskih država je jedino u stanju da garantuje slobode i ljudska prava svim religijama i konfesijama - crkve i vere to ne mogu jer se svaka bori samo za svoju prevlast
Mirko Đorđević
Simulacija i zbilja
Parada ponosa ipak nije održana. Likovali su “porodični ljudi”, “domaćini” i ostali homofobi. A, zapravo, te nedelje niko nije dobio – čak su, kako ću ovde pokušati pokazati, najveći “gubitaši” upravo ovi nesretni tradicionalisti – dobila je, i to debelo, jedino država ili, bolje, vlast
Ivan Kovač
Ruski prodor na Balkan
Srbija konačno, iako mučno i sporo, dolazi do one kritične tačke posle koje će biti primorana da konačno izabere svoj put. Zahtevi koji dolaze iz EU, i koje u najvećoj meri u ime ostalih država članica formuliše Nemačka, dovoljno su konkretni i praktični, da bi načelnu politiku “i EU i Kosovo” u potpunosti razotkrili kao loše smišljen slogan bez stvarnog sadržaja
Matja Stojanović

“Štedi vodu i razvijaj zelenu ekonomiju”
Sedma po redu ministarska ekološka pan evropska konferencija održana je od 20-23. septembra u Astani, novoj metropoli Kazahstana izgrađenoj na zavičajnoj teritoriji predsednika države. Grad je nikao u stepi pre desetak godina, a samo mu ime govori o teškim neekološkim lokacionim uslovima - "Umreti u snegu"! Ali ogromni prihodi iz eksploatacije nafte i ruda metala, recikliraju se obilato i očigledno bez neke temeljne urbane strategije, osnova su modela gradnje ovakvog grada
Sonja Prodanović
Retro-majdan na Taš-majdanu
Već je mnogo pisano (osporavajuće i afirmativno) o uređenju Tašmajdanskog parka, a odnedavno gradski oci predizborno promovišu sličnu rekonstrukciju (tehnološki, investiciono održavajuće visoko ovisnu), u još nekoliko gradskih parkova. Oni "domaćinski" pominju i intervencije u "večem parku u rubnom pojasu" metropolitenske zone grada
Sonja Prodanović

O merljivosti, o meri – i o školama
Čitam u dnevnom listu Atlanta Journal-Constitution od 28. januara 2011. godine da postoji osnovana sumnja da su više desetina nastavnika pa i direktora krišom ušli u svoje škole tokom jednog vikenda prošle godine. Kamere ih nisu otkrile, ali su ih odale sigurnosne kartice („security cards“) kojima su otvarali ormane i fijoke da bi došli do testova CRCT („Criterion-Referenced Competency Test“). Sumnja se da su nastavnici pod okriljem noći ispravljali đačke testove
Tibor Varadi
Akademski istorijski revizionizam u službi državne istorijske politike u Srbiji nakon 2000.
Ispravljanje tzv. istorijskih nepravdi i sprovođenje tzv. nacionalnog pomirenja, tj. insistiranje na tzv. prevladavanju prošlosti, predstavljaju pokušaj revizionističkih subjekata, napose nosilaca državne istorijske politike, ka sticanju političkog kapitala. Prepoznavanje jedne ovakve mogućnosti, kojoj je dat moralno-politički privid, dodatno je navodilo stratege državne istorijske politike unutar vladajućih buržoasko-nacionalističkih političkih partija da poslednjih godina, osobito nakon 2004, intenziviraju napore ka normalizovanju kvislinštva i rehabilitaciji snaga kolaboracionizma
Milan Radanović

Uvek neposlušne - mi ostavljamo trag
Art klinika je jedna od umetničkih grupa koja je sadejstvovala sa Ženama u crnom u artikulisanju i oblikovanju otpora tokom poslednjih dvadeset godina naše iscrpljujuće istorije.
Delatnost Art klinika zasnovana je na utopijskoj ideji da umetnost može da leči i menja svet
Silvia Dražić
Kako je zec pojeo muzej
U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine sustigla su se, nimalo slučajno, dva događaja. Lepus in fabula ponajviše je ličio na umetničku izložbu, ali nije bio samo to. Hepening je potpisao Nikola Džafo, koji, strogo uzevši, nije jedini autor, mada je njegov idejni tvorac i spiritus movens.
Jovan Ljuštanović
Navigare necesse est
Dugom oklevanju da se otvori „neprijatna tema“ suočavanja sa sobom, zločinima i podelama koje su krvavo sukobile jugoslovenske narode, prkose predstave sa prostora koji sada zovemo region. Mnogi autori i akteri, iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Slovenije, Kosova, mahom su bili deca ili adolescenti, koji jedva pamte bivšu državnu zajednicu, ali itekako žele da seciraju dejstvo roditeljskog greha na njen raspad i svoje živote. Dokumentarni,  post-dramski teatar, koji je  prošle i ove sezone grunuo na YU scene i festivale, diže zavesu - životu.
Slavica Vučković

Kontroverzne kontroverze
U prostorijama redakcije lista Republika održan je 27. septembra 2011. razgovor o jednodecenijskom projektu američkog istoričara Čarlsa Ingraoa pretočenog u knjigu pod nazivom Suočavanje sa jugoslavenskim kontroverzama. Knjigu je u decembru prošle godine objavila izdavačka kuća Buybook iz Sarajeva.
Ur.

Aktuelnost stvaralačkog mišljenja
Trodnevni skup u gradu Korčula, okupio je nekoliko osnivača i učesnika Korčulanske letnje škole i istraživače koji se bave aktivnostima Škole i časopisa Praxis, među kojima i pobornike aktuelne borbe za izmenu vladajućih odnosa u svetu
Nastasja Radović, Zlatoje Martinov
Čekajući Godoa: Srbija, dve decenije nakon ''Zločina i kazne''
Samjuel Beket (Samuel Beckett) je između 1948. i 1949. godine napisao svoje možda najvažnije, a sigurno najpoznatije, delo – tzv. dramu apsurda – ''Čekajući Godoa''. Iako postoje brojne partikularne psihološke, socijalne i političke interpretacije sadržaja ove drame, zajednički im je naglasak na autorovom razobličavanju ''harmonije besmislenog života''
Ivica Mladenović
Dverski multikulturalizam: Šeki is on the road again
Izbori se bliže – javljaju se nove političke opcije u političkoj areni Srbije i Vojvodine. Iako je situacija u Srbiji (i Vojvodini) više nego kritična u ekonomskoj sferi, nove se političke partije orijentišu na rešenje pitanja iz nacionalne, teritorijalne i državne problematike. Takođe, primećuje se i ponovno talasanje na desnom krilu političkog spektra, sa otvorenim pozivom za prekompoziciju toga prostora, koji bi vratio u političku arenu ideje određene grupe intelektualaca kao i način rešavanja konflikata, poznat iz devedesetih godina.
Duško Radosavljević
Protiv zakona o rehabilitaciji kolaboracionista
Bilo bi dobro da se, u kontekstu kompleksa starih i novonajavljenih rehabilitacija, šira javnost upozna sa dokumentarnim filmom „Pitanje percepcije“ mladog autora Ivana Mandića. To nije samo svedočanstvo o onome što se dogodilo i što je završeno, nije samo svedočanstvo o prošlosti već i o sadašnjosti srpskog društva a, kako sada stvari stoje, i o njegovoj budućnosti
Aleksandar Sekulović

Šta se u stvari desilo u Engleskoj
Engleska je postala jedna od vodećih zemalja u svetu po dubini jaza između siromašnih i bogatih, što je postala zemlja u kojoj se marginalizacija najsiromašnijih dosledno i brutalno sprovodi i koja mnogostrano odražava duboku krizu u koju upada sve više udesno orijentisana, nezajažljiva i gramziva ljudska životinjska vrsta ispoljavajući na taj način svoju pravu predatorsku narav
Miroslav Mirko Simić
Medij je poruka
Sa parolama “nas je 99 odsto” i “Okupiraj Vol Strit”, a u potrazi za odgovorima za sopstvena nezadovoljstva oko nejednakog, veštačkog rasporeda bogatstva u SAD, zakotrljala se lavina iskaza globalnog neslaganja sa odnosima u kojima jedan procenat elite kontroliše celovitost i ekonomije i vlasti, dominira medijma i nameće potrošački stil života
Milan Prodanović

Paradigmatični primer teorije simulacije stvarnosti
Ljubomir Maširević, Postmoderna teorija i film na primeru kinematografije Kventina Tarantina, Institut za sociološka istraživanja i Čigoja štampa, Beograd 2011.
Sandra Radenović

Uravnotežiti ekonomske, društvene i ekološke potrebe
Ekonomska moć velikih i najrazvijenijih kapitalističkih zemalja uslovila je da se „globalizacija tokom poslednjih tridesetak godina pojavila niotkuda, a zapravo je treba posmatrati kroz prizmu jedne određene ekonomske škole mišljenja“
Zlatoje Martinov

Građanin D.B. proteruje Konuzina
Početkom jeseni Beograd je posetila nemačka kancelarka Angela Merkel. Svašta se pričalo, ali deo divana u „četiri oka“ je poznat; gospođa Merkel je kazala predsedniku Srbije da je njena poseta „priznanje za hrabrost koju su srpske vlasti pokazale na putu ka Evropskoj uniji“, dodajući „kao što je puna saradnja s Tribunalom u Hagu“. Kao naredni cilj Srbije Merkel je navela „dobijanje statusa kandidata“, uslovljen(!) onim što je Beograd već uradio na tom putu i „onim što treba da uradi i odnosom prema susednim zemljama“...
Dragan Banjac