Politička elita u sprezi sa tajkunima kontroliše medije

Mediji u Srbiji odavno nisu slobodni

Zlatoje Martinov

Nedavno predstavljanje javnosti obimnog izveštaja o pritiscima i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije, faktografski je pokazalo ono što smo znali ili naslućivali, a nismo imali dokaza: da mediji odavno nisu nezavisni, da na njih vrše pritisak razni centri političke moći te da na taj način građani ne mogu da dobiju potpune i objektivne informacije. Bez slobodnih medija nema demokratskog društva, a bez demokratskog društva u kome se javni poslovi po definiciji obavljaju na transparentan način, nema ni uspešne borbe protiv korupcije koja je postala rak-rana srpskog društva.

Nepoznati vlasnici

Nedovoljna transparentnost vlasništva, visok stepen sprege političke elite sa tajkunskim špekulatnskim kapitalom koji dominira našim tranzicionim društvom, pri čemu se ne razabire jasno ko je stvarni vlasnik, a ko u ime političkih moćnika samo figurira kao takav, glavni su razlozi medijske kontrole i novinarske neslobode. Savet je tokom dvogodišnjeg istraživanja belodano pokazao i dokazao da među vlasnicima trideset najznačajnijih medija u Srbiji, u osamnaest slučajeva vlasnik je nepoznat javnosti. Prisustvo 'ofšor' kompanija registrovnaih na Kipru ili Kajmanskim ostrvima u vlasničkoj strukturi ovih medija, nije slučajno: cilj je naime da se prikriju pravi vlasnici.

Zašto?

Nije daleko od pameti da su ti mediji finansirani klasičnim pranjem novca stečenog ratnim profiterstvom i poratnom pljačkom društvene imovine. Ako, dakle, ratni i poratni kriminalci preodeveni u novopečene "biznismene" poseduju važne medije u Srbiji, jasno je kakva će biti uređivačka politika takvih medija. Čak i kada se ne radi o kriminalnim radnjama stečenom kapitalu investiranog u medije, nije svejedno kome će medij biti prodat. Postojali su brojni slučajevi da medije kupe oni koji nikada nisu radili u medijskoj sferi. Tako na primer lokalni list "Pančevac" je pre nekoliko godina kupio vlasnik jedne mlekare samo da bi se mogao pohvaliti da "poseduje najstariji list na Balkanu." Za samo dve godine list je doveden na ivicu bankrota, mnogi ugledni novinari su otpušteni, a o nekadašnjem renomeu i kvalitetu pisanja nije moglo biti reči.

Javni servis partijskih oligarhija

Politička elita u Srbiji je itekako umela da budžetskim davanjima pridobije određene medije za sebe, a glavnim urednicima neretko je stavljano do znanja da ambasadorska mesta čekaju poslušne baš kao što kazne u vidu prestanka budžetskog finansiranja mogu da očekuju neposlušni. Takođe i marketinške agencije (čiji su vlasnici neretko političari!) koje kontrolišu tržište reklama, otkupljuju reklamne poruke od medija sve dok su ovi poslušni određenoj politici (lokalnoj ili državnoj). Čim to prestanu da budu, prostor za reklamiranja im se zatvara. Uostalom, zar se može prenebreći istina da jedan političar, visoki funkcioner trenutno najveće stranke u vladajućoj koaliciji ima u vlasništvu jednu takvu moćnu marketinšku agenciju? On naravno nije jedini, ali uticaj njegove agencije na sve viši stepen samocenzure glavnih urednika i pojedinih istaknutih novinara je nesumnjiv. Gore smo spomenuli zbog čega.
Javni servis (RTS) je to samo nominalno, u praksi je servis vladajuće koalicije što je Savet za borbu protiv korupcije jasno konstatovao u svom izveštaju. Iako finansiran od strane građana putem obavezne pretplate (što je drugim medijima nedostupno), RTS je preplavljen reklamama poput kakve komercijalne televizije, a kako je u razgovoru povodom Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije najavio jedan član Upravnog odbora RTS-a, ni to im nije dovoljno pa će zatražiti i pomoć države, odnosno da "javni servis" bude stavljen na listu redovnog budžetskog finansiranja. Ako se zna da o visini tog finansiranja odlučuje politička elita i to ona vladajuća, onda je jasno o kakvoj slobodi izražavanja tu može biti reči.
Problemi su evidentni. Sala u Medija centru kada je izveštaj predstavljen bila je puna novinara, bilo je i više kamera raznih televizija. A u medijima odjek nakon prezentovanja ovog izveštaja je bio - minoran. Mnogi ga nisu ni registrovali. To je najbolja, premda užasavajuće tužna, poruka da je izveštaj Saveta u potpunosti u skladu sa našom medijskom stvarnošću.