Džon Ralston Sol, PROPAST GLOBALIZMA I PREOBLIKOVANJE SVETA, Arhipelag, Beograd, 2011, prevod sa engleskog Igor Cvijanović i Alen Bešlić

Uravnotežiti ekonomske, društvene i ekološke potrebe

Ekonomska moć velikih i najrazvijenijih kapitalističkih zemalja uslovila je da se „globalizacija tokom poslednjih tridesetak godina pojavila niotkuda, a zapravo je treba posmatrati kroz prizmu jedne određene ekonomske škole mišljenja“

Džon Ralston Sol (1949) je kanadski književnik, esejista i ekonomski teoretičar. Napisao je pet romana od kojih je Jedenje raja (1988) postiglo svetski uspeh kandidujući ovog pisca za Nobelovu nagradu koju ipak nije dobio. Trenutno je predsednik Međunarodnog PEN-centra. Levičar po ubeđenju, objavio je više ekonomskih i politikoloških studija u kojima kritički analizira razvijena kapitalistička društva na Zapadu.
Knjiga Propast globalizma i peoblikovanje sveta lansirala ga je u sam vrh svetske publicistike i u mnogim zemljama je postala bestseler. Sasvim razumljivo s obzirom da je globalizacija fenomen o kome se naširoko raspreda u stručnim još više u laičkim krugovima kao o snazi deklarisane neizbežnosti ovoga veka. Džon Ralston Sol u svojoj obimnoj knjizi od skoro 400 stranica pokušava da u zamršenom pletivu odmota one konce koji ga neće odvesti u sholastičku zamku opštepoznatih definicija ovog fenomena. Globalizacija nije jednodimenzionalni pojam, ona je složena struktura sastavljena iz najrazličitijih elemenata. Sol ipak o njoj govori kao o prevashodno ekonomskom fenomenu koji posledično generiše ostale oblike globalizacije, na primer da ceo svet pije koka kolu ili da nosi farmerke  jedne marke. 
Ekonomska moć velikih i najrazvijenijih kapitalističkih zemalja uslovila je da se „globalizacija tokom poslednjih tridesetak godina pojavila niotkuda, a zapravo je treba posmatrati kroz prizmu jedne određene ekonomske škole mišljenja“.  Očito je reč o čikaškoj školi koja je prva teorijski promovisala neoliberalni koncept razvoja i neizbežnu inkluziju globalnog. Njena misija je ubrzo pretvorena u politiku i zakon tokom osamdesetih godina XX veka. Ta politika je poznata u Evropi kao „tačerizam“, u Americi  kao „reganizam“. Sol ne zaboravlja da čitaocu predstavi detaljne istorijske izvore globalizma od kojih je razvoj svetske trgovine najznačajniji. Trgovina je u svojim počecima služila ljudima, smatra Sol, da bi se docnije sasvim otuđila od njih služeći isključivo ekonomiji. Danas je taj primat preuzeo bankarski multinacionalni kapital koji je izazvao najveću dužničku krizu i istoriji čovečanstva. U međuvremenu, veliki broj zapadnih teoretičara napušta teorijski zasnovana tumačenja globalne uspešnosti kao što su trgovina i kumulativni bruto društveni proizvod (BDP) od kojih se ne vide obični ljudi, proizvodni i neproizvodni radnici, činovnici i uopšte nameštenici. Sol štaviše veruje da nisu bankari isključivi krivci za krizu u globalnim okvirima. On više krivi vlade razvijenih zapadnih država koje su zatvarale oči pred uspostavljanjem netransparentne međunarodne špekulacije, odnosno pred prevarom koja se odvijala pred očima nacionalnih vlada i njihovih pravnih sistema. Sol veruje da je to bilo moguće usled hipnotičkog uticaja neoliberalne ideologije, a ne isključuje mogućnost da je svako imao i svoju računicu. Finansijsku naravno.
Ono što Sol na kraju naročito podvlači, jeste istina da je ono što se dogodilo sa bankama, zapravo samo simptom, da je uzrok daleko dublji i da ga treba tražiti u strukturi zapadnih kapitalističkih društva i mehanizmu funkcionisanja tog sistema. On smatra da je finasijski slom u svetu tako dramatičan da pruža priliku državnim organima da uvedu zakone koji podstiču zadrugarski sistem, pristup koji degradira profit kao svrhu kreditiranja i obezbeđuje da ono bude stalno i da funkcioniše bez tzv. „naduvavanja“. Banke se moraju zakonski ograničiti, ili, eufemistički rečeno, da svako društvo mora ozbiljno da promisli ulogu bankarstva u ekonomskom sistemu sopstvene države.
Sol veruje da je globalizam doživeo slom. Pisac ovih redaka ne veruje u to. Slom je doživeo globalni finasijski kapitalizam van svake sumnje, ali globalizam zasnovan na epohalnim tehnološkim izumima, informatici, saobraćaju, svetskom turizmu  nije, i njegove blagodeti uprkos izvesnim  političkim (zlo)upotrebama, treba očuvati i dalje razvijati. A kada je o ekonomskom globalizmu reč, svakako da je potrebno da se u budućnosti izgradi takvo društvo ili takva društva u kojima će biti uravnotežene društvene, ekonomske i ekološke potrebe.