Konferencija o jugoslovenskoj praxis filozofiji i Korčulanskoj letnjoj školi (1963-1974)

Aktuelnost stvaralačkog mišljenja

Trodnevni skup u gradu Korčula, okupio je nekoliko osnivača i učesnika Korčulanske letnje škole i istraživače koji se bave aktivnostima Škole i časopisa Praxis, među kojima i pobornike aktuelne borbe za izmenu vladajućih odnosa u svetu

Na Korčuli je od 13. do 16. oktobra 2011. Godine, pod pokroviteljstvom Fondacije Roza Luksemburg, održana konferencija o praxis filozofiji i Korčulanskoj letnjoj školi pod nazivom Kritika i humanistički socijalizam i simboličnim podnaslovom Mesto sećanja i aktuelnost. Ovim se želelo ukazati na jednu značajnu dekadu (1963-1974) u kojoj su se na ovom ostrvu svakoga leta okupljali kritički intelektualci marksističke provenijencije iz Jugoslavije i sveta, jednako sa Istoka i sa Zapada.  Bili su na Korčulanskoj letnjoj školi svetski poznata imena poput Markuzea i Froma, Bloha i Habermasa, Baumana i Agnese Heler.
To je vreme kada nije bilo lako i bez posledica kritikovati dogmatski marksizam koji je u većini istočnoevriopskih zemalja realnog socijalizma neretko poprimao oblike staljinizma. U Jugoslaviji je u tom periodu, naročito nakon 1965. godine došlo do izvesnog osvajanja sloboda o kojima su ljudi u zemljama sovjetskog bloka samo mogli sanjati. Jugoslovenski praksisovci su i pored te činjenice insistirali "alternativi alternative" koja je,po rečima Zagorke Golubović, imala tri glavna oslonca: slobodu pojedinca kao uslov slobode za sve, kritiku svega postojećeg i delovanje u pravcu promene jugoslovenskog i "svakog drugog socijalizma". Pokušala se pronaći alternativa postojećem dogmatskom ili kako se to češće nazivalo "vulgarnom" marksizmu u svim socijalističkim državama, uključiv i Jugoslaviju koja je ipak,smatralo se, napravila iskorak i čija je nomenklatura sebe videla kao antistaljinističku. Jugoslovenski partijski aparat je bio jak, naviknut na monopol vlasti i zatečen događajima u 1968, pa je kako je rekao Nebojša Popov, od tada nastupilo vreme "antiemancipatorske prakse - antiprakse". Ostalo je do danas neshvaćeno, rekao je Popov, kako se zemlja u kojoj je bilo takve dinamimike, završila u najstrašnijem raspadu. "Ako ja ne umem da rešim taj paradoks, verujem da nećete odustati od toga da tu, ipak, neki paradoks postoji", rekao je Popov.
Jugoslovenski praksisovci koji se ne smatraju nekom uniformnom grupom "stvaralačkih marksista" bili su naročito bliski Frankfurtskoj školi, ali su najprivlačniji bili za one koji su živeli u zemljama tzv. realanog socijalizma. Kada je u Jugoslaviji došlo do redogmatizacije partijskog života što se naročito ispoljilo početkom sedamdesetih godina, došlo je (1974) i do gašenja Korčulanske letnje škole.
U znak sećanja na nju i na časopis Praxis, organizovana je ova konferencija koja je posvećena osnovnom pitanju: postoje li tragovi Korčulanske letnje škole u intelektualnom sećanju današnjih filozofa i sociologa, koliki su oni, i možda i najvažnije, da li i u kom stepenu korespondiraju sa današnjim vremenom, odnosno da li njeni učinci mogu biti podsticaj mlađim naučnim generacijama da se izbore sa teškoćama današnjih socijalnih prilika.
Da se makar delimično načnu te i slične teme i pokuša odgovoriti na izazove današnjice potrudili su se učesnici među kojima su bili nekadašnji "Korčulani" Zagorka Golubović, Nebojša Popov, Božidar Jakšić, Gajo Sekulić i Lino Veljak. Ništa manje aktivni na panelima i u diskusijama bila je i mlađa naučna garda poput Anice Čakardić, Hrvoja Jurića, Ozrena Pupovca, Ane Dević, Branke Ćurčić, Dušana Markovića, Krunoslava Stojakovića, Petra Milata, Luke Bogdanića, Nenada Stefanova ali i oni van granica bivših jugoslovenskih republika kao što su Matijas Keler, Tomas Flierl, Elfride Miler, Katarina Bielinska i drugi. Spoj sećanja i savremenosti glavna je crta ove konferencije. Raspravljalo se o kritičkim potencijalima levice, ontologije revolucije, odnosu praxis filozofije prema autoritarnim pokretima ali i prema nacionalističkim monopolima. Takođe je problema-tizovan i odnos praksis filozofije i kulture što je bio značajan segment kojim su se Korčulanska Letnja Škola i list Praxis bavili. Na jednom od panela prikazan je film "Lipanjska gibanja" Želimira Žilnika i nakon toga se razgovaralo sa autorom o novom jugoslovenskom filmu od režima preimenovanom u "crni talas".
Filozofi iz bivših zemalja realnog socijalizma (Poljske, Mađarske i nekadašnjeg DDR) su na posebnom panelu predstavili svoja viđenja o ondašnjem shvatanju marksizma istočnoevropskih teoretičara i njihovom odnosu prema KLŠ i praxis-filozofiji. Smatra se da je iz tih iskustava nastala i Budimpeštanska škola od kruga "Lukačevih đaka". "Tek sad sam shvatila šta je to izvorni marksizam" kažu da je rekla mađarska filozofkinja Agnesa Heler. Ispitivalo se i da li je i koliko praksis filozofija obogatila i druge "škole ideja",kao varšavsku i Lešeka Kolakovskog. Iz predstavljenih radova smo videli da je evropska Nova levica bila izuzetno zainteresovana ne samo za netipičan socijalistički razvoj Jugoslavije već i za "alternativu alternativi".
Ovaj skup - na kome su u ime redakcije Republike prisustvovali i uzeli učešća i u diskusiji Nastasja Radović, urednica i Zlatoje Martinov, glavni urednik - bio je, to s pravom možemo zaključiti, jedno istorijsko-kritičko sećanje na političku i estetičku kulturu praksis filozofije i njenu ulogu u razvoju kritičke misli.

Nastasja Radović, Zlatoje Martinov
Foto: Vladan M. Jeremić