Pokret "Okupirajmo Volstrit" - sada je to već pokret - najvažniji je politički događaj u SAD od davnih pobuna 1968, čiji je ovo direktan potomak ili nastavak.
Zašto je počelo u SAD - i to ne pre tri dana, tri meseca ili pre tri godine,ili kasnije - sigurno nikada nećemo saznati. Uslovi su bili tu: sadašnja rastuća ekonomska muka i jad, ne samo za istinsku sirotinju več i za neprekidno rastući segment radničke sirotinje (inače poznate kao "srednja klasa"); neverovatno preterivanje (eksploatacija, pohlepa) najbogatijih 1% populacije SAD ("Volstrit"); uzor ljutite uzavrelosti širom sveta ("arapsko proleće", španski očajnici, čileanski studenti, sindikati Viskonsina, i duga lista drugih). Nije važno koja iskra je zapalila požar. On je počeo.
Na prvom stupnju - prvih nekoliko dana - pokret je činio pregršt hrabrih, većinom mladih ljudi, koji su pokušavali da demonstriraju. Štampa ih je potpuno ignorisala. Tada su neki policajci pomislili da će malo brutalnosti okončati demonstracije. Pa su se svi našli na filmu, a film na Jutjubu.
To nas je dovelo na drugi stupanj - publicitet. Štampa više nije mogla da ignoriše demonstrante. Pa je najpre pokušala da ih ljubazno udostoji pažnje. Šta ova luckasta, neznalačka mladost (i nekoliko starijih žena) zna o ekonomiji? Imaju li oni ikakav pozitivni program? Da li su "disciplinovani"? Demonstracije, priča se, uskoro će se ugasiti. Ono, međutim, na šta nisu računale ni štampa ni postojeće vlasti (izgleda da nikada ne uče) jeste da je tema protesta daleko odjeknula i da brzo nalazi pristalice. U gradu za gradom, počele su slične "okupacije". Pridružuju im se nezaposleni pedesetogodišnjaci. I slavne ličnosti. I sindikati. Sada je štampa izvan SAD počela da prati događanja. Upitani šta žele, demonstranti su odgovarali "pravdu". Za sve više i više ljudi, ovo je počelo da liči na smislen odgovor.

Ovo nas je dovelo do trećeg stupnja - do zakonitosti. Akademičari izvesne reputacije počinju da sugerišu da napad na "Volstrit" ima neko opravdanje. Sasvim iznenada, važan glas centrističkog ugleda Njujork Tajms 8. oktobra štampa uvodnik u kome kaže da protestanti zaista imaju "jasnu poruku i specifična politička pravila" i da je pokret "više od mladalačke pobune". Tajms je otišao još dalje: "Ekstremna nejednakost je žig disfunkcionalne ekonomije, kojom dominira finansijski sektor, a ovim upravlja koliko spekulacija, prevara i podrška vlade, toliko i produktivno investiranje". Oštar jezik za jedan Tajms. A tada je Kongresni komitet demokratske kampanje počeo sa slanjem peticije, tražeći od partijskih pristalica da potpišu Podržavam proteste ´Okupirajmo Volstrit´.
Pokret je postao ugledan. A sa ugledom dolazi opasnost - četvrti stupanj. Glavni pokret protesta obično se suočava sa dve velike pretnje. Jedna pretnja je organizacija značajne desničarske kontrademonstracije na ulicama. Erik Kantor, tvrdolinijaš i vrlo prepreden republikanski kongresni lider, već je uputio takav poziv. Ove kontrademonstracije mogu biti vrlo opasne. Pokret "Okupirajmo Volstrit" trebalo bi da se za ovo pripremi i da razmišlja kako namerava time da upravlja ili da to obuzda.
Ali druga i veća pretnja dolazi od samog uspeha pokreta. U meri u kojoj privlači veću podršku, on povećava i raznovrsnost stavova među aktivnim protestantima. Problem ovde je kako izbeći Scilu tvrdog kulta koji će gubiti, jer je suviše uzano postavljen. I kako izbeći Haribdu, jer više nema političku koherentnost, zato što postaje suviše širok. Nema jednostavne formule kako upravljati izbegavanjem oba ekstrema. Teško je.
Što se tiče budućnosti, može se desiti da pokret stiče sve veću moć. On može postati sposoban da učini dve stvari: da iznudi kratkoročno restruktuiranje onoga što će vlada aktuelno uraditi da bi smanjila brigu koju ljudi sada očigledno osećaju; i da proizvede dugoročnu transformaciju načina na koji široki slojevi američkog naroda misle o realnosti strukturalne krize kapitalizma i o većim geopolitičkim transformacijama koje se dešavaju zato što sada živimo u multupolarnom svetu..
Čak i ako pokret "Okupirajmo Volstrit" počne da presahnjuje - zbog iscrpljenosti ili represije - on je već doživeo uspeh i uživaće njegovo trajno nasleđe, kao i pobune iz 1968. SAD moraju da se promene i to u pozitivnom pravcu. Kao što poslovica kaže, "Rim nije sagrađen za jedan dan". Novi i bolji svetski sistem, nove i bolje SAD, jeste zadatak koji zahteva nove napore novih generacija. Ali novi svet je doista moguć (mada ne neizbežno). A mi možemo da napravimo razliku. "Okupirajmo Volstrit" pravi razliku, veliku razliku.