Pokret “Okupiraj Vol Strit” - politička strategija u vremenu novih komunikacija

Medij je poruka

Sa parolama “nas je 99 odsto” i “Okupiraj Vol Strit”, a u potrazi za odgovorima za sopstvena nezadovoljstva oko nejednakog, veštačkog rasporeda bogatstva u SAD, zakotrljala se lavina iskaza globalnog neslaganja sa odnosima u kojima jedan procenat elite kontroliše celovitost i ekonomije i vlasti, dominira medijma i nameće potrošački stil života
Kada je daleke 1964. godine Maršal Mak Luan lansirao ideju "medij je poruka" samo je nagovestio rađanje fenomena da se i sam medij ugrađuje u poruku, da stvara vrstu mutanta - simbiotički odnos koji utiče na samu percepciju poruke - i ukazao je na pristrasnost medija.1 Ovo je saznanje drastično naglašeno prodorom čitavog spektra elektronskih artefakta: televizije, kompjutera, interneta, mobtela, satelitskih i brojnih bežičnih mreža, izuma koji su samo uvećali efekte onoga što nazivamo medij komunikacije. Istovremeno mediji očigledno ne samo da utiču na poruke, već i na šire društvene promene, transformišući lokalne kulture komunikacijom globalnih vrednosti u raznim vidovima.

Ovoga su svakako bili svesni organizatori protesta Okupiraj Vol Strit (Occupy Wall Street), kada su polovinom oktobra 2011. u srcu Menhetna, tu nadomak kompleksa Svetskog Trgovinskog Centra u obnovi, započeli ovu akciju. Kažu da su inspirisani događanjima sa Tahrir trga u Kairu 2011, eklatatnog primera u sekvencama eksplozije “Arapskog proleća” i duštvenih promena, koje su pripisane specifičnoj konfiguraciji komunikacije nezadovoljsva i okolnostima kombinacije elektronskih komunikacija društvenih mreža sa događajima "uživo" na samom urbanom mestu. Koliko je sličnosti između Kaira i Donjeg Menhetna jest za dalju i dublju analizu, ali činjenice govore o društvenim promenama iz komunikacijske sprege elektronskih društvenih mreža i neposrednog opštenja "licem u lice" u kontekstu konkretnog urbanog mesta, a u specifičnim konfiguracijama odnosa. Pri tom je značaj genius loci-a neizmeran, u sprezi simbolike mesta i snage društvene imaginacije, koju sama značenja mesta provociraju.

Organizatori "Okupiraj Vol Strit" pozivaju se i na iskustva protesta protiv rata u Vijetnamu u Njujorškom Central Parku 1967, zatim sa trga Tienanmen u Pekingu 1989, pa pada Berlinskg zida 1989. i dr. Moć mesta (Power of the Place) vezuje se fenomen kojim nam je kodirana memorija, vezana za simboliku zgrade, arhitekture, urbanog prostora u kojima su smeštena i sećanja ali i politička energija, pri čemu nam politika raspinje svest dok nam mesta podstiču imaginaciju. I kako kažu neki od izveštača "potežemo za Fesjbukom i Tviterom i činimo hodočašće Akropolju iz vremena Perikla i Atistotela". U svojem delu "Politika" već se Aristotel zalaže za veličinu Polisa koja ne prelazi distance do kojih dopire ljudski glas! Verovao je da je ljudski glas direktno povezan sa civilnim redom, a da zdravo građanstvo u ispravnom gradu pravog urbaniteta traži konverzaciju licem u lice.

Protesti u hiljadu gradova

Sa parolama "nas je 99 posto" i "okupiraj Vol Strit", a u potrazi za odgovorima za sopstvena nezadovoljstva oko nejednakog, veštačkog rasporeda bogatstva u SAD, zakotrljala se lavina iskaza globalnog neslaganja sa odnosima u kojima jedan procenat elite kontroliše celovitost i ekonomije i vlasti, dominira medijma i nameće potrošački stil života, dominaciju i ideološku potporu nacionalizmu i kapitalističkoj etici, usmerava monolinearno razvoj tehnologija. Ova protestna manifestacija u Donjem Menhetnu, tu nadomak obnove iz ruševina Svetskog Trgovinskog Centra, ponovljena je u preko hiljadu gradova širom sveta! Jer pokrenuta je kao fundamentalna reakcija na sveopšte globalne odnose, na sistem viđen kao nepravičan i nehuman, sistem u kojem se olako ubijaju ljudi, stvaraju i zanemaruju miloni gladnih, uništava se prirodna sredina, sputava i izvrće kreativnost, podriva se demokratsko učešće u odlukama, i stvara se egzistencijalna nesigurnost oko budućnosti i u samoj državi, ali i globalno širom sveta. Svi slogani i iskazi mnoštva učesnika, izrečeni u stotinama intervjua i priča za medije, ali već i u naučnim analizama, samo potvrđuju spektar navedenih nezadovoljstava.
Sama organizaciona etika pokreta, naglašava da je protiv hijerarhije, protiv kontrola, a za diskusije, debate i za otvorenost, protiv odluka sa pozicija vlasti i prisile, sa dubokom željom da sagleda formu organizacije unutar pokreta, koja odbacuje bilo kakvu upotrebu prinude, a sve primenjeno i relevantno za društva u celini. Slične ciljeve imaju i brojni drugi pokreti; Međunarodni Društveni Forum, rastresito organizovana "Antiglobalizacijska" mreža, poket "Pravo na Grad", Nacionalna Narodna Akcija, raznorodne sindikalne i radničke zajednice, Koalicije radničkih centara, pokret "Idemo Dalje", "Obnovi Američki San" i mnoge druge.

Kojim će se putem dalje, pitanje je na koje pokušavaju da odgovore mnogi analiticari. Kako je pokret koncipirian na dugi rok, ovom prilikom  naznačićemo kao posebno značajan, prilog Pitera Markuzea2 profesora emeritusa sa Kolumbija Univerziteta (inače sina legendarnog Herberta, koji u 82-oj godini života koristeći blog i druge medije iskazuje svoj doprinos). Profesor, razmotrivši strateške mogućnosti pokreta u spektru od utapanja i zamiranja do revolucije, se zalaže za strategiju "ne-reformskih reformi", dakle za borbu ka promenama koje nisu kratkoročne već duboko zadiru u sistem, ka preokretu sistema mišljenja, komuniciranja i vladanja: "Eksponiraj, predloži, pa politizuj" predlaže kao strateški sled postupaka, kojima bi intelektualni radnici, istraživači (ali ne samo oni), mogli da dopriensu ukoliko žele da podrže pokert "Okupiraj".  Ukazuje na presudnu važnost neučesnika u protestu, na tzv. "mirnu većinu", koja kao masa simpatizera posredno ali i presudno može da utiče na željene i neophodne promene. Istovremeno on ilustrativno kritikuje način i modele obnove Donjeg Menhetna u postupcima u kojima su izostale javne diskusije i o namenama prostora i o finansijama, ukazujući na brojne tabu teme, čije je razmatranje izbegnuto u javnom diskursu, ali koje jesu ključne ne samo za aproprijaciju urbanog prostora, već pre svega za sve kritike koje je Pokret za okupiranje Vol Strita pokrenuo.

U našem regionu Balkana, Pokret je naišao na odjek i na sledbenike u glavnim gradovima, ali je sama akcija "uživo" za sada zanemarujućih razmera.

	Milan Prodanović

1 Understanding Media: The Extensions of Man (1st Ed. McGraw Hill, NY, 1964; 
2 Peter Marcuse Blog Critical planning and other thoughts, Occupy Wall Street - Character, Strategies, the Future