DUGA SENKA NAD REFORMAMA
Parlamentarni izbori su prošli i na vlast su se vratile stranke iz 90-tih godina. Izmenjen je samo redosled moći. Socijalistička partija Srbije koja je bila svemoćna u vreme Miloševića, sada zaostaje i to dvostruko, za Srpskom naprednom strankom tj. otcepljenim krilom bivših Šešeljevih radikala. SNS, predvođena Aleksandrom Vučićem, dobila je nešto manje od polovine glasova građana koji su izašli na izbore i to je zaista lepa pobeda.
Olivija Rusovac

MOŽE LI U NOVOM KONTEKSTU DOĆI DO PROMENA
Aleksandar Vučić obećao je da će Srbiju učiniti boljom zemljom. Nije rekao šta pod tim razume, osim što je naglašavao borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Nije pomogao ni predsednik Nikolić, koji je, nakon pobede na izborima njemu bliske SNS, rekao da ono „što teba uraditi su posledice što su se u Srbiji taložile godinama”. Jer, Predsednik je zaboravio, slučajno ili namerno, na uzroke koji su omogućili takve posledice.
Radonja Dubljević

SENKE VARLJIVOG PROLEĆA BEOGRADSKOG
Predizborna groznica koja je mučila Srbiju uoči vanrednih parlamentarnih izbora bacila je senku na događaje u Ukrajini – burne i dramatične - koji se naravno tiču i naše zemlje. U Kijevu je V. Janukovič zbačen s vlasti, a ruski predsednik V. Putin je dobio ovlašćenja od Dume da interveniše ili i da ukaže famoznu „bratsku pomoć”. I sve liči na Srbiju iz devedesetih, a to je već opšte mesto u komentarima. Senka beogradska je nad Kijevom i obrnuto u Beogradu kao da niko nema vremena da komentariše zbivanja u Ukrajini i vlada bezmalo muk.
Mirko Đorđević

KO PLAČE ZA DEMOKRATSKOM STRANKOM?
Oni koji su polagali nade u uspeh izbornog rezultata Demokratske stranke tobože iz nužnosti postojanja opozicije u situaciji apsolutne prevlasti i dominacije jedne stranke, bili su spremni, a i sada su – da pređu preko mnogih „grehova” ove partije. Međutim, ti gresi demokrata kao i politika koju su osam godina vodili, ne govore u prilog tezi da bi ta partija zaista mogla da obavlja zadatak jedne primerene i istinske opozicione stranke.
Snežana Čongradin

UZALUDNA OČEKIVANJA
Građani su shvatili postojeću suštinu i stekli iskustvo da se državni sistem ne menja, već se isti ljudi rotiraju sa jednog mesta na drugo. Sa takvim iskustvom građani su u hodu menjali politička uverenja i prelazili na stranu potencijalnog pobednika ili su se, zgroženi dinamikom političke scene, povlačili i odlučivali da u farsičnim izborima ne učestvuju.
Dragica Stanojlović

Vučić, s maslom
Ovih dana je, čini se, pomalo i stvar esnafske etike, ako već ne i građanske dužnosti, očepiti ili čak, ovako javno, preko novina, lupiti šljagu narodnom prvaku Vučiću. Otrežnjujuću ili u odmazdi, kako se već nađe za potrebno.
Ivan Kovač

Sećanje na Vericu
Pre dve godine, 19. marta, umrla je Verica Barać, predsednica Vladinog saveta za borbu protiv korupcije. Savet je stvoren na zahtev prvog demokratski izabranog predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića. Koliko je borba protiv korupcije bila značajna za Zorana, toliko je bila i za Vericu, zaključeno je na skupu održanom u organizaciji CZKD i grupe Učitelj neznalica i njegovi komiteti iz  Beograda.
Vera Vujošević

Belle epoque: zašto „volimo“ Prvi svetski rat?
2014. godina je, tačno stotinu godina otkako je počeo Veliki rat, onaj koji je trebalo da bude konačni. I nesumnjivo nam sledi godina u kojoj će prvi svetski rat blještati iz svih institucija kulture, kavzi-institucija kulture, i ostalih proizvođača državne ideologije. Histe(o)rija je počela baražno, da upotrebimo termin nastao, čini mi se, baš tokom tog rata.
Stefan Aleksić

Počela restrikcija feudalnih povlastica vlasti
Demonstracije u Bosni i Hercegovini traju, ali su znatno slabijeg intenziteta i više  nisu u fokusu vlasti. Umjesto mirnih demonstranata, vlast pažnju usmjerava prema radu plenuma – građanskog samoorganizovanja – koji su formirani u većem broju gradova. Djeluju u Federaciji gdje je – po pravilu bošnjačka većina – ali i u Mostaru.
Vehid Jahić

BiH KAO  GORDIJEV ČVOR
U istoriji civilizacije i međunarodnih mirovnih ugovora ne pamti se da je, sa toliko gluposti, budalaština i iracionalnosti, potpisan sporazum kao što je Dejtonski. On je samo zaustavio masovne sukobe, rat a sve ostalo je prepustio nekome drugome. To bezumlje Dejtona već dvadeset godina stvara sistem haosa, pljačke, političkog razdora, bijede i sirotinje.
Lazar Manojlović

Blizu bankrota
Krajem prošle godine spoljni dug Srbije je iznosio 13,23 milijarde evra, u visini 5,75 milijardi evra su dinarske obaveze na domaćem tržištu, pa je ukupni javni dug bio 18,98 milijardi. Banke i preduzeća inozajmodavcima duguju 12,7, te je ukupni spoljni dug lane iznosio 25,93 milijardi.
Živan Lazić

O moralu tro-smislenosti
To je problem na općoj (čitaj: državnoj) razini koji se reflektira na posebno, tj. društvo, odnosno civilno društvo kao ono za što Ernest Gellner kaže da bez njega nema demokratije.
Adnan Tatar

VERNIK PROBIRAČ
Čini se da je najpouzdaniji dokaz da pojedinac baš i ne veruje u Boga to što nije pročitao Bibliju (odnosno drugu božansku objavu). I to ne zato što bi to bila njegova dužnost, a jeste, već naprosto zato što bi mu Božija reč, da zaista u nju veruje, bila najzanimljivije štivo koje uopšte postoji, štaviše, koje se uopšte može zamisliti.
Ivan Kovač

NEKO
Pojam neko sadrži u sebi različita, često i protivurječna značenja. Ovim pojmom obično označavamo čovjeka koji je u životu „nešto postigao”, čovjeka koji je svojim trudom (ili na neki drugi način) ostvario neki uspjeh i time se izdvojio iz sredine u kojoj djeluje. To „neko” može imati neograničeno značenje i odnositi se na prisutnost u bilo kojoj oblasti. Tako se neko javlja i kao mjerilo uspjeha.
Nikola Racković

BEOGRADSKA USKRŠNJA RAZGLEDNICA
O apsurdu je reč – ne po A. Kamiju – i o uvek nam dragom dr. V. Jerotiću koji nas je zbunio ne kao lekar već kao teolog. U dnevniku Politika 16. 03. 2014. doktor razmišlja o vaskrsenju. Ljudi koji veruju u vaskrsenje imaju to pravo jer ono izvire iz svesti, volje i želje za trajanjem. Sintagma o vaskrsenju bogova postoji u drevnim religijama, nije hrišćanstvo jedino među religijama.
M. Đ.

PREBEZI
Među nemalobrojnim slovenskim rečima  koje su Turci, osvajajući balkanske zemlje, preuzeli u svoj jezik, nalazi se i reč prebeg (pribeg). U onovremenim turskim, tačnije, osmanskim zvaničnim izvorima, bio je to naziv za ljude koji su prebegavali  iz hrvatskih, srpskih i austrijskih zemalja Turcima, a ovi su im obično dodeljivali manje feudalne posede – timare.
Olga Zirojević

Beograd na vodi
Beograd po svoj prilici ima šansu da prevaziđe viševekovnu začaranost, ili možda nabeđenu predrasudu uz optužbe o hidrofobiji u sopstvenoj kulturi, recimo ilustrovanog već izvikanim zapažanjima Korbizjea sa proputovanja 1930-tih kroz naše krajeve „o najružnijem gradu na najlepšem mestu“ i o još brojnim nagvaždanjima zašto baš ovaj naš grad Beograd, tako darežljiivo obdaren prirodnim položajem susreta dveju velelepnih reka, nikada ih nije utkao  svoje pejsaže u tkiva sopstvenog urbaniteta.
Milan Prodanović

MUSLIMANSKE REZOLUCIJE 1941. GODINE
Burna prošlost na nesretnim balkanskim prostorima u posljednjih se stotinjak godina najsurovije poigrala s „dobrim Bošnjanima“, bacajući ih od nemila do nedraga, od jednog ponora do drugog, od jedne tragedije do druge. S odlaskom Turaka s ovih prostora nerijetko su ih smatrali ostacima okupatorske sile, pa su se njihovi susjedi tako i ponašali prema njima.
Jusuf Trbić

Demokratija je procedura
Ovo je poraz građanskog društva, zavapila je jedna bivša političarka i istaknuta dugogodišnja borkinja za demokratske promene u Srbiji, povodom rezultata poslednjih, vanrednih izbora u Srbiji. Posle mene (nas) potop - kad mene (nas) nestane, zavapio je i Luj XIV čija je isto tako čuvena misao Država to sam ja (L´etat c´est moi). U moderno doba ova sintagma je modifikovana u izrazu Demokratija to sam ja. Bez demokratije nema politike, i bez mene nema demokratije - pa je danas sasvim očigledno da bi tu tezu gorljivo zastupao i sam Nikolo Makijaveli u svojim uputstvima za uspešno vladanje.
Dragan Stojković

ZALAZAK SUNCA NA GOLOM OTOKU
Život veterana naše političke scene, njenog značajnog aktera, Dragoljuba Mićunovića (1930), kao da sažima usud ovog podneblja i sve njegove paradokse. Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke i poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini, nedavno je promovisao prvi tom svog autobiografskog dela “Život u nevremenu”. Njegova ispovest, koja se nalazi pred čitaocima Republike, nastala je ranije i mogući je povod za objavljivanje ove knjige, kojom će svakako biti obogaćena politička istorija Srbije.
Ljubiša Stavrić

RUSKA „BRATSKA“ POMOĆ
Ovo je bilo očekivano - kada Rusija poželi da stavi pod kontrolu neku susednu naciju, ona koristi jedan oprobani metod. Ona ohrabruje i organizuje jednu prorusku partiju u tom narodu i objavljuje da je ta partija ugnjetavana, i tada šalje vojsku da joj pruži "bratsku pomoć".
Mirko Đorđević

Bauk koji kruži: dezintegracija
Po završetku Hladnog rata govorilo se da će svet zahvaljujući procesu globalizacije postati „ravan“. To jest, biće sve manje prepreka saradnji među narodima i državama dok će procesi ekonomske i svake druge integracije ojačati i proširiti se širom sveta. Povrh svega i same države više neće imati onu ulogu koju su ranije imale, pošto će njihove ekonomske ingerencije biti znatno manje i prepuštene nevidljivoj ruci tržišta, dok će se sve ostalo uskladiti na osnovama zajedničkih vrednosti demokratije i vladavine prava.
Simeon Pobulić

GLOBALIZAM I DEMOKRATIJA
Međunarodno pravo može se razumevati kao pravni aspekt, kao pravni pratilac globalizacije. Ne upuštajući se u sve druge aspekte globalizacije (ekonomske, kulturne, političke i druge), za nas je veoma važno pitanje šta je globalizam uneo kao demokratizujući faktor međunarodnih odnosa? Odnosno dobija li se još jedan uvid u mogućnosti demokratije izvan okvira nacionalnih država?
Milenko Marković

ŠTA POSLE KRIMA?
Rusija je definitivno anektirala Krim, tj. deo Ukrajine, članice Ujedinjenih nacija, suverene i nezavisne zemlje. To je izazvalo šok i nevericu u svetu jer iako je Rusija 2008. Vojno pomogla Abhaziji i Južnoj Osetiji da se „otcepi“ od Gruzije, ona nije pritom izvršila njihovo pripajanje svojoj teritoriji.
Mališa Velikić

DA LI JE VUK DRAŠKOVIĆ BOG?
Gostujući na televiziji prepoznatljive ekstremno desničarske orijentacije Palma+, Vuk Drašković je izvoleo izjaviti da potomci komunista lažno optužuju četnike Draže Mihailovića da su počinili genocid nad Muslimanima i Hrvatima, a ta laž može ozbiljno da šteti interesima Srbije u sporu sa Hrvatskom pred Međunarodnim sudom pravde.
Aleksandar Sekulović

DUGO PUTOVANJE U EVROPU
Već toliko meseci me neprestano nagovarate, prijatelji moji, da vam što pre opišem svoje utiske o inostranstvu, i ne sluteći da me svojom molbom prosto dovodite u nepriliku... Bio sam u Berlinu, Drezdenu, Visbadenu, Baden-Badenu, Kelnu, Parizu, Londonu, Lucernu, Ženevi, Đenovi, Firenci, Milanu, Veneciji i Beču....
Izabrao Ljubiša Vujošević

LIČNA I KOLEKTIVNA TRAGEDIJA
Najnoviji roman Dragog Bugarčića nastavlja onu poetičku liniju kojom je autor krenuo svojim romanom Sporedna ulica koji smo pre više godina takođe prikazali u Republici. Tematski  to je stradanje i logorisanje vojvođanskih Nemaca na kraju rata u periodu oktobar 1944 - mart 1948. Bugarčićeva proza jeste vidljiv znak slike ovih naših prostora,  u kojoj istorija nije učiteljica života, već  konstantno ponavljanje grešaka.
Zlatoje Martinov

Nastajanje i nestajanje
Nastao na osnovu istoimenog okruglog stola održanog u Novom Sadu, Zbornik radova Antifašizam-AVNOJ-Autonomija,  odslikava niz viđenja nastanka, razvoja, te unazad četvrt veka atrofije autonomije Vojvodine i prilog je novijim tumačenjima turbulencija u Jugoistočnom delu Panonije. Ovaj prepoznatljiv region, sa izmešanim stanovništvom u kome  vekovima niti jedna nacija nije imala više od trećine ukupnih žitelja, oduvek je bio područje za koji su se borile komšijske države, pa je u Zborniku prikazan i politički život suseda, u meri u kojoj se reflektovao na političku poziciju danas severne pokrajine Srbije.
Živan Lazić

Vesko Ivanović: VAPAJI IZ RUPE - MESIJA
Nakon hleba za tri dinara i ostalih patriotaških igara, tipa: Karlobaga, Ogulina, Virovitice, kad se surduknusmo sa litice, prenuh se u Proevropejca, jer su rivali pigmejac do pigmejca. Lagali su narod i krali, a ništa mu nisu dali.

Zbori naški da te cila regija razumi(je)
Ivan Prodanović (32), lekar u Domu zdravlja u Gornjem Milanovcu nedavno je – zbog neisplaćenih jedanaest plata - otpočeo štrajk glađu ispred zgrade tamošnje Opštine. Kako god da se završi protest ovog gospodina (uz najbolje želje da sačuva zdravlje) ima stoprocentnu podršku moje malenkosti.
Dragan Banjac