Početna stana
 
 
 
   

Rusija, SAD i EU

ŠTA POSLE KRIMA?

Rusija je definitivno anektirala Krim, tj. deo Ukrajine, članice Ujedinjenih nacija, suverene i nezavisne zemlje. To je izazvalo šok i nevericu u svetu jer iako je Rusija 2008. Vojno pomogla Abhaziji i Južnoj Osetiji da se „otcepi“ od Gruzije, ona nije pritom izvršila njihovo pripajanje svojoj teritoriji. Niti su to učinile SAD koje su svojevremeno intervenisale na sličan način u Panami i Grenadi. Pa i Kosovo koje se 2008 otcepilo od Srbije nije se (barem zasad) prisajedinilo npr. Albaniji, itd. Ovo sa Krimom je, dakle, školski primer aneksije, pritom je sasvim nebitno za definiciju aneksije da li su to i drugi pre Rusije činili. Svakako da jesu, istorija je puna takvih primera iz prošlosti. Medjutim danas su uspostavljeni novi obrasci ponašanja u medjunarodnim odnosima pa utoliko više čudi ta odluka Rusije. Jer jedna je stvar vojna intervencija, a sasvim druga aneksija dela teritorije susedne zemlje. Rusija naime jeste vojna sila, ali ne i ekonomska. Ona je rezervoar i sirovinski (gas ) dodatak Zapada poput npr. arapskih zemlja koje su bogate naftom. Njeno tržište je preplavljeno zapadnom robom, samo iz Nemačke uvozi 45 odsto svojih prehrambenih potreba! Bez tog kapitala usled slabo razvijene prehrambene industrije Rusija bi se vratila u surovo vreme bede i nestašica. Istina nemačkom i uopšte evropskom kapitalu nikako nije u interesu da se povuče sa tog ogromnog i profitabilnog tržišta, baš kao što ni Rusiji nije u interesu da npr. obustavi isporuke gasa Evropskoj uniji. U prvom slučaju trpela bi evropska privreda, a u drugom ruska jer je gas najvažniji artikal u ruskom trgovinskom bilansu. Dakle ozbiljnije sankcije Rusiji od strane evropskih zemalja naprosto nisu moguće, baš kao ni ruske tobožnje pretnje Evropi da će im obustaviti isporuke gasa! Svet je ipak jako medjuzavisan, pa čak i tako teritorijalno velike i – kako se nekad govorilo - samodovoljne zemlje, kakve su SAD, Rusija pa i EU.

Stoga aneksija Krima ostaje zagonetna za analitičare. Izvršena po „hitnom postupku“, za nepunih mesec dana ova aneksija postavlja razna pitanja, a pre svega ono najvažnije: da li putinovska Rusija sprema neku vrstu obnove svoje imperije? Ako i sprema hoće li to činiti vojnim ili ekonomskim putem kakav je najvaljeno formiranje velike Evroazijske unije, kao pandana Evropskoj uniji? U punom svetlu se sada sagledava, a u bivšim sovjetskim državama i strahuje od nove ruske vojne doktrine iz 2012 godine po kojoj „Rusija u slučaju da budu ugroženi njezini interesi ima pravo da upotrebi nukelarno oružje. “ Pitanja je mnogo, ali svaka dalja ruska vojna eskalacija zadrla bi ozbiljnije u interese Zapada pre svega NATO-a (Letonija, Litvanija i Estonija su i članice ovog vojnog saveza), što bi jako zakomplikovalo međunarodne odnose i bila pretnja evropskom miru. Verovatno da do najgoreg ipak neće doći.

Što se Srbije tiče, ona već odavno sedi na dve stolice (EU i Rusija) i to je ono najgore što se može izabrati. Jer pozitivni efekti takvog odnosa jedne male zemlje prema velikim silama su kratkoročni. Na dugi rok to se uvek pokazuje kao neodrživo. Srbija se mora odlučiti „kom će se carstvu privoleti“, što nikako ne znači da ne treba da održava dobre odnose sa svima. Ali mora biti svesna da su interesi EU i Rusije ( i uopšte velikih sila) osim što su u nekom periodu partnerski, oni su neretko i suprotni pa i oštro sukobljeni. Slučaj Krima je to jasno pokazao. Ako smo izabrali evropski put, potpisali sporazum o pridruživanju i prihvatili sve obaveze koje nisu male, onda ih moramo i ispunjavati. I što je najvažnije biti uvek dosledni kako bismo bili, iako maleni, poštovani subjekt medjunarodne zajednice.

Mališa Velikić

     
01-30. april 2014.
Danas

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2013