Početna stana
 
 
 
   

 

RUSKA „BRATSKA“ POMOĆ

Ovo je bilo očekivano - kada Rusija poželi da stavi pod kontrolu neku susednu naciju, ona koristi jedan oprobani metod. Ona  ohrabruje i organizuje jednu prorusku partiju u tom narodu i objavljuje da je ta partija ugnjetavana, i tada šalje vojsku da joj pruži „bratsku pomoć“. Tako je postupila u Poljskoj u XVIII veku i deo po deo je potčinila, jer je branila slobode u Poljskoj i podržavala i branila pravoslavni živalj od ugnjetavanja od strane katolika, i u tome je uživala naklonosti francuskog Prosvetiteljstva. Potom je 1848. osvojila Mađarsku u akciji Svete Alijanse te ponovo 1956. u ime proleterskog internacionalizma - pa zatim i Čehoslovačku 1968. Ona je koristila taj metod i 1920. kada je potčinila Mongoliju, potom  Gruziju i Jermeniju. Godine 2008. na isti način ona je Gruziji oduzela dve pokrajine, a danas ona osvaja deo Ukrajine i Krimu pruža bratsku pomoć, i nema granica toj ekspanziji jer Rusija nema i nikada nije imala prirodne granice, jer ona sebe poima kao imperiju, čak ako hoćete kao neku vrstu Crkve. U vreme Ivana Groznog Rusija je bila još uvek zaostala, ali je irnala pozvanje da proširi pravoslavno carstvo u celoj Evropi, jer je sebe smatrala jedinom hrišćanskom zemljom. A Petar Veliki je smatrao da već toogromno prostranstvo carevine jeste dokaz da, carevina treba da se još širi. Lenjinistička stranka osvojila je vlast 1917. pod parolom svetske revolucije koju je dovela do sloma, jer svaka komunistička zemlja je morala da se prikloni sovjetskom modelu. Rusija nije pobeđivala, ona je ujedinjavala zemlje čija je sudbina bila - to je bilo vidljivo - da se imaju spojiti s Rusijom, ili sa Sovjetskim savezom u ljubavi.

Taj veliki naum bio je zavodljiv i za Francuze, naši su komunisti duhovno živeli „u zemlji sovjeta” i imitirali su tu zemlju u javnom i privatnom životu. Danas se taj tropizam u vezi s Rusijom kako se čini seli na desnicu, Odakle ta ljubav  za Rusiju. Naš veliki istoričar Mišle je godine 1853. pisao o Rusiji i njenoj propagandi - „Rusija koja je po svojoj prirodi, i u svom načinu života jedna laž te je stoga njena spoljna politika i njeno oružje protov Evrope  nužno laž“. Ali ta laž je osnova - tlo - jer je religijski univerzalna i privlačna, bila ona „hrišćanska“ ili sekularna - ona uvek ostaje religijski obojena. Mišle još kaže „Još jučer ona nam je govrila - ja sam hrišćanstvo, sutra će nam reći ja sam socijalizam i ona je to stvarno govorila od 1917. do 1989. Danas podiže svoje kupole i zvonike i krstove svoje, i jednako zahteva da je volimo. U Francuskoj takođe postoji jedna „ruska partija“ uvek spremna da opravda njeno ponašanje - kakvo god ono bilo - kao drugu neobičnu partiju duhovnu.

Alen Bezanson
(S francuskog preveo Mirko Đorđević)

I JEDNA NUŽNA NAPOMENA

Ovaj tekst se pojavio u listu Le Monde - 02. 03. 20l4. - kada se dogodilo u Ukrajini kasno „ukrajinsko proleće“, iz pera Alena Bezansona člana Francuske akademije nauka inače po svom konfesionalnom opredeljenju pravoslavca i uglednog s1aviste. Bezanson je autor čuvenog dela Intelektualni koreni lenjinizma - 1977. - kao i niza drugih dela koja su prevedena na mnogo svetskih jezika. Nema potrebe navoditi brojna druga njegova dela koja u krugu uvek aktuelnih ruskih tema ostaju kao primeri klasičnih vrednosti - s posebnim krugom. Temu šta to znači biti Rus u XIX veku jednako kao i u XX ili u XXI veku. Sa svojirn studijama o večnim „iskušenjima Crkve“ Bezanson je privukao pažnju kako uže tako i najšire naučne javnosti. Njegova u bukvalnom smislu aktuelna tema je nezaobilazna i u Francuskoj i u Rusiji njegovi zaključci su izvedeni po principu dovoljnih dokaza i na osnovu dokumenata i nameću se konciznošču stila i sigurnošću suda. Nije nimalo slučajno što se Bezansonova reč uvek očekuje kada se dramatični naboj na ruskom prostoru podigne do paroksizma koji najavljuje velika zbivanja. U tom amislu ovo Bezansonovo reagovanje na događaje u Ukrajini i na Krimu nije slučajno već u prevodima „obišlo” svet, i postalo dominantno u medijskom prostoru. Kako je Rusija sa svojim revolucijama - posebno onom 1917. - bila ikona levice na najširem evropskom prostoru, i kako je danas Putinova Rusija postala ikona desnice središnja je tema Bezansonovog dela, sigurno istorijski važna i aktuelna u jasnom smislu reči - o čemu govore i njegove refleksije o Ukrajini u ovim danima burnih događanja na tom prostoru koji je ne samo slovenski već i evropski prostor.

Mirko Đorđević

     
01-30. april 2014.
Danas

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2013