Početna stana
 
 
 
   

 

Zbori naški da te cila regija razumi(je)


Ivan Prodanović (32), lekar u Domu zdravlja u Gornjem Milanovcu nedavno je – zbog neisplaćenih jedanaest plata - otpočeo štrajk glađu ispred zgrade tamošnje Opštine. Kako god da se završi protest ovog gospodina (uz najbolje želje da sačuva zdravlje) ima stoprocentnu podršku moje malenkosti. Lokalnim novinarima je rekao da je noć pre odluke o štrajku radio u trećoj smeni(!) u Hitnoj službi i najavio da će istrajati u štrajku glađu jer - nema od čega da kupi hleb. „Neka budem prva žrtva za spas zdravstva, a najbolje znam šta znači ne uzimati hranu koju sebi ne mogu da obezbedim ni s diplomom medicinskog fakulteta“, rekao je Prodanović i objasnio da je  radio da ne bi dobio otkaz jer smatra da bi njegov nedolazak na posao iskoristili da mu „vide leđa“. Radiću dok me nose noge, dok smeštanjem u bolnicu ne dobijam drugi status, iako i sada mogu da uzmem bolovanje, ali to ne želim, izjavio je ovaj humanista koji, nema sumnje, zna šta piše u Hipokratovoj zakletvi i drži do njenog svakog slova. Na pitanje novinara zašto štrajkuje pred Opštinom, a ne pred Domom zdravlja, Prodanović je rekao da je Opština nadležna za primarnu zdravstvenu zaštitu i – što je bitnije - dodao da ga niko od opštinskih čelnika nije pozvao na razgovor, a to su oni isti, kazao je doca, koji su iz budžeta upravo ove opštine dali milion dinara za koncert pevačici Ani Bekuti za koncert. Ali, ona je devojka onog Miloševićevog odrpanca, bivšeg ministra za tobož izgradnju i nešto više estradu.

*

Novosadski fakultet tehničkih nauka rešio je da otpusti jednog od pet najboljih mladih naučnika u zemlji i, ujedno, jednog od najboljih evropskih fizičara-mehaničara današnjice. Ona je dama i njeno ime je Ivana Kovačić. Profesorka je, prema bodovanju srpskog Ministarstva nauke, dobila najviši mogući naučni rang A1, što joj nije pomoglo da sačuva posao na FTN, prenosi portal 021. Pored toga što je jedna od najboljih evropskih fizičara-mehaničara, ona je i gostujući predavač na dva univerziteta u inostranstvu – na Institutu za zvuk i vibracije u Sautemptonu i Departmanu za mašinsko inženjerstvo Univerziteta u Šefildu.

Dokumentacija akcija Šok za Druge

Ivana Kovačić je objavila preko 100 naučnih radova, a iz njenih udžbenika o nelinearnim oscilacijama uče mladi širom Evrope. Studenti FTN, kojima kao vanredni profesor predaje već pet godina i to čak 10 predmeta, njena su predavanja ocenili ocenom 9,77 ali to, očito, nije bilo dovoljno da dobije zvanje redovnog profesora. Slutim da nije član neke od aktuelnih političkih organizacija što navodno brinu o narodu.

Profesorka odbija da napusti FTN i ode iz zemlje i to je glavni razlog njenog pominjanja ovde. „Neću da odem iz zemlje. Pre svega, odgovorna sam pred studentima. Ako pristanem da me proteraju lošiji, koja je moja poruka? Drugo, čvrsto verujem da su Srbiji potrebni mladi, pametni ljudi”, rekla je. Sve je to tako časno, draga profesorka, ali da sam na Vašem mestu otišao bih i ostavio žgadiju. Mi Vas ne zaslužujemo!

*

Razgovaraju u Sarajevu, u kafiću naspram poslastičarnice „Egipat” Marko Vešović i Zef Dedivanović Bato. To je onaj divni Podgoričanin, Joksim iz serije Đekna još nije umrla... „A za praznik”, priča Zef Vešoviću, „došao mi jednom Momir Bulatović. Ja velim: Dobro doš’o! Ti si prvi predsjednik koji je prekoračio prag ove kuće, pa iako nijesam glasao za Tebe. On se smije: misli da se zezam. Sjedimo mi i u neka doba moja majka mu kaže: 'Viđu da si lijep, a i presjednik si, kažu, pa bi te pitala: okle si?' 'Iz Kuča'. 'I ja sam iz Kuča, ali to je mlogo široko, ka Vojvodina, nego mi reci okle si još?' 'Iz Raća'. 'E slušaj, sine, što ću ti reć: Kad sam bila đevojka među đevojkama, nama je bilo zabranjeno da se udajemo u Raće i u Dučiće'". Markova priča vratila me je u nešto vremešniju (jugoslovensku) prošlost. Nekako posle II svetskog rata u Konavlima u nadnicu radio neki Ercegovac. Dali mu dikele (metalne vile za štijanje (prevrtanje zemlje) bašte, a kad je došlo vreme ručku gazdarica pita nadničara koji je i odakle je. „Ja sam Butulija!”, veli, ali ova ne čuje i pita ponovo. „Butulija!”, ponovi, na što će Konavljanka: „A, Butuija, sad znan, to su oni od koji’ se judi ne ženu!” Nastavak ove priče razumeće tek Hercegovci od Bilećkog jezera prema Jadranu, gde se i danas pripoveda da je neki Anđelić s nadimkom Šibo (ekspert za kamene krovove i bunare/čatrnje je bio) „sustigao” neku Butulinku i „popravio” im bratstvo.

*

Novinar podgoričke Pobjede Igor Perić skoro je (24. marta) napravio prikaz jedne veoma zanimljive knjige Davora Mladošića Naški – dubrovački rječnik. Povod za prikaz, navodi Perić, bio je „kako se po naški kaže brancin”, a reč smudut „okidač za uvod”. “Između toliko dubrovačkih izraza, Davor je potrefio na jedan iz škrinje jadranskog esperanta: smudut je naš sinonim za brancina, cijenjenu ribu, vrhunskog ukusa”. Perić otkriva da je smudut „na naškom – paštrovskom govoru”, isto što je i smudut na Davorovom, naškom-dubrovačkom. „Nastavite li dalje ka Bojani, i još dalje ka istoku, smudut postepeno lavira od brancina i ulcinjskog levreka do grčko-turskog levrakija… Tako vam je to na Jadranu: lubin, brancin, smudut, levrek… Ista riba, posebno kad, naški rečeno, završi „na gradele”.

Prelistavajući „Naški”, navodi Perić, naletjeli smo i na ožicu, šteriku, tmušu, ali i šušu, danu, vazda… Konstatovali smo – malo u šali, malo u zbilji – da je dovoljno zboriti naški, da te cijela regija razumije. Mladošić tvrdi da „svaka vala duž obale Jadrana ima svoj naški” i kaže da nije proučavao usporedne govore duž jadranske obale. Nije, veli, sasvim upoznat sa sličnostima i razlikama dubrovačkog, bokeškog ili govora drugih delova crnogorskog primorja, ali ne spori „da uticaj mora, srodnog jezika i mentaliteta puno govori”. Kultura jadranskog primorja manje-više je ista, kaže Mladošić, i kaže da „počiva na istim, ili sličnim, temeljima od Istre do Ulcinja”. Autor ove dragocene knjige ističe da „upravo jezik i morski govori čuvaju sponu koja, poput arhitekture, običaja ili brodogradnje vezuje sve ove vale koje zapljuskuje isto, slano more”. Zajedno sa Majom Milošević (izdanje Verbum publicum) Mladošić je 2011. godine objavio i Dubrovačko-hrvatski rječnik sa preko 4.000 hiljade reči, 200 fraza, izraza i toponima.

*

Šesnaestog marta izabrali ste nove narodne predstavnike u parlamentu: Aleksandar Vučić - SNS, SDPS, NS, SPO, PS - 48,44% (156 mandata), Ivica Dačić - SPS, PUPS, JS - 14,05% (45 mandata), Boris Tadić - NDS, LSV, ZZS, VMDK, ZZV, DLR - 5,86% glasova (18 mandata), Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju - 5,46% (17 mandata), Savez Vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor - 3,01% glasova (9 mandata), SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin - 1,09% glasova (3 mandata) i Partija za demokratsko delovanje Riza Halimi - 0,89% glasova - 2 mandata. Toliko o zaokruživanju.

*

Nešto posle izbora predao se dugo traženi Darko Šarić, „narko-bos” kako su ga najčešće nazivali novinari. Bila je mala predstava u Podgorici, mnogo veća u Beogradu (reditelj stari/novi ministar pravde), a u ponedeljak (24. marta) izašao je pred sudiju Sinišu Petrovića. Čovek je rekao da se ne oseća krivim „ni po jednoj optužnici, niti po jednoj tački, da je sve jedna velika laž” i da „još nije optužen samo za zemljotres“. Imovinu nema, srpski je državljanin, pohvalio je kuvara i konstatovao da su dva stražara bila potrebna da mu unesu sve optužnice. Šarić kaže da je sarađivao sa uticajnim ljudima u Srbiji i da će sve da otkrije. Nisam siguran.

*

Nakon loših rezultata na vanrednim parlamentarnim izborima ostavku na mesto predsednika stranke najpre je podneo Mlađan Dinkić (Ujedinjeni regioni Srbije), dan kasnije i Vojislav Koštunica koji nije više predsednik Demokratske stranke Srbije, plus – batalio je bavljenje politikom. Obe odluke su dockan stigle, kažu neki analitičari. Na ovaj potez drugi i ne pomišljaju, pri čemu većina misli na Čedomira Jovanovića. Jedan stari Beograđanin koji je živeo iznad „Zlatnog burenceta” svojevremeno je preklinjao i bolesnu majku i svevišnjeg da ne umre pre Tita. Želja mu se ispunila, a jedan razočarani bivši član Srpskog pokreta obnove mašta da s ovog na onaj svet ode – makar sat posle ostavke Vuka Draškovića. Načekaće se. 

Dragan Banjac

     
01-30. april 2014.
Danas

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2013