Početna stana
 
 
 
   

Populizam i srpsko društvo

MOŽE LI U NOVOM KONTEKSTU DOĆI DO PROMENA

Sva vlast u Srbiji ponovo je u rukama jednog čoveka. Srpsko društvo odiše populizmom. Mogu li se u takvom političkom stanju na dnevni red staviti otvoreni problemi srpskog društva, ovog puta da bi se rešavali, ili će doći do daljeg pada na političkom, kulturnom i ekonomskom planu.

Radonja Dubljević

Aleksandar Vučić obećao je da će Srbiju učiniti boljom zemljom. Nije rekao šta pod tim razume, osim što je naglašavao borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Nije pomogao ni predsednik Nikolić, koji je, nakon pobede na izborima njemu bliske SNS, rekao da ono „što teba uraditi su posledice što su se u Srbiji taložile godinama”. Jer, Predsednik je zaboravio, slučajno ili namerno, na uzroke koji su omogućili takve posledice. Toga bi morao biti svestan Aleksandar Vučić, ako su mu namere iskrene. Moraju se sprovesti demokratske, političke i kulturne reforme društva i eliminisati nataložene posledice. Oba procesa moraju teći paralelno Treba se pozabaviti uzrocima koji su doveli do srpskog sunovrata, a ne samo lečiti posledice tog sunovrata. Da ne bi stigle nove posledice, u nekom drugom obliku. I da se ne bi ponovo našli na početku. U kakvim će političkim uslovima Aleksandar Vučić sprovoditi obećani plan o boljoj Srbiji?

U svakom slučaju, ići će mu na ruku smanjena politička galama. Politička galama neće nestati, ali, što je prvi utisak, nakon objavljivanja rezultata poslednjih izbora, biće svedena na podnošljivu meru. Demokratija neće izugubiti, kako se jedni plaše, zbog nedostatka valjane kontrole u parlamentu, jer će tu ulogu preuzeti demokratska javnost. Srbija je u proteklom period bila neslobodno društvo, u kome su vladali metež i galama, na povišenom stepenu, tako da ne treba žaliti za takvom političkom scenom i navodnom ulogom opozicije. Dugogodišnja politička farsa omogućila je one snage koje sebične interese lakše ostvaruju u društvu povišene političke retorike, a smanjenog kapaciteta demokratskih institucija. Danas je situacija donekle povoljnija, jer su otpale tzv. velike državne teme, pitanja iz nacionalne sfere, vezana za državni i nacionalni položaj i identitet srpskog naroda, koja su zloupotrebljavali lažne patriote i profiteri . Iako je demokratija poredak slobode, gde su sva pitanja otvorena, neka su u ovom političkom trenutku potpuno potrošena. To su uostalom i pokazali poslednji izbori. Aleksandar Vučić ima prošlost koja nije za poštovanje, ali između njega i populističkih vođa, Miloševića na primer, iako ima paralela, neke su se Vučiću javile iz podsvesti prilikom proglašenja rezultata, postoje i značajne razlike: Vučić je zatražio i od građana dobio podršku na parlamentarnim izborima, bez obzira što se može staviti prigovor na tansparentnost srpske demokratije i samog izbornog procesa. Milošević je došao na populizmu, onom ogoljenom, bez političkog legitimiteta i bilo kakve građanske volje, već iz komunističkih „kadrovskih kuhinja”. Između Vučića i građana došlo je do nekakvog društvenog ugovora. Vučić je obezbedio legitimitet svog vladanja. Na njemu je da taj legitimitet sačuva na poslu za bolju Srbiju. Ići će mu na ruklu, opet zbog političkog trenutka, kapacitet u dvotrećinskoj većini podrške u parlamentu. Drugim rečima, nisu mu potrebni koalicioni partneri, koji bi mogli podmetati „klipove u točak”, niti ih može sam izmišljati, jer bi pokazao slabost. Na kraju, na to nema pravo zbog ogromnog poverenja koje mu je ukazano. Aleksandar Vučić mora pozvati stručnjake. Ako to učini biće na pravom putu.

Zatvaranje i napuštanje prostora Art klinike

Milošević je kao populistički vođa podredio kmunističke institucije interesima svoje vladavine. Nije ni pokušao, ni želeo da ih reformiše. Naprotiv, dobijale su oblik koji odslikava političku vlast i moć skoncentrisanu u rukama jednog čoveka. Mahao je nacionalnim temama. Aleksandar Vučić ima donekle reformisane političke institucije, koje su, istine radi, krhkog demokrtaskog kapaciteta. Ali, ne može ih zloupotrebiti na pitanjima koja je obećao da rešava, već ih mora popraviti da bi obećana pitanja rešio. Milošević je rezultat jednog, a Vučić drugog vremena. Šta bi Aleksandar Vučić na obećanom planu bolje Srbije morao da uradi!

Srpsko društvo mora počivati na novom sistemu vrednosti. Srbiji je potrebno novo načelo. Sistem ljudskih prava mora postati polazna vrednost društva. Legitimitet svake vlasti mora se ceniti u odnosu na standarde propisanosti i zaštite ljudskih prava u paraksi. Srbija mora postati otvoreno, slobodno, civilno društvo, oslobođeno stega mitova, tribalizma, viška epike, kolektivnih lutanja i zabluda. Srbija mora pronaći individualno načelo. Svakom u društvu mora pripasti odgovarajuće mesto i dati mu se uloga u vezi sa njegovom suštinom. Ni manje ni više od toga. Srbija mora doneti slobodan Ustav. To je prioritetno pitanje nove vlasti. Srbija je propustila dve šanse da do slobodnog ustava dođe putem ustavotvorne skupštine, prvu krajem 80-ih, a drugu, nakon pada Miloševićevog režima. Sada tu šansu, umesto ustvotvorne skupštine, može omogućiti slobodna društvena debata. I društveni consensus. Znamo kako je i zašto donet poslednji Ustav iz 2006. U Srbiji, prilikom donošenja njenog posljednjeg Ustava, javnost nije imala tu privilegiju da utiče na koncept najvišeg zakona zemlje. Taj ustav nije donet da bi bio garancija slobode, već radi političke propagande, pa kao takav u ideju građanina i njegovih prava unosi niz implikacija, nego što je uozbiljuje idejom slobode .

Srbija mora doneti novi ustav u težnji prema opštem dobru, koje se u slobodnoj političkoj zajednici uzima kao skup naših posebnih dobra, koja nam pripadaju kao ljudima i kojima težimo u traganju za srećom. Ustav mora biti akt konstituisanja slobodnog civilnog društva i demokratskog uređenja države. Pitanja kao što su lestvica ljudskih prava, način njihove zaštite, organizacija i podela vlasti, stepen decentralizacije društva, moraju biti prožeta idejom građanina - individualizam kao polazna vrednost društva, decentralizacija kao model prenošenja vlasti, ljudska prava kao suštinska vrednost, multikulturalizam, multikofensionalnost i multietičnost kao lepota drugačijeg. Za otvaranje dosijea nije kasno. Za lustraciju jeste, ali je mogu nadomestiti kaznene mere, one na planu nataloženih posledica, koje se ogledaju u potpunoj kriminalizaciji društva. Iako srpsko društvo nema izgrađene pretpostavke za vladavinu prava, ono tom idealu mora težiti. U pitanju je dugoročan proces, a kriminalitet mora dobiti hitan odgovor. Sudska vlast, da bi odgovorila tom zadatku, mora ostati nezavisna u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast. Mora se sprečiti uticaj moćnih društvenih grupa na proces uspostavljanja ove vlasti i sam postupak donošenja sudskih odluka. Samo u tom slučaju doći će do rezultata na suzbijanju kriminaliteta. Ako je Aleksandar Vučić reformator, kako sebe vidi i predstvlja, on mora omogućiti sudskoj vlasti da funkcioniše po sopstvenim zakonima. A da bude pod punom kontrolom javnosti. To je u ovom političkom trenutku dovoljno. Do vladavine prava kao ideala dolazi se u dogotrajnom procesu, kroz dalje reforme društva i same sudske vlasti- društvo mora izgraditi pretpostavke na kojima će počivati moderan sistem sudske vlasti.

U svakom slučaju bolja Srbija morala bi da se pronađe u novom kulturnom obrascu srpskog društva, koje će oslobođeno od ideoloških, epskih i drugih stega i predrasuda, pronaći svoj novi nacionalni, politički i kulturni identitet, u čijem je središtu veličanstvena zgrada ljudskih prava. U tim vrednostima treba da počiva legitimitet ove i svake buduće vladavine.

     
01-30. april 2014.
Danas

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2013