Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

1. maj -30. jun 2011.

Nikola Džafo, Pazi, umetnost ne ujeda, galerija O3one

Maj je najlepši mesec u godini i nije slučajno da se za njega vezuju tako blistavi pojmovi poput ljubavi i slobode, odnosno čovekove žudnje za njima. Baš u tom mesecu, eto, slavimo nesvakidašnji jubilej: 500. broj Republike. Od 1989. godine neprekidno do danas, zalagali smo se da ova dva važna pojma postanu neotuđivi i nerazdvojni deo čovekovog života i delanja.

Bliski istok: pometeni saveznici
Poslednjih pedeset godina politika SAD na Bliskom istoku bila je građena oko vrlo bliskih veza sa tri zemlje: Izrael, Saudijska Arabija i Pakistan. Godine 2011. SAD su u zavadi sa sve tri, i to na vrlo fundamentalan način. One su takođe u javnoj neslozi sa Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Rusijom, Kinom i Brazilom, zbog svoje sadašnje politike u regionu. Izgleda da se niko ne slaže ili ne sledi vođstvo SAD
Imanuel Volerstin

Pucanj u nogu ili pucanj u Srbiju
Potpaljivanje mitingaške i pogromaške atmosfere podseća na vreme kada su na Miloševićevim mitinzima rušeni Ante Marković i Jugoslavija
Olivija Rusovac

Uskršnji dogovor
Vlast i opozicija bi trebalo da umesto što se svađaju oko datuma izbora što pre sednu za »okrugli sto« i obavežu se na dostižne i za sve građane »upotrebljive« državne ciljeve, umesto uskršnjih razgovora kojim je trasiran savez narodnjačke koalicije, tajkuna, delova SPC i glavnih ideologa »događanja naroda«
Nastasja Radović
April u Srbiji 2011.
U Srbiji su na snazi dva različita kalendara; sem onog zvaničnog i javnog, sinhronizovanog prema kretanju Meseca i Sunca, gde vreme teče linearno, podeljeno na godine, mesece i dane, imamo i još jedan, ciklični, u kojem se izvesni događaji ravnomerno ponavljaju. Taj drugi, nezvanični kalendar je kalendar nerešenih državnih zločina i upravo on pokazuje pravu, neulepšanu sliku Srbije
Zoran Janić
Toma kao velikomučenik
Građanima Srbije je nametnuto da se ponovo bave temama koje su daleko od njihovih životnih problema
Dragica Stanojlović
Pravda je spora i nedostižna
Punih osam godina su čuvari zakona i učeni pravnici pisali optužnicu protiv slavne estradne dive S. Ražnatović-Veličković i najzad se ona suočila s pravdom. Istini za volju nije pravnicima bilo lako jer pevačica je punila – a puni i danas – arene svetom koji je bio opčinjen njenom pesmom i imenom. Diva je nacionalna ikona i nije malo onih koji je vide kao deo nacionalnog identiteta, i u medijima je oglašavaju tako – Ceca nazionale
Mirko Đorđević
Vreme spoznaje
Bez obzira na to da li će šesti postpetooktobarski parlamentarni izbori biti održani u decembru 2011. ili početkom 2012. godine oni će biti važni iz najmanje dva razloga: a) predstavljaće završni čin procesâ normalizacije i legitimizacije političkih opcija starog režima: na prethodnim izborima procese legitimizacije okončala je SPS, na ovim to će se desiti sa SNS; b) na ovim izborima prvi put će se pojaviti generacija rođena 1991. godine
Jelena S. Mihajlovska
Šešelj ante portas?
Mogućnost puštanja Vojislava Šešelja iz Haškog zatvora postala je toliko realna da ju je prihvatila i Nataša Kandić. Posle osam godina sudskog i nadgornjavanja između pravničkih birokrata i parničarski lukavog, drskog i retorički veštog Šešelja, zaista je moguće da su se i sudije međunarodnog suda umorile, pa su rešile da nam vrate to »čudo« da mi s njim trljamo glavu
Dragan Stojković
Cece i secikese
Ceca se nagodila sa državom. Ceca je lopov. Ceca nije lopov. Ko je, međutim, tu Ceca? U tekstu ću pre svega govoriti o »cecama« jer Ceca tu ionako služi tek kao egzemplar, kao paradigma kriminala i korupcije
Ivan Kovač
Omladina uzvraća udarac!
Protest pod nazivom »Četvrtog aprila omladina uzvraća udarac« održan je 4. aprila na Trgu Republike u Beogradu. Poziv na protest upućen je prvenstveno preko društvene mreže Fejsbuk
Jelena Veljić

Pljačka bez tačke
Od oko hiljadu zaposlenih radnika u »Vulkanu« je godinu i po nakon privatizacije ostalo oko četiri stotine a sada je taj broj još i manji
Persa Vučić
Samovolja jedne novinarke
Odgovr na tekst iz rubrike Privreda i društvo »Samovolja jedne direktorke« sa nadnaslovom »Koliko zaposleni u Srbiji imaju prava?«
Lela Mitić, prof.
Poslednji apel: Telekom se ne sme prodati
Početkom aprila u Medija centru u Beogradu održana je peta konferencija za štampu Odbora građana za praćenje Vladine namere da proda Telekom Srbija
Vera Vujošević
Pismo Odbora građana za praćenje vladine namere da proda Telekom austrijskom Telekomu
Smatramo da je potrebno da vas upozorimo da se Telekom Srbija prodaje protivno Ustavu Republike Srbije, kao i bar dva srpska zakona: Zakonu o privatizaciji i Zakonu o koncesijama
Odbor građana za praćenje vladine namere da proda Telekom

Utamničenja kroz istoriju Srbije
Ovo je ogled o tome kako su vlastodršci u Srbiji tokom dva veka njene moderne istorije tamničili borce za slobodu i demokratiju. Glavnjača je najstrašniji i najpoznatiji zatvor za političke protivnike autoritarnih režima, pa je stoga i simbol patnji i stradanja, ali i prkosa utamničenih, za koje je sloboda bila najsvetija misao
Ivan Janković

Povijesno ili istorijsko vreme ili Uništavanje slobode
Činjenica koja danas, 2011. godine, poražava jeste da je proces uništavanja slobode čak i kao unutrašnje vrednosti u Srbiji završen, a mi ništa nismo učinili. Ostao je samo Srbin kao vrsta, a o čoveku kao rodnom biću koji jedini ima tu mogućnost da prevaziđe vrstu još nema nikakvih naznaka
Dušan Sakić
Pitanja arhitekture i društvene proizvodnje prostora
Ovde se otvara polje za novi istraživački projekat u pokušaju slojevitog razumevanja društvenog procesa proizvodnje prostora, pri čemu su u nas tek započete promene zaustavljene mutirajući u nedovršene nakaradnosti, s opasnostima da sve ostane na pola puta, ni tamo ni ovamo, a u stvari nigde
Milan Prodanović
Majski davni dani
Ove majske datume, 1941, zapisao je u svom dnevniku bivši novinar Politike Vladimir Dedijer, sin akademika Jefte. Buržujski sin, ilegalac zvani Vlado gangster
Vladimir Krstulović
Primeri kritičkog realizma
Likovna umetnost kao vid aktivnog »mešanja« u svakodnevni život prisutna je još u osamnaestom veku. Paralelno sa Sviftom i njegovim izmišljenim putovanjima, Hogart je takođe imao šta da »kaže« svojim savremenicima: njegova serija slika iz života razuzdanih građana bila je vrlo važno moralizatorsko oruđe. Ljude je trebalo prevaspitavati i spasavati od raskalašnosti i »bekrijanja«. Naravno da je i pojava niza kolonijalnih ratova, sa najvećim tzv. Prvim svetskim, bila tema i slikari su iskoristili povoljnu priliku: dogodio se ekspresionizam kao svojevrsna i društvena i moralna kritika
Bratislav Ljubišić

Ima li levice u Srbiji?
Tridesetog marta u Novom Sadu na Tribini Vojvođanske politikološke asocijacije (VPA) Republika bila specijalni gost
Ur.

Antifašizam – demokratska i evropska paradigma
Mi smo narod koji je doživeo velika stradanja od fašizma, koji je imao jak antifašistički pokret, ali koji danas ima slabu svest o tome. Srbija kao da se stidi antifašizma. Zašto je to tako?
Milenko Marković
Istorijske »replike« zločina
Stopama zločina ideoloških otaca sa Ravne gore; Iz dnevničkih beležaka jednog građanina
Radomir Vujošević
Zatvorska prepiska
Hodorkovski, tajkun koji ne pripada krugu Putinovih tajkuna, sve više postaje paradigmatičan slučaj neostaljinizma u Putinovoj Rusiji, društva u kojem nema građanskih sloboda. To, a ne nekakva odbrana ovog oligarha, jeste motiv Republike da objavi ovaj tekst naše saradnice iz Italije
Snežana Simić
Građanska neposlušnost u Srbiji juče, danas, sutra
Početkom 1970-ih godina po povratku u Beograd iz šestogodišnjeg egzila u Belgiji, našao sam se u vrlo zabrinjavajućem položaju. Sa diplomama Ekonomskog fakulteta u Beogradu i postdiplomskih studija marketinga u Briselu, očekivao sam da ću u Beogradu lako naći zaposlenje. Umesto toga, zvaničnici su mi saopštili bez okolišenja da imam suviše kvalifikacija, a nedovoljno političke podobnosti da bih mogao dobiti zeleno svetlo
Tomislav Krsmanović
Očekivano socijalno beznađe
Kad sam izašao iz zatvora sačekalo me je iznenađenje; opozicionari su postali veliki nacionalisti. Šetam sa Dobricom Ćosićem i Mihailom Markovićem, pričamo o formiranju socijaldemokratije. Mihailo, kaže: ne dozvoljavam da se ruši vođa srpskog naroda Slobodan Milošević! Jedino je Đilas bio veoma mudar. Govorio je: dogodiće se Bosanski lonac, da li ste svesni koji je to pakao?!
Ljubiša Stavrić

Kulturna kompleksnost Evrope: prostorna pravda i za Rome
Časopis City, posvećen analizi urbanih trendova, kulture, teorije, politike i akcije, u svom decembarskom broju donosi seriju analitičkih prikaza najnovije knjige U potrazi za prostornom pravdom i odgovore samog autora Edvarda Soje
Sonja Prodanović
Crna knjiga rata na Balkanu
Rat u brojkama – demografski gubici na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 1999,Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2009, drugo izdanje
M. Đ.

O uzrocima raspada federativne Jugoslavije
Predlog pristupanju sistematskoj obradi raspada federativne Jugoslavije – s obzirom na njegov tok i oblike kao i sveobuhvatno pogoršanje odnosa naroda koji su živeli u njoj sedamdesetak godina – zahteva da se razmotre neka prethodna pitanja
Milan Šahović

I bi Putin, a naši klečahu
Da, bio nam je Rus. Vladimir Putin, gazda Rusije, protrčao je presto(l)nicu gde je (23. marta) nastala prava pometnja i teško je reći ko (mu) je slasnije (po)lizao ruku. Klanjali su (se) svi: predsednik, patrijarh, rektor, niške motordžije, fudbaleri... Svako je tutnuo šta je imao, bilo je ordenja, monografija, našao se i doktorat, dresovi, a gost je u letu nešto i pokupio
Dragan Banjac