Vaša, kako sebe predstavlja, »autorka« P. V. u prilično konfuznom i nepismenom tekstu proglašava me lopovom, a da za tako nešto nema ama baš nijednog argumenta. Svaki ozbiljan misleći čovek, profesionalac, poznavalac prilika u školstvu shvatiće iz prve da je konstrukcija pomenute P. V. paranoidna fikcija ili figurativno, kako mali Đokica zamišlja pljačku Ministarstva prosvete.
Ako cenjena gospodo u Redakciji vašeg lista imate nekoga ko je samo prošao pored pravnog ili ekonomskog fakulteta, taj bi mogao ispravno da oceni pomenuti autorski tekst.
Zbog smanjenja obima poslova u privredi, javnom sektoru pa i u školstvu zaposleni ili gube posao ili ostaju bez dela norme, što se desilo i Jovici Dimitrijeviću, radniku Srednje škole u Svrljigu. Potegao je nekoliko tužbi protiv Škole i sud je doneo odluke kakve je doneo, ali Jovica smatra da je za sve kriv direktor. Usledile su neskrivene pretnje meni, pismene, usmene i u sve se, s pravom i konačno, umešala policija i javni tužilac i protiv njega i advokata Mihajlovića, koji ga je navodio na sve, podignuta je optužnica za krivično delo pretnje.
I sada pitam ja Vas, cenjeni odgovorni uredniče, da li objavljivanjem gnusnih laži »autorke« P. V. Jovicu Dimitrijevića i vi podržavate, makar i nesvesno, da čini to što čini. Ako se zaista borite za »građansko samooslobađanje«, onda nemojte ugrožavati druge.
Tako pomenuti skriboman »autorka« P. V. (iskreno se nadam da nije vaš novinar) izražavajući valjda i svoja politička uverenja kaže u tekstu da je netrpeljivost direktora prema Jovici Dimitrijeviću počela otkako je u Svrljigu navodno osnovao odbor Liberalnodemokratske stranke.
Valjda želite da kažete da sam politički isključiva i da eto proganjam ljude baš tog političkog uverenja, mišljenja, kako god hoćete. E, reći ću samo toliko da nisam ni znala da to postoji u ovoj varošici. A problem između Jovice i mene kao personifikacije Škole nastao je mnogo, mnogo pre tog događaja. Opet gnusna konstrukcija i navlačenje političke ludačke košulje na događaj koji je pre svega socijalne prirode.
Idemo dalje u vivisekciji teksta »Samovolja jedne direktorke«. Očigledno, bilo vam je malo da me predstavite samo kao pljačkaša Ministarstva prosvete, mobera, šikanu i progonitelja ljudi određenog političkog uverenja, nego ste potegli još više, na nacionalnu netrpeljivost i mržnju. Navodno diskriminatorski sam postupila, a vaša »autorka« tvrdi da je akter događaja, kada sam profesoru Romu uzela 50% norme i podelila profesoru srpske nacionalnosti. Ne, ništa od ovoga nije tačno. Postoje dokumenta, rešenja, sve crno na belom. O tome je vaša »novinarka« mogla da se uveri na licu mesta. Zašto je niste naučili zlatnom pravilu novinarstva: pitaj i drugu stranu?