Pucanj u nogu ili pucanj u Srbiju

Potpaljivanje mitingaške i pogromaške atmosfere podseća na vreme kada su na Miloševićevim mitinzima rušeni Ante Marković i Jugoslavija

Olivija Rusovac

Ko god da je osmislio proevropski dizajn Tomislava Nikolića, lidera SNS, sada ima razloga da se zapita šta je uradio. U svakom slučaju, posao doktora Frankenštajna nije uspeo. Čedomir Jovanović, vođa LDP, okrivljuje predsednika Borisa Tadića smatrajući ga tvorcem Srpske napredne stranke koja nas, kako je rekao, »u političkom smislu vraća u kameno doba«. Da li je Tadić sam radio na redizajniranju superlojalnog šešeljevca ili je u tome imao pomagače stratega i suflera koji misle da dobro poznaju Srbiju, tek govor o tome kako se srpska politička scena pacifikovala posle »preobraćenja« Tomislava Nikolića i njegovih pristalica, sve do ultimativnog zahteva vlastima da se raspišu prevremeni parlamentarni izbori i štrajka glađu i žeđu lidera SNS, bio je aksiom koji su prihvatile i neke nevladine organizacije, o pojedinim analitičarima, srpskim »talking headsima« da i ne govorimo.

»Analitičari« oblačili Tomu u evropsko odelo

Oni su već videli veliku koaliciju DS–SNS kao krunu najnovijeg talasa pacifizma u Srbiji. Sve za dobro Srbije zatrpavano je i gurano u zaborav ono što je Nikolić činio i govorio dvadeset godina kao jedan od najvernijih pristalica Vojislava Šešelja, a nova stranačka tvorevina prihvaćena je kao normalna činjenica, kao da za sobom nije ostavila krvave tragove i strašna sećanja. Dok je sa Šešeljem učestvovao u »oslobađanju« Slavonije nisu ga se ticale ljudske patnje i žrtve. Sada je odjednom postao toliko osetljiv na nesreću žrtava tranzicije da je spreman i sam da žrtvuje sopstveni život. Rekao je jednom prilikom da nije znao za ubistva u jednom slavonskom selu, jer je u mesnoj kancelariji »mrčio papir«. I ta izjava zabeležena je na stranicama Republike, a čitaoci neka prosude o njenom cinizmu. Ako Nikolić nije učestvovao u bitkama pošto je bio zadubljen u čitanje mesne arhive, zašto je dopustio tu neskromnost da ga u ono doba junačenja nazivaju »srpskim junakom«. Posle maskirne uniforme, Nikolić je ušao u evropsko odelo, ali u njemu nije mogao dugo da izdrži, pa je opet izveo novu varku da bi se predstavio kao srpski Gandi. A pre samo nekoliko nedelja žestoko se usprotivio što se istražuje politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića, pa je i potpisao peticiju protiv »političkog progona« Vojislava Koštunice. Nimalo gandijevska nije ni njegova izjava da mu nije žao što je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, a antievropska je njegova ocena da je potpisivanje Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju »veleizdaja«.

Nikolić ima više lica nego reči

običan radnik u grobljanskom kragujevačkom preduzeću. Pravi je paradoks da putujuća masa sledbenika mirno sluša kako o siromaštvu govori supruga Bogoljuba Karića čije je ime metafora za nelegalno bogaćenje i Aleksandar Vulin, nekadašnji član JUL-a, stranke Mirjane Marković koja je ljude gurala u rat koji je uništio Srbiju, dok je u kolumnama u Politici pisala o cveću. Sva ta udružena ratna patologija uskrsnula je sa kreacijom SNS-a, ali ne samo oni. Odjednom je polet dobilo sve ono što je nasilno i zadojeno mržnjom. Srbija bi lako mogla da postane ono što su danas srpski stadioni na kojima se zviždi i psuje srpsko rukovodstvo, a skandira »predsedniku« Putinu. Više se ne biraju sredstva u obračunu sa Tadićem i DS-om i sada se sa Nikolićevim štrajkom glađu i žeđu, da bi se iznudili prevremeni izbori, stiglo do borbe na život i smrt. Srpska napredna stranka zahteva prevremene izbore »za dobro Srbije«, ali njeni mitinzi sa porukama o hapšenjima, kaznama i odgovornošću lopova koji su pokrali Srbiju više liče na najave čistki i kaznenu ekspediciju nego na zahtev za demokratskom smenom vlasti. Evropa
		Bogoljub Arsenijević Maki - crteži iz zatvora

Mitingaška hajka naprednjaka

Potpaljivanje mitingaške i pogromaške atmosfere priziva u sećanje događaje u vreme Ante Markovića kome su nadohvat ruke bili krediti i obećanja podrške, ali se racionalna perspektiva pretvorila u fatamorganu pred najezdom Miloševićevih mitingaša koji su, kao i ovi, radili za dobro Srbije.
Tačno je da je vlast arogantna i da se oslanja na nekontrolisane veze sa tajkunima koji su postali moćniji od države, da se živi od zajmova dok je proizvodnja uništena, da su siromaštvo i nezaposlenost rekordni. Kao što bivše ratovođe neće da priznaju da je beda delom i njihova ratna zasluga, tako ni sadašnja vlast ne priznaje svoje greške nego hoće da ih maskira dobijanjem statusa kandidata za EU, a možda i datuma početka pregovora o učlanjenju u Uniju. Umesto da se razgovara o strategiji razvoja i budućnosti društva, sve se svodi samo na državu, kao da u njoj nema građana. Srpsko društvo ne zna za dijalog, to je jedno mutavo društvo u kojem povremeno, na podsticaj stranaka, dolazi do užasne halabuke u kojoj niko nikoga niti sluša, niti razume. Umesto strategije i dijaloga, luta se u magli u kojoj neki vide kao udaljene zvezde Evropu ili Rusiju, Tomu ili Borisa.
Borba protiv »lopovluka, siromaštva i korupcije« nije dovoljna da bi se izašlo iz matrice vlasti koja je već na delu. Iz bolničke postelje Nikolić sada poručuje da »nije u pitanju datum izbora, već promena vlasti i da politička elita malo osiromaši, a građani se obogate«. To je sada već otvorena pretnja da će se vlast otimati na ulici. Lider SNS-a i tako onemoćao od štrajka dobro zna da se od političke elite ne može mnogo uzeti, ali je bitno da na nju usmeri gnev naroda. On se dobro čuva da ne pomene tajkune ni u jednoj varijanti borbe protiv korupcije, jer jedno su lopovi o kojima se viče na mitinzima, a drugo su tajkuni, kao što je Milan Beko, za koga se ispostavilo da je Nikolićev »stari prijatelj«.
Ako su ciljevi Tomislava Nikolića zakon o javnim nabavkama, uzimanje od političke elite, kažnjavanje sitnih lopova i personalni politički rivalitet, bilo da je u pitanju Boris Tadić ili Vojislav Šešelj, onda je njegova žrtva pucanj u nogu. Međutim, događaji koje usmeravaju on i Aleksandar Vučić Srbiju bi mogli lako da odvedu u novi haos. To više ne bi bio pucanj u nogu, a da li bi mogao da bude pucanj u Srbiju ili taktička vežba očajnika, pokazaće se ubrzo.