Nezadovoljan što ga je advokat Srđa Popović u jednom intervjuu nazvao nacionalistom, bivši predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić (kršteno Dobrislav, prema Miladinu Životiću) nedavno je u NIN-u objavio tekst u kojem opovrgava Popovićevu tvrdnju i postavlja mu neka pitanja (devet!). Popović se nije upecao na propitivanje i umesto devet Ćosiću uputio tek jedan odgovor. »Rekao bih da se g. Ćosić meni, u stvari, obraća iritiran činjenicom što sam protiv Ulemeka, Ace Tomića i njegovog političkog prijatelja Vojislava Koštunice podneo krivičnu prijavu Specijalnom tužiocu za organizovani kriminal, za učešće u oružanoj pobuni novembra 2001. godine, pa da ovim tekstom samo pokušava da pitanje eventualne odgovornosti Vojislava Koštunice lukavo prenese na teren nečega što on zamišlja kao lični obračun sa mnom. Odlika je primitivne misli da svaki problem personalizuje. Na taj nivo polemike o jednom važnom pitanju kao što je politička pozadina atentata na premijera Đinđića – ne pristajem. Odnosno – ne nasedam«, kaže Popović i iskazuje spremnost da ideološku odrednicu Ćosića kao nacionaliste – povuče. »Ćosić je, u stvari, rasista. Mislim da imam osnova da ga tako nazovem s obzirom na njegovu sledeću kvalifikaciju albanskog naroda: ‘Taj socijalni, politički i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana, uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda – srpskog naroda (Dobrica Ćosić, Vreme zmija – Piščevi zapisi 1999–2000, str. 211)«.

Da, bio nam je Rus. Vladimir Putin, gazda Rusije, protrčao je presto(l)nicu gde je (23. marta) nastala prava pometnja i teško je reći ko (mu) je slasnije (po)lizao ruku. Klanjali su (se) svi: predsednik, patrijarh, rektor, niške motordžije, fudbaleri... Svako je tutnuo šta je imao, bilo je ordenja, monografija, našao se i doktorat, dresovi, a gost je u letu nešto i pokupio. Ne znam da li je uopšte bilo divana »iza zatvorenih vrata«, ali ono što je viđeno, citiram Svetlanu Lukić, »bilo je zazorno gledati«. Posebnu čast imao je premijer Mirko Cvetković (fenomen: spava a ide!) koji se od aerodroma do Palate Srbija dovezao čudovištem (automobil) svog ruskog kolege (»zil – 41052«), koje može da istrpi manji nuklearni udar i da, ako ustreba, pređe na vožnju gusenicama. Dremljivi naš poslovođa pričao je novinarima kako izgledaju sedišta, da su ta kola toliko velika da u njima može da se održi konferencija... »Ja kao predsednik...« je svom dragom gostu objašnjavao sličnost naših jezika i pisma, zastava trobojki... Narodni pastir (patrijarh) zahvaljivao mu je na ljubavi »koju gaji prema SPC«, a Putin je odgovorio da je za njega vera iznad svega... Među onima koji su izvisili (preča je bila Zvezda) je rektor Univerziteta (Branko Kovačević) koji nije imao priliku da Putinu uruči počasni doktorat BU. Čovek je spreman da u junu, kada predsednik Tadić bude išao u Moskvu, tamo Putinu uruči doktorat. Neće(š) ga, valjda, povesti!
O doktoratu i ovo: Tamara Kaliterna (»Pink Putin«, sajt »Peščanika«) istražila je da je pravnik Putin naučne ambicije »iskazao u junu 1997. kada je na Rudarskom institutu u Sankt Peterburgu predao ekonomsku disertaciju Strateško planiranje regionalnih resursa u tržišnim uslovima. Prema Klifordu Gadiju, višem naučnom saradniku Bruking instituta, od 218 stranica Putinove teze 16 ključnih je ili prepisano ili prepričano iz studije Strateško planiranje i politika američkih profesora Vilijema Kinga i Dejvida Klelanda, koju je KGB, za koji je Putin radio, naručio da se prevede. Prepisao je i šest dijagrama i tabela«, navodi Kaliterna. I takvom klečahu!

Izvesni protosinđel Nikodim (Bogosavljević), iguman manastira Dajbabe u Crnoj Gori, izneo je (Radio Svetigora) najnovije otkriće, novu crkvenu verziju o poreklu Crnogoraca. Popa tvrdi da je crnogorsku naciju stvorio sam đavo, što je varijacija u odnosu na raniju tvrdnju mitropolita Amfilohija (Radovića) koji veruje da je u pitanju »komunističko kopile«. Pravoslavna crkva nikad ne može da blagosilja ono što nije stvorio bog, a definitivno crnogorsku naciju nije stvorio bog nego je ona plod ljudskih sujeta i slabosti, a generalno je tvorac crnogorske nacije, zapravo đavo u suštini stvari, tvrdi Nikodim.
Iz Crne Gore beležim i jednu korektnu vest o rđavom potezu tamošnjeg pravosuđa. Draško Đuranović, bivši urednik Monitora, jedini iz te družine koji se nije omastio, sada vlasnik portala Analitika,u tekstu »Zločin bez kazne« kaže da je oslobađajuća presuda optuženima za deportaciju izbeglica iz BiH »najveći šamar koji je crnogorska država mogla da lupi po vlastitom obrazu i državnom ugledu. Umjesto personalizacije krivice, djelo zločina je potvrđeno, ali ne i krivci za zločin. Ostaje osjećaj mučnine i stida«.

Na osnovu međunarodne poternice Republike Hrvatske, na graničnom prelazu Karakaj 4. aprila, uhapšen je ratni gradonačelnik Trebinja Božidar Vučurević, ranije u ovom gradiću i okolini poznat kao rečit i promućuran kamiondžija i guslar »koji je pisao poeziju«.

Županijsko državno odvjetništvo u Dubrovniku tek oktobra 2008. godine podiglo je optužnicu protiv Vučurevića, koji se tereti »zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva dubrovačkog područja i uništavanja kulturnih i povijesnih spomenika između 1991. i 1995. godine«, a odnedavno ga ište i Sarajevo. O Boži bi se moglo pisati onoliko, sada samo detalj sa promocije knjige Rat su započeli mrtvi Dragana
		Bogoljub Arsenijević Maki - crteži iz zatvora

Mihovića (Prosveta, 1993). Rimska dvorana Gradske biblioteke, pored predstavnice izdavača i autora govorili su profesor Ratko Božović i glavni junak. »Zanimljivo je kako glavni junak zamišlja pojam vođe«, reče Božović, a Vučurević objašnjava: »Kad sam bio mali u mom selu (Zubci, p. a.) u svim stadima zvono je nosio ovan, jedino je u našem stadu zvono nosila ovca. Jedne noći se iskradem iz postelje i zvono prebacim na našeg rogonju. I, zamislite, ovce nijesu šćele da ga slijede! Kasnije je majka vratila zvono...« U Beogradu je priman kao akademik (»kod Dobrice sam išao na stan«), sa Slobodankom Gruden otvarao Dučićevo poprsje na Kalemegdanu...

*

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko je počasni građanin Sarajeva. Povodom gradskog praznika (6. april) priznanje joj je uručio gradonačelnik Alija Behmen, a u obrazloženju stoji da se Biserko »još u vrijeme patnje opkoljenog Sarajeva, sigurno ne sama i jedina, ali jedna od najglasnijih, najhrabrijih i najistrajnijih, nesebično zalagala za zaustavljanje krvoprolića nad nedužnim građanima naše zemlje i zaustavljanje agresije na BiH«. Zahvaljujući se, Biserko je rekla da je na primeru BiH naučila »sve o današnjem poremećenom svetu, sve o ljudskoj prirodi, sve o mogućnostima ljudske zajednice da odgovori na teška pitanja koja su tu još uvek otvorena. Sarajevo je simbol svega onoga protiv čega sam dizala svoj glas. Simbol otpora ratu, agresiji, destrukciji, nečovečnosti, isključivosti. Sarajevo je simbol svega onoga za što sam se i ja zalagala svih ovih godina. Simbol borbe za istinu, za toleranciju, za zajedništvo, humanost, požrtvovnost i, na kraju, i za sposobnost da oprosti«.

*

U prošlom broju Republike dr Draganu Jovanović, bivšu gradsku sekretarku za zdravstvo, predlagao sam za ministarku. Povlačim iskaz. Nakon promocije njenog ogleda u našem listu (o korupciji u zdravstvu) i izlaganja u Medija centru vidim da joj je ta funkcija tanka, čak i dve najviše – premijerska i predsednička. Profesorkin nivo je Evropa, nama takve(i) nisu potrebne(i).

*

Lider SNS Tomislav Nikolić odlučio je da ne uzima vodu i hranu. Hoće izbore, žrtvovao bi se tobož za narod i zemlju. Tomo, pošto sumnjam da je u pitanju Srbija, jedi i pij (umereno), nema toliko vredne stolice. Ugledaj se na Nikšu Stipčevića, predsednika UO RTS-a. Njega svakog dana dovezu kola, popije viski, jede omiljenu ribu, sledi čaša crnog, vrate ga...