Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Prioriteti

Anica Vučetić, Čačak, Memorial, 2005.

Dok se srpsko društvo konstantno urušava, jačaju politički anahrone ideje o moćnoj državi i imperijalne predstave o balkanskom liderstvu. Umesto da se posveti pitanjima života ljudi i perspektivama privrednog i kulturnog razvoja, pravnom uređenju zemlje i vladavini zakona, kao osnovnim prioritetima, politička elita svoju energiju usmerava na pitanja s one strane političke

realnosti, poput savremene mitologeme o Kosovu kao »srcu srpske države«, koje je već tri godine nezavisna država. Umesto da rešava probleme živih ona se bavi mrtvima: traži grob Draže Mihailovića, na smrt osuđenog saradnika nacističkog okupatora, pri tom ne mareći što se isto tako ne zna za grob jednog od prvih srpskih demokrata Bože Grujovića, čoveka koji je nošen idejama evropskog prosvetiteljstva tražio od Karađorđa da se u Srbiji primenjuje zakon i poštuje čovekova sloboda.
Skorašnje lamentiranje u »najtiražnijem dnevnom listu« jednog mladog čoveka, narodnog poslanika, o »crvenim monstrumima« koji su »ubili nevinog čoveka koji je krvario za Srbiju« rezultat je takvih političkih prioriteta jednako vlasti i opozicije.


	Z. M.

Srbija i »Gasprom« – od Miloševića do danas


	07. februar, Medija centar konferencija za novinare

	Govore:
	- Zlatoje Martinov, glavni i odgovorni urednik lista „Republika“ - Zorana Mihajlović Milanović, stručnjak za energetiku - Đorđe Padejski, saradnik lista „Republika“ - Nastasja Radovic', urednica lista „Republika“

Svaštalice
Razlog pohabanosti mojih cipela je taj što sam stalno u akciji i sa ljudima – Slobodan Milosavljević
Obećao sam po hiljadu evra građanima od prodatih akcija NIS-a, kako bih obezbedio izbornu pobedu Borisa Tadića – Mlađan Dinkić
Predsednik Tadić je divan čovek, sa njim imam bolju saradnju nego sa Slobodanom Miloševićem – Milutin Mrkonjić
Nobelova nagrada za mir je prevaziđena. Ako je neko ko dobija Nobelovu nagradu protivnik Kine, to onda znači da se Kina ne zalaže za mir u svetu, što Srbija ne prihvata – Vuk Jeremić

Kraj recesije? Ko tu koga vara?
Mediji nam govore da je ekonomska »kriza« prošla i da se svetska ekonomija opet vratila svom normalnom načinu rasta i profita. Le Monde nam je 30. decembra prikazao ovo raspoloženje u jednom od svojih uobičajenih briljantnih uvodnika: »SAD žele da veruju u ekonomski uspon«. Tačno, one »žele da veruju« u to, a ne samo narod u SAD. Ali, da li je tako?
Imanuel Volerstin

Aveti populizma
Umesto na ustavu, država se temelji na vlasti za koju se ne može sa sigurnošću reći da li je nekontrolisana ili nju neko kontroliše
Olivija Rusovac

Fatamorgana budućnosti
S u manifestu »Srbija 2020« ambiciozno ali neutemeljeno postavlja svoje i ciljeve srpskog društva kao predizborni izazov biračima ali i nagoveštaj udaljene evropske budućnosti u stilu »da se Vlasi ne dosete«
Nastasja Radović
Svetkovine
Kraj protekle godine obeležile su izborne skupštine vladajućih partija. Na istom mestu, po istovetnom scenariju, okupili su se stranački lideri i stranačko članstvo da izaberu rukovodeće ljude i sumiraju rezultate rada.
Dragica Stanojlović
Radovanje zbog tuđeg zla
Uoči početka dijaloga Kosova i Srbije, šef beogradskog tima Borko Stefanović ponavlja u ime građana Srbije, sledeći stav: »Izveštaj izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini ljudskim organima došao je u najboljem mogućem momentu za Srbiju«.
Snežana Čongradin
Nema lokalne samouprave bez slobodnih građana
Decentralizacija državne uprave i razvoj lokalne samouprave ključna su pitanja demokratije i slobode, a danas se najčešće pominju u kontekstu standarda i uslova za prijem Srbije u članstvo Evropske unije. Značaj ove teme daleko prevazilazi trenutne potrebe i interese političkih partija da zadrže vlast ili osvoje naklonost birača i zvaničnika EU. Ovo pitanje treba razmatrati i u kontekstu demokratskog razvoja društva i osvajanja sloboda kao neophodnog uslova za društveni razvoj i lični rast pojedinaca
Dragan Stojković
O klanju i oranju
Akademik M. Ekmečić je istoričar od zanata i tek bi neko ko bolje ne poznaje istoriju mogao staviti neki prigovor njegovoj knjizi iz istorije Srbije čiji je smisao sam autor sveo na sintagmu »između klanja i oranja«. Sasvim drugačije stoje stvari kad se istoričar od zanata upusti u ono što se zove istoriosofija
Mirko Đorđević
Novi izazovi pred Koalicijom za REKOM
U prostorijama Fonda za humanitarno pravo 9. septembra 2010. godine Eduardo Gonzales, pored ostalog i koordinator u Komisiji za javno saslušanje i zaštitu svedoka u Kolumbiji i Sijera Leoneu, pred predstavnicima nekih NVO članica Koalicije za REKOM (KOREKOM; Koalicija) izložio je svoje viđenje neophodnih sledećih koraka koje Koalicija mora učiniti da bi se postjugoslovenska društva pridobila da pristanu na stvarno, iskreno suočavanje sa nedavnom prošlošću.
Persa Vučić
Anatomija demokratskog pravosuđa ili Put do pravde je spor i nedostižan u Srbiji
U Opštinskom sudu u Požarevcu proveo sam više od 25 godina kada sam 9. 05. 2000. godine posle radnog vremena izašao na miting tadašnje opozicije, pod nazivom »Stop teroru za demokratske izbore«. Izlaskom na lice mesta video sam da nema nikakvog mitinga, te da je grupa od stotinak građana s obeležjima tadašnje opozicije potisnuta od centralnog trga pedesetak metara. Pridružio sam se ovoj grupi, te kako nikakvog mitinga nije bilo, posle otprilike sat i po sam otišao kući. Još iste večeri me je pozvao tadašnji predsednik suda telefonom i vrlo uspaničeno me je pitao šta mi je to trebalo.
Đorđe Ranković

Dokle sa prevaziđenim koncepcijama urbanog razvoja Beograda
Novo zaduživanje grada Beograda kod evropskih banaka za izgradnju mosta preko Ade ciganlije, neodoljivo navodi na spontanu reakciju »da li se sve to isplati?«, i da li su svojevremeno ućutkani kritičari imali pravo da je za tu sumu bilo moguće izgraditi nekoliko mostova čime bi se pokrenula i priča o drugačijoj koncepciji urbanog razvoja Beograda
Milan Prodanović

Saopštenje radnika i malih akcionara »Srboleka«
Poslednjih nedelja, nakon hapšenja Jovice Stefanovića Ninija zbog višegodišnje pljačke »Srboleka«, u javnosti su se pojavile brojne netačne informacije u vezi sa našim preduzećem, pre svega o stanju u kojem se fabrika danas nalazi. Obaveštavamo javnost da »Srbolek« nije u stečaju, niti je Ministarstvo zdravlja našem preduzeću oduzelo licencu za proizvodnju nitroglicerina. Ove i slične medijske manipulacije tumačimo isključivo kao nagoveštaj onoga što bi određene interesne grupe želele da vide kao ishod naše višegodišnje borbe za očuvanje preduzeća i radnih mesta
Srbolek posle hapšenja Jovice Stefanovića Ninija
Posle hapšenja bivšeg vlasnika radnici Srboleka nastavili su da proizvode aminofilin i nitroglicerin, a nadaju se da će sklopiti ugovore o proizvodnji i drugih lekova. Ipak, to je neizvesno. Oni rade u nemogućim uslovima
Samovolja jedne direktorke
Jovica Dimitrijević ( selo Burdimo kod Svrljiga) posle diplomiranja na Višoj mašinskoj školi u Nišu dobio je stalno zaposlenje u Mašinskoj tehničkoj školi u Svrljigu, kao nastavnik praktične nastave mašinske struke. Taj posao je obavljao 18 godina, toliko dugo je imao i koristio pravo na refundiranje troškova mesečne autobuske karte na relaciji Burdimo–Svrljig–Burdimo. Ali, posle »petooktobarskih promena« nova direktorka donosi odluku da (jedino) ovom nastavniku obustavi naknadu putnih troškova
P. V.
Preduzeće Prosveta posle raskida ugovora o privatizaciji
Posle raskida ugovora o privatizaciji sa Dejanom Pantovićem, 15. septembra 2010, postavljen je za privremenog zastupnika državnog kapitala Dejan Jovanović, koji je zaposlen u Zavodu za izdavanje udžbenika. Zaposleni su uvereni da je Jovanović član G 17 plus. Jovanović se u Prosveti nalazi na dužnosti predsednika Upravnog odbora i direktora preduzeća. Zaposleni takođe sumnjaju da su i članovi Upravnog odbora iz stranke G 17 plus
O.R.

Srbija i »Gasprom« – od Miloševića do danas
Dve godine od sklapanja naftno-gasnog sporazuma i potpune kapitulacije energetskog sektora Srbije ustupcima ruskom »Gaspromu« nema kraja, a od najavljene liberalizacije srpskog tržišta nafte i gasa nema ni govora. Građanima Srbije ne preostaje ništa drugo nego da od vlasti traže da priznaju propuste i da eventualnim redefinisanjem odnosa sa Rusima postignu bolju cenu gasa
Đorđe Padejski

Vjerujem u svemoć umjetnosti
Bogoljub Arsenijević Maki, slikar i buntovnik, u intervjuu za ART-CG (6. novembar 2010) govori o sebi, svojoj umetnosti, ljudskim slobodama. Upravo zbog sjajno elaboriranih tema samooslobađanja u cilju oslobađanja i drugih i osvajanja novih prostora slobode prenosimo Makijev intervju u celosti
Obrad Pavlović
Duvan - od leka do zabrane
Za razliku od ostalih kulturnih biljaka, koje su nam stigle iz Novog sveta, ova jednogodišnja zeljasta biljka (Nicotiana) iz porodice pomoćnica, za nepunih sto godina po otkriću Amerike počela se gajiti i upotrebljavati širom sveta. Srbi su ga nazvali duvan i tutun, u Bosni je duhan, kao i kod Albanaca i Mađara (dohany), a pod austrijskim uticajem u severnim krajevima nazvan je tabak
Olga Zirojević
Šta sam sada?
Tekst pisca i reditelja Dušana Jovanovića korišćen u predstavi »Rođeni u YU«, na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Predstavu je režirao Dino Mustafić, a osim Jovanovića, »priložnici« su i Dubravka Ugrešić i Goran Stefanovski
Dušan Jovanović
Kolektivna i personalna krivica
Naše je društvo, s obzirom na sopstvenu prošlost, u stanju rekonvalescencije – društveni »puter na glavi« stao se polagano topiti. Srbija je, da pobliže odredimo dijagnozu, u a(na)mnestičkoj neurotskoj vrućici. Pojedinim stvarima još nije kadra dovoljno jasno zvirnuti u oči. A da bi se ustoličio novi profil kolektivne paradigme neophodno je suočiti se sa fantomima prošlosti
Žarka Svirčev i Ivan Kovač
Tako je govorio Krleža
U ovom vremenu čelnici država nastalih na području Jugoslavije ljubazno izražavaju međusobno saglasje kako nema izgleda za bratstvo i jedinstvo naroda. Težište stavljaju na interese. Jedino nije jasno kako su utvrdili da bratstvo nije interes naroda. Dosljedno, jugoslavenski prostor unisono nazivaju »zapadnim Balkanom« domaći i strani nebrojeni političari i birokrati. Indikativno je da im tu ne smeta jedinstvo, a bratstvo ostvaruju kao dobro plaćena gospoda
Vladimir Krstulović
Policijska represija ponovo na univerzitetu
Tokom devedesetih godina ideja autonomije univerziteta je odbranjena, a profesori koji su u tome učestvovali poneli su oreol progresivnog dela društva. Zakonom o univerzitetu donetim 2002. godine, kao i u svakoj narednoj relevantnoj regulativi do danas, jasno se zabranjuje političko delovanje na univerzitetu, kao i pristup policiji bez odobrenja dekana. U poslednje vreme, međutim, motiv iz devedesetih se ponovo javlja
Jelena Veljić
Kritički intelektualac i »kraj povijesti«
Hegemonija suvremene doktrine »kraja povijesti« i neoliberalnog kapitalizma kao »najboljeg od svih mogućih svjetova« jasno ilustrira manipulativni utjecaj apologetske i pristrane intelektualne struje u »javnom životu«, koja uglavnom služi kao promoter, inicijator i distributer društvenih predrasuda, gušeći alternative i mogućnost nezavisnog i demokratskog dijaloga. Autentični, kritički intelektualci, s druge strane, morali bi društvene pojave i procese promatrati »iz ptičje, a ne iz žablje perspektive«.Za većinu je ta ideja, međutim, danas egzotična kao Voltaireov Micromegas
Mladen Jakopović
Studentska jesen 2010: ka konsolidaciji svestudentskog bunta
Sve masovniji studentski protesti širom Evrope i sveta ukazuju da nešto duboko nije u redu ne samo sa sistemom visokog obrazovanja već i sa samom kapitalističkom društvenom formacijom koja je u ekspanziji
Aranđel Bojanović

Buntovnik s razlogom
Zdravko Gvero (1954) čovek je zanimljive životne biografije. Njegovi preci, najamni vojnici iz Španije, čuvali su Dubrovačku republiku. Rođen je u Mrkonjić Gradu, u Beogradu je završio zanatsku školu, i čitavu deceniju aktivno se bavio boksom. Potreba za socijalnom pravdom učinila ga je nepoželjnim u mnogim preduzećima u kojima je radio i povezala sa disidentskim krugovima u posttitovskoj Jugoslaviji
Ljubiša Stavrić

Nacionalno i demokratsko pitanje u zemljama »odocnelih nacija« bivše SFRJ
Milenko Marković, Ogledi o nacionalnom i demokratskom pitanju – postjugoslovenski slučaj Srbije, »Službeni glasnik«, Beograd 2010.
Zlatoje Martinov
Svedočanstvo o posvećenosti pravnoj nauci i ljudskim pravima
Vida Čok, Spone međunarodnog i uporednog prava – Primeri iz oblasti ljudskih prava, izdavači: Službeni glasnik, Beogradski centar za ljudska prava i CUPS, Beograd 2010.
O. R.

Govor narodnog poslanika Dragiše Lapčevića 18/31. jula 1914.
Mi smo bačeni u jedan rat a Vlada nije učinila sve što je potrebno da se izbegne ratna opasnost. A kada je već rat nastao, Vladina je imperativna dužnost da sve učini, koliko je brže moguće, da se brzo postigne jedan častan i pošten mir i prijateljski odnosi među narodima. To smo dužni učiniti ne samo narodima u Srbiji i Austro-Ugarskoj; to smo dužni učiniti i radi mira na Balkanu, jer ovaj rat može da se rasprostre na ceo Balkanski Poluostrv i da zapali sve te nesretne zemlje
Iz Dragiša Lapčević, Rat i Srpska socijalna demokratija

Unapređenje ljudskih prava po Miloradu Pupovcu
Nagrada »Konstantin Obradović« za 2010. godinu dodeljena je Miloradu Pupovcu, predsedniku Srpskog narodnog vijeća iz Hrvatske. U obrazloženju žirija navedena je definicija same nagrade koja u potpunosti odgovara onome što je do sada u svom životu i radu učinio Pupovac u ostvarivanju ljudskih prava Srba u Hrvatskoj
Vera Vujošević

Zemun – oslobođeni grad
Zemun je čudna varoš. Znam neke tamošnje koji godinama nisu prešli Savu, takođe brojne koji dugo već nisu kročili dalje od hotela »Jugoslavija«, misleći da je Zemun otet Zemuncima. I sam dugo nisam išao u taj deo Beograda
Dragan Banjac