Nade i strepnje naših poglavara

O klanju i oranju

Akademik M. Ekmečić je istoričar od zanata i tek bi neko ko bolje ne poznaje istoriju mogao staviti neki prigovor njegovoj knjizi iz istorije Srbije čiji je smisao sam autor sveo na sintagmu »između klanja i oranja«. Uostalom, malo je naroda čija se istorija ne svodi tako – pa i rezimira – ovom sintagmom. Sasvim drugačije stoje stvari kad se istoričar od zanata upusti u ono što se zove istoriosofija. Tu se stvari već komplikuju, a posebno kada se istoričar oda geopolitičkim refleksijama koje vezuje za sadašnje stanje – za Srbiju ovde i sada. Akademik Ekmečić je senator RS u BiH i ovde je u ulozi ideologa koji se svrstava u narodne – ne samo crkvene – poglavare. Sada je u Srbiji važan makar »jedan palac pod ruskom kontrolom na desnoj obali Dunava na Balkanu i značio bi isto što i rusko zauzimanje moreuza Bosfora i Dardanela«. Od starih istoričara–ideologa slovenofila – a tu je i F. M. Dostojevski – znamo tu strategiju, ali niko do sada nije ponudio valjane dokaze da bi Srbiji u toj geopolitičkoj mapi bilo bolje, a dokaze ne nudi ni sam akademik Ekmečić. U opširnom izlaganju u glasilu Pečat (12. 12. 2010) akademik ne krije svoje ideološke pretenzije pa i jasno iskazan politički stav: nakon svega – naglašava Ekmečić – Srbiju su pritisle mnoge nevolje, sve je manja i nekako kao da hita u zagrljaj Vatikana. Ako bi došlo do sukoba Rusije i Amerike, u koji akademik ne sumnja, nama Srbima bi istorija namenila ulogu gerilaca, naravno na ruskoj strani. Umesto dokaza, akademik pominje i to kako SPC stremi u zagrljaj Vatikana. On veruje da je SPC neumoljivo krenula »putem unijaćenja«. Bauk tog unijaćenja odavno kruži i u crkvenim i u laičkim strukturama, a strah od unijaćenja je episkopa Artemija doveo do sukoba sa Sinodom i Saborom SPC – i on je razvlašćen i odstranjen iz Crkve. Sada – čini se akademiku Ekmečiću – našu Crkvu cepaju iznutra, pri čemu se misli na patrijarha Irineja koji ne odustaje od susreta sa samim papom rimskim ako ne pre ono u Nišu 2013. godine. Naravno, akademik Ekmečić nije sam, i oni koji su donedavno govorili o tome da papina poseta Srbiji ne bi značila ništa loše sada se kolebaju. To se najbolje vidi na primeru šabačkog vladike Lavrentija – on i dalje tvrdi da u SPC »treba da se vrše promene« i da se SPC otvara pa i reformiše. »Ljudi ovde smatraju da je papa naš neprijatelj čim je katolik« i to je tačno, ali patrijarh srpski ne misli baš tako i nada se nekom otvaranju. Episkop Lavrentije zapaža još nešto što je nažalost tačno. U slučaju da papa rimski poseti Srbiju »narod bi bio protiv Crkve koja je to organizovala«. Sve je tu jasno – a dobar deo političke javnosti tako i misli.
Bilo kako bilo, do nekih promena u SPC mora doći, tim pre jer su neke već počele – stidljivo i uz otpore.

Muftija Zukorlić tera po svome – to je politika cik-cak ali jasna i zabrinutost je sve veća. On smatra da je »neuporedivo veća šansa da Sandžak postane novo Kosovo, ali se ni u Sandžaku svi s njim ne slažu. »Zukorlić nema podršku« – kaže narodni poslanik M. Omerović – »za novi rat«. To misle i Čiplić i R. Ljajić ali efendija Zukorlić ne odustaje – njegova retorika je zapaljiva ali iz DS javljaju – J. Trivan – da muftiju »niko ne uzima ozbiljno«. Može se to i tako reći, ali bi ratobornog muftiju ipak trebalo shvatiti ozbiljnije. Vlada u Beogradu se ne snalazi najbolje i mnogo i ne mari za socijalne prilike u ovom regionu. Iz svega o čemu govori muftija ipak je jasno da on misli ako može Vojvodina da ima autonomiju, zašto ne bi mogao i Sandžak. Još se jedna ideja muftijina jasno čita iz svega što govori i piše – ako može M. Dodik u BiH otvoreno da igra na kartu separatizma zašto ne bi to bilo moguće i u Sandžaku. Bez tog konteksta – a on se jasno čita – nisu jasne tvrdnje da sve to oko efendije M. Zukorlića ne treba shvatati ozbiljno. Ovde nam nije nužno znanje neke davne istorije, jer zbivanja na Balkanu poslednjih decenija govore jasno o čemu se radi. Ako bi se to zanemarilo – a naznaka ima i o tome – onda bi se tako počelo razmišljati i u Bujanovcu ili u dolini Preševa.
Bilo kako bilo, valjalo bi na vreme voditi računa o upaljaču na bombama nacionalističke ostrašćenosti.