Kako zvanična Srbija shvata izveštaj Dika Martija

Radovanje zbog tuđeg zla

Uoči početka dijaloga Kosova i Srbije, šef beogradskog tima Borko Stefanović ponavlja u ime građana Srbije, sledeći stav: »Izveštaj izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini ljudskim organima došao je u najboljem mogućem momentu za Srbiju«. I čini se da Stefanović zaista ne vidi ništa sporno u ocenjivanju najboljeg mogućeg vremenskog trenutka za vest o tome da se na Kosovu, tokom devedesetih, trgovalo ljudskim organima. Trgovinu organima šef srpskog tima za dijalog sa Kosovom povezuje sa »novom fazom odnosa na zapadnom Balkanu, fazom ubrzanih evropskih integracija i približavanja početku rešavanja kosovskog problema«.

Borko Stefanović, s druge strane, uopšte ne dovodi u pitanje odgovornost Hašima Tačija, premijera Kosova u ostavci i pobednika na tek okončanim tamošnjim parlamentarnim izborima, iako istraga nije ni započeta, a kamoli okončana. S druge strane, uveren je u istinitost pretpostavke da je tog gnusnog zločina bilo, što verovatno nije za spočitavanje. Međutim, ukoliko je njegova uverenost zaista utemeljena, kako u njegovom shvatanju tako i u realnosti, nije neophodno osvrnuti se na to kakav doživljaj porodice žrtava trgovine

organima mogu imati kada čuju tu više puta ponovljenu oduševljenost o najboljem mogućem tajmingu za objavljivanje takvih indicija, odnosno izveštaja Dika Martija. I dok se prati ton kojim šef srpskog tima za dijalog sa Kosovom, koji, kako sam kaže, treba da reši svakodnevne probleme običnih ljudi, unesrećenih sudbina, vezanih za ratne košmare i zločine kojima su bili svedoci i žrtve, može se vrlo lako uočiti nesaosećajnost i nerazumevanje upravo za te obične ljude i njihove emocije, o kojima on tobože brine. Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, u prvom intervjuu za kosovske medije
		Anica Vučetić, »Glasnik«, video ambijent, 2005. (frejm)

otkako je napisao izveštaj o trgovini ljudskim organima, rekao je da nikada Hašima Tačija nije dovodio u direktnu vezu sa tim zločinima. Marti poziva na pažljivo čitanje njegovog izveštaja, a za Tačija kaže samo da je teško poverovati da nije znao šta se dešava. Mediji u Srbiji to su odmah preneli kao relativizaciju celog slučaja, a, kao što je inače slučaj, predstavnici vlasti idu korak dalje u interpretaciji u smeru koji navodno odgovara »državnim interesima«. Komentarišući izjavu Dika Martija da u svom izveštaju nije rekao da je Tači bio direktno umešan u trgovinu organima, već osobe iz njegovog bliskog okruženja, Stefanović je kazao da to ne shvata kao relativizaciju. »Cela stvar je izmakla kontroli u smislu da se izveštaj koristi pre svega da bude usvojen u formi rezolucije Parlamentarne skupštine. Nakon toga treba da dođe do adekvatnog pravosudnog zaključenja te priče i da se na taj način ova stvar što je moguće više odvoji od političkog terena«, rekao je Stefanović.

Predvodnik srpskog tima za dijalog sa Prištinom ističe još jednu »prednost« izveštaja o trgovini ljudskim organima u kontekstu priče da nisu samo Srbi ti koji su činili zločine na Kosovu, što će imati relaksirajuće dejstvo u predstojećem dijalogu. Umesto zabrinutosti zbog prilika koje se događaju unutar sopstvene države, koja se suočava sa činjenicom da optuženi za genocid i najteže ratne zločine još nisu uhapšeni i privedeni pravdi, Stefanović izražava dobro raspoloženje usled obelodanjivanja zločina koji su počinili pripadnici naroda kojem on ne pripada i ne snosi nikakvu odgovornost, s obzirom na to da se na nalazi na visokoj državnoj funkciji u Srbiji.
Specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin smatra da je pitanje da li će Euleks imati kapaciteta da okonča istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu, pitanje vladavine prava, ali i snažnih emocija, uveravajući ovdašnju javnost da će »Euleks u saradnji sa međunarodnim organizacijama i kosovskim organima sprovesti detaljnu istragu koja treba da dovede do kraja trenutnog stanja u kojoj se više spekuliše, a manje zna o konkretnim činjenicama«.
Povežimo taj slučaj s ocenama Jelka Kacina koje je Srbija dobila u nedavno usvojenoj rezoluciji u Evropskom parlamentu, kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, preciznije odnosu Srbije prema ratnim zločinima koji su počinjeni tokom devedesetih u ime građana Srbije.
»Svedok sam narastajućeg nestrpljenja pa i eventualnog nepoverenja Serža Bramerca, s kojim sam u redovnom kontaktu. Postoji veliki jaz između onoga što možemo čuti u medijima i onoga što se čini u praksi. Nažalost, ponekad stičem utisak da se vladajuća koalicija više trudi da ubedi evropsku javnost u svoju posvećenost saradnji sa Hagom nego što ulaže napore da pronađe begunce optužene za teške ratne zločine. Jako je važno da se u Beogradu ne prave pogrešne političke procene koje mogu Srbiju ponovo zaustaviti na putu ka EU«, rekao je Kacin.
Princip radovanja zbog tuđeg zla, a ne i suočavanje sa zlom u neposrednoj okolini teško da može dati rezultat u predstojećem dijalogu Kosova i Srbije. Problem je što su kriterijumi vrednovanja potpuno pogrešni, i što ni u kom slučaju ne mogu biti predmet državnog, a samim tim i interesa građana Srbije.

	Snežana Čongradin