Studentska jesen 2010: ka konsolidaciji svestudentskog bunta

Početak 2010. godine obeležilo je masovno okupljanje studenata iz cele Evrope u Beču, povodom dvodnevnog svečanog sastanka evropskih ministara zaduženih za visoko obrazovanje na proslavi obeležavanja desetogodišnjice Bolonjskog procesa. Studenti su na okupiranom Bečkom univerzitetu organizovali Alternativni samit pod sloganom »Bologna Burns« tokom kojeg se nekoliko dana diskutovalo o različitim problemima u visokom obrazovanju, poput visokih školarina, komercijalizacije obrazovanja i, s tim u vezi, ukidanja »neprofitabilnih« profila, nezapošljivosti studenata sa diplomom prvog ciklusa (»bečelor«) i studenata strukovnih studija itd. Organizovane su i demonstracije za besplatno i svima dostupno obrazovanje na kojima je učestvovalo preko 15.000 ljudi, a pred početak svečane proslave jubileja studenti su blokirali prilaze mestu događaja s ciljem da ministrima onemoguće prisustvo proslavi.
Ovo okupljanje omogućilo je vrlo iscrpnu razmenu iskustava studenata iz različitih zemalja. Uprkos lokalnim razlikama, zaključci su bili univerzalni: emancipatorska uloga visokog obrazovanja i njegova društvena dimenzija posredstvom Bolonjske reforme potpuno su marginalizovani u korist njegove komercijalizacije. Alternativni samit pomogao je i da se učvrsti Međunarodni studentski pokret koji služi razmeni informacija i međusobnoj koordinaciji daljih studentskih borbi koje je trebalo da se nastave tokom jesenjeg semestra u okviru dogovorenog »Globalnog talasa akcije za obrazovanje«.
Studentski protesti koji su usledili u velikom broju zemalja Evrope tokom 2010. godine pratili su zaključke Alternativnog samita. Tokom novembra i decembra studenti su u Londonu protestovali zbog gotovo trostrukog povećanja školarina. U masovnim demonstracijama učestvovalo je preko 100.000 ljudi, a okupirano je i 30 univerziteta. Studenti su tokom protesta okupirali i sedište Konzervativne partije, a zabeležen je i napad na automobil u kojem se vozio princ Čarls. Napad na ove institucije jasan je znak programskog opredeljenja studenata u protestu da prekorače granice sistema obrazovanja i zagovaranja reformskih mera unutar njega i odlučno nastupe u domenu politike kao takve, u domenu ustavnih odnosa u društvu. Slično je bilo i u Italiji kada su studenti krajem novembra otpočeli proteste protiv reforme obrazovanja koja podrazumeva, između ostalog, smanjenje budžetskih izdvajanja za obrazovanje. Demonstracije i blokade univerziteta održane su u preko 20 gradova. Zabeleženi su i sukobi studenata sa policijom u Firenci i Milanu i blokada aerodromske piste i Krivog tornja u Pizi, kao i železničke pruge u Palermu, okupacija Koloseuma i ulazak studenata u Senat u Rimu. Studentski protesti u istom duhu su se javljali krajem prošle godine i u Nemačkoj, Finskoj, Kanadi, SAD, Portoriku, Argentini, Južnoafričkoj Republici, Australiji, Pakistanu, Indiji, Filipinima i mnogim drugim zemljama. Masovniji studentski protesti najavljeni su i za 2011. godinu, uz tendenciju povezivanja sa drugim društvenim grupama, pre svega radnicima obespravljenim sprovođenjem neoliberalnih reformi koje su ukinule socijalnu ulogu države i dovele ogroman broj ljudi do toga da rade na nesigurnim radnim mestima (fenomen prekarijata), do nezaposlenosti i uopšte u stanje egzistencijalne neizvesnosti.
U svedenijem obliku i uz odsustvo svesti o potrebi za uopštavanjem zahteva u smislu u kojem su to učinili studenti i studentkinje u drugim evropskim zemljama, studentski

protesti nisu zaobišli ni Srbiju. Uprkos najavljivanim obećanjima da će izmene Zakona o visokom obrazovanju, donete leta 2010. godine, na duže staze rešiti jedan od gorućih studentskih problema koji se ponavlja iz godine u godinu, a o čemu je bilo reči u prethodnim brojevima Republike, to se nije dogodilo. Ukratko, reč je o budžetskoj kvoti koja podrazumeva da ne mogu svi studenti koji su ostvarili uslov za prelazak u iduću godinu studija dobiti status budžetskog studenta (kao što je to ranije bio slučaj), već samo 20% više u odnosu na broj budžetskih
		Anica Vučetić, »Prolaz«, deo rada »Sažimanje«, 2003. (frejm)

mesta prethodne godine. Uz to, studenti se za rangiranje u okviru budžetskih mesta takmiče svake godine na osnovu broja ostvarenih ESPB bodova i prosečne ocene studiranja. Ministarstvo prosvete je na studentske proteste reagovalo uglavnom posredstvom medija, obmanjujući javnost da su sami studenti tražili rangiranje i da niko nije zatražio ukidanje budžetske kvote. Podsetimo, tokom prethodnih nekoliko godina studenti su svake jeseni protestovali zahtevajući budžetska mesta i za studente koji se nisu rangirali u okvirima budžetske kvote, a na proleće 2010. godine studenti i srednjoškolci zahtevali su brisanje odredbe o postojanju kvote iz Zakona o visokom obrazovanju. Nakon što su od Slobodana Jaukovića, predstavnika Ministarstva prosvete, na zvaničnom sastanku dobili odgovore poput »Neka vam Obama plati školarinu« i »Što ne pitate Miškovića da vam plati školarinu«, studenti su odlučili da započnu štrajk glađu. Tokom decembra, stotinak studenata je tri dana provelo u improvizovanom šatoru ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu, zahtevajući da svi koji su ispunili uslov (ostvarili 48 ESPB bodova) budu oslobođeni plaćanja školarine i povećanje broja budžetskih mesta na master studijama. Njihovi zahtevi delimično su uslišeni. Rešenje je podrazumevalo učešće fakulteta (koji su pristali da studentima smanje školarinu po sledećem modelu: oni koji su skupili 60 ESPB bodova oslobađaju se 100% školarine, za skupljenih 53–59 bodova školarina je manja za 70%, a studenti koji su skupili od 48 do 53 ESPB boda plaćaju 45% školarine) i grada (čija se uprava obavezala da će raspisati konkurs za sufinansiranje školarina 1.000 materijalno ugroženih studenata koji studiraju na teritoriji Beograda). Iako se ovo rešenje, neprincipijelno i jednokratno, a ne sistemsko kakvo bi ono moralo biti, odnosilo isključivo na fakultete koji su učestvovali u protestu i pri tom nije obuhvatalo i zahtev za povećanjem broja budžetskih mesta na master studijama, studenti su ga prihvatili. Važno je napomenuti da se predstavnici Vlade nijednom nisu obratili štrajkačima glađu, iako je prethodnih godina Vlada bila ta koja je donosila odluku o plaćanju školarine studentima van budžetske kvote i uprkos činjenici da je u trenutku štrajka glađu odlučivala o rebalansu budžeta Republike Srbije.
Nastavak studentskih borbi očekuje se na proleće 2011, pod sloganom »Proleće otpora«. Studenti širom sveta rade na osmišljavanju koordinisanih akcija i organizaciji međunarodnih studentskih skupova posvećenih borbi za besplatno i svima dostupno obrazovanje. Jedan od takvih skupova samoorganizovanih studenata održaće se na proleće i u Beogradu. Da li će to voditi ozbiljnijem uključenju studenata iz Srbije u promociju ovih ciljeva ostaje da se vidi.

	Aranđel Bojanović