Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja



Beograd, godina XXII (2010)	Br. 490-491	1-31. decembar 2010.

Republika na facebooku

Trenutak

Pablo Ruiz Picasso (1881-1973), Women - Flower, 1946.

Otegoše se priče o putu Srbije k EU. Bliži se trenutak odluke, kako spoljnih tako i unutarnjih aktera. Gužva je oko šaltera za peronsku kartu, strka u traženju staza ličnog spasa, a ne jenjava ni smutnja među »svojima na svome«. Da li ćemo nastaviti haotične sukobe, s okruženjem i unutar sebe, ili ćemo se usmeriti ka demokratskoj konstituciji, izboru ustavotvorne skupštine i novom ustavu?
Republika je do sada, kao medij ograničenog dometa, četiri puta iskušavala mogućnosti prelomnih trenutaka, u kraljevini Srbiji, SHS (Jugoslaviji), FNRJ i SFRJ (SRJ i SCG). Vreme je za novu ediciju, za petu Republiku, usredsređenu na stvaranje ustavnog osnova i okvira demokratskog poretka.


	N. P.


Svaštalice Volim... dosljedne i jake ljude... – Emir Kusturica Reakcija države će biti jeziva – Slobodan Homen General se neće predati... opasan je eksplozivom... – Ratko Vučetić Bog mi je šapnuo: Adi, idi u Zvezdu! – Li Adi Evropa nas je prevarila – Milorad Dodik



Da li socijaldemokratija ima budućnost? Prošlog meseca dva su značajna događaja obeležila svet socijaldemokratskih partija. U Švedskoj, 19. septembra, partija je teško poražena na izborima. U Velikoj Britaniji, 25. septembra, Ed Miliband iz daleke pozadine pobeđuje u vođstvu Laburističke partije. Imanuel Volerstin



Tri slobode Ovde će biti reči o preovlađujućim shvatanjima slobode uticajnijih aktera burnih zbivanja u našoj zemlji iz bliže prošlosti i sadašnjice. Zanimaju nas delatni stavovi konkretnih aktera, proizvodnja konkretnih situacija, a ne njihova dedukcija iz raznih teorija Nebojša Popov




Nije dovoljno biti fin S razlogom se smatra da su dobri odnosi Hrvatske i Srbije neophodni da bi ovaj deo Evrope doživeo prosperitet, samo što za to ne može biti dovoljno izvinjavanje zvaničnika iako je sigurno neophodan početak Nastasja Radović Lavirint Danas oni koji su verovali u promene i oni koji su pokušavali da sačuvaju ondašnje pozicije zajedno rukovode državom Dragica Stanojlović Ima li razloga za optimizam Iz ugla elite koja je na vlast došla preko obećanja o što skorijem priključenju Evropskoj uniji, skretanje pažnje javnosti na Izveštaj o napretku u integracijama po sebi je dobra vest, ako se ima u vidu da se sve manje može računati na garantovanu budućnost u toj zajednici Matja Stojanović Dijalog iz grobnice neočekivanost je toliko izvesna i teška da niko, pa ni kosovski Albanci, ne postavlja pitanje o potrebi za izvinjenjem i razračunavanjem sa mračnom prošlošću, koje bi u formi zvaničnog dokumenta bilo usvojeno u srpskom parlamentu Snežana Čongradin Etička formula Katarza može nastupiti samo na odvojenim procesima denacifikacije unutar svakog zatrovanog društva Dragan Stojković Crkvena lađa u oluji Arhaična i podosta patetična sintagma u naslovu je iz crkvenih otaca – crkva je od početka na talasu deoba i tako opstaje u nemirnim vodama ljudske zajednice – države. To naravno nije mimoišlo ni SPC, a u novije vreme i u njoj ima raskola Mirko Đorđević O intenzitetu vere Religioznost nije datost, gotovost, »za vjeki vjekov« stanje (status) permanentne privrženosti bogu – već upravo zadatost, nastrojenje koje stalno iziskuje novu potvrdu Ivan Kovač Dosetljivi Mlađan Dinkić Prenosimo govor narodne poslanice Vesne Pešić na sednici Narodne skupštine koji je do sada objavljen samo u jednom elektronskom mediju. Smatramo da je red da o ovom govoru budu informisani i čitaoci štampanih medija. Jer, ako građani nisu upoznati sa radom Narodne skupštine mogu imati netačne predstave, što je, inače, čest slučaj Vratolomije kao model uspešne karijere Priče o regionima bez vraćanja imovine opštinama služe za obmanu naivnih koji veruju da nove stranke (onda G 17, sada URS) i novi kadrovi rešavaju sve, a da pri tom izostaju bitne promene strukture društva i uređenje države Olivija Rusovac Istorija kao pokretač života Nemamo nikakvih koristi ako ideje promatramo u prošlom, odnosno istorijskom vremenu. Moramo pronaći bar jednu kariku koja je prešla tu zamišljenu ili možda ipak stvarnu granicu između prošlosti i sadašnjosti. Ta karika ne sme da bude inicirana od nas samih, a istorijski kontekst da nam bude samo opravdanje i potvrda za naše vlastite konstrukcije jer tako ćemo dobiti jednu sliku koja nikome ne treba i koja ništa novo ne može da nam predstavi Dušan Sakić



Telekom bez zaštite Pokušaj prodaje Telekoma Srbija – bez obzira na to kako će se završiti – već sada se može nazvati »istorijskim«, zato što otkriva kako se u današnje vreme upravlja Srbijom: bez obaziranja na javni interes, stavove javnosti i zakone Slavoljub Kačarević Ambasador Evropske unije ili agent evropskih kupaca? Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da je neophodno nastaviti privatizaciju državnih preduzeća u Srbiji. On je ocenio da je dobro to što će Telekom Srbija biti prodat i dodao da bi trebalo privatizovati i Elektroprivredu Srbije, Železnicu, Jat ervejz i druge državne firme Radnici grade svoju fabriku – zašto, kako? Geslo preduzimljivih radnika jeste da se o njima ne može odlučivati bez njih, a još manje umesto njih Slavko Golić Priznajte poraz! Proglas Radničkog pokreta Srbije, udruženja nastalog iz Koordinacionog odbora radničkih protesta u Srbiji


Revolucija ili puč Ove godine navršava se deset godina od 5. oktobra i još uvek nije temeljno istraženo ko je pobedio a ko je bio poražen i da li je to bila revolucija, puč ili smena vlasti. Zadatak ovog rada jeste da se na osnovu memoarske literature i važnijih stručnih radova odgovori na ta pitanja analizom načina rušenja režima Slobodana Miloševića Vesna Pešić



Balkanistički diskurs i njegovi kritičari Tokom protekle dve decenije objavljen je veliki broj kritičkih analiza načina na koji je Balkan predstavljen na Zapadu, posebno tokom krize i ratova u Jugoslaviji 1990-ih godina, pri čemu je posebna pažnja posvećena kontinuitetu između u to vreme ponuđenih predstava i bogate tradicije pripovedanja o balkanskim zemljama na Zapadu, posebno u putopisima Ivan Čolović Bila jednom jedna himna Kad se, negde na početku predstave »Rođeni u YU«,2 na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, zapeva »Hej Sloveni« gledaoci počnu da ustaju. Tih nekoliko trenutaka svetog mira i odavanja pošte ubijenoj zemlji Slavica Vučković Kulturocid Razmatranje fenomena uništavanja knjižnične/knjižne građe u Hrvatskoj tokom proteklih petnaest do dvadeset godina započinjem važnom i poučnom opaskom Vladimira Primorca koju je on formulirao u povodu sudskog procesa protiv Milana Kangrge (studeni 1998. godine) Ante Lešaja



Teritorija i mit Prva četiri razreda osnovne škole završio sam u Kočabambi, u Boliviji. Sećam se da su više puta mesečno, odnosno svake nedelje, učenici škole La Salje, poređani u školskom dvorištu, pevali nacionalnu himnu u kojoj se od Čilea traži da vrati bolivijsko more koje je preoteo posle Pacifičkog rata 1879 Iz: Mario Vargas Ljosa, Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku Po povratku iz logora Moj povratak kući je obogaljena, neprestano zahvalna sreća, čigra preživljavanja koja se zavrti zbog svake gluposti. Drži me u šaci kao i sva moja blaga koja ne mogu da podnesem, a ne mogu ni da ih pustim Iz Herta Miler, Ljuljaška daha Rusvaj U pitanju su dve persijske reči: prid. rosva i im. rosvaji sa značenjem osramoćen, obeščašćen, odnosno sramota, beščašće, poniženje. Isto značenje zadržaće i turski prid. rüsva/y, uz gl. rüsva/y etmek – osramotiti, poniziti, obrukati. Olga Zirojević



Opstaćemo ako verujemo u sebe Skupština izabrala Zlatoja Martinova za novog glavnog i odgovornog urednika lista Republika. Izabrana i dva člana Upravnog odbora Zadruge – Olga Zirojević i Slavica Vučković. Prihvaćeni izveštaji o radu, finansijski izveštaj, izveštaj Nadzornog odbora, plan rada za narednu godinu i izveštaj glavnog urednika Ur. Platforma za novu seriju Republike Republika će svoju uređivačku politiku kao i do sada bazirati na analitičkom i kritičkom praćenju svih značajnih društvenih pojava u Srbiji. Ona će analizirati promene koje se u srpskom društvu događaju na području privrede, kulture i očuvanja prirodnih i društvenih resursa. Zlatoje Martinov



Holandija – moja dežela Posle dosta vremena prošle sam godine u Hagu video starog prijatelja koga su, zajedno sa suprugom i dva odrasla sina, domaći »graničari« izgnali iz njegovog hercegovačkog gradića, iako mu je supruga (Slavenka, plemkinja, prerano skončala u Holandiji), kako balkanske političke protuve vole reći – Srpkinja Dragan Banjac