Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da je neophodno nastaviti privatizaciju državnih preduzeća u Srbiji.
On je na predstavljanju ekonomskog dela u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama ocenio da je dobro to što će Telekom Srbija biti prodat i dodao da bi trebalo privatizovati i Elektroprivredu Srbije, Železnicu, Jat ervejz i druge državne firme.
Evropska komisija je u delu izveštaja o Srbiji o ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za napredak k EU navela da je zbog ekonomske krize ograničen dalji napredak k osnivanju funkcionalne tržišne ekonomije u Srbiji.
»Srbija mora da uloži dodatne napore u restrukturiranju ekonomije kako bi u srednjem roku mogla da izađe na kraj sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama unutar EU«, navodi se.
U izveštaju se ističe i da se ekonomija Srbije u 2010. popravila uprkos ozbiljnom udaru ekonomske i finansijske krize, čemu su doprineli pojačan izvoz i pravovremeno usvajanje mera dogovorenih sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Reagovanje Odbora građana za praćenje namere vlade da proda Telekom Srbija, povodom izjave Vensana Dežera, ambasadora EU u Beogradu

saopštenje
utorak, 16. novembar 2010.
Neprijatno smo iznenađeni izjavom gospodina Dežera da je dobro prodati Telekom, nismo očekivali takvo istupanje predstavnika EU. Tom izjavom gospodin Dežer deluje kao predstavnik evropskih operatera koji žele da kupe Telekom zbog njegovog profita, a ne kao predstavnik EU. Evropska unija je zasnovana na ravnopravnim osnovama i jedino takva ima smisla. To znači da se ista pravila primenjuju na sve. S obzirom na to da ima puno evropskih država koje su većinski ili dominantni vlasnici svojih telekomunikacionih operatera, ne može se tražiti od Srbije da proda, odnosno privatizuje Telekom. Vlada Srbije nema pravo da prodaje nešto što su prethodne generacije stvarale i što ova i naredne generacije treba da koriste.
Zemlje regiona su loše prošle sa prodajom telekomunikacionih operatera: povećane su cene, otpušteni zaposleni, smanjile su se investicije. Primera radi, u Rumuniji i Bugarskoj, članicama EU, dominantni operateri su prodati pre izvesnog vremena. U ovim zemljama danas imamo 25, odnosno 29 fiksnih linija na 100 stanovnika, a u Srbiji imamo 42 fiksne linije na 100 stanovnika. Fiksne linije su osnovna mera za razvijenost telekomunikacione infrastrukture u nekoj zemlji jer zahtevaju najviše ulaganja i pružaju mnogo veće kapacitete nego bežične telekomunikacije, njima se prenosi i telefonski i internet saobraćaj.
Ako Vlada proda Telekom posledice prodaje će trpeti građani Srbije, a ne gospodin Dežer.


	Odbor građana za praćenje namere vlade da proda Telekom Srbija