Republika će svoju uređivačku politiku kao i do sada bazirati na analitičkom i kritičkom praćenju svih značajnih društvenih pojava u Srbiji. Ona će analizirati promene koje se u srpskom društvu događaju na području privrede, kulture i očuvanja prirodnih i društvenih resursa.
Kako se promene dešavaju u političkom kontekstu neophodno je da i sferi politike Republika posveti adekvatnu pažnju. Taj kontekst podrazumeva praćenje glavnih tokova i orijentacije vlasti i opozicije u Srbiji jer ona u bitnoj meri postaje odlučujući činilac za razvitak društva i sudbinu svih građana. Ono što je temelj državnosti i za šta se Republika uvek zalagala a i dalje će se zalagati jeste raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu kako bi bio donet ustav, baziran na volji građana i istinskom konsenzusu političkih i društvenih snaga u zemlji. Takav ustav bi značio istinski raskid sa prethodnim režimom i predstavljao bi osnovu za dalji razvoj demokratskih institucija vlasti. Ovako, populistički oblik vladanja koji u prvi plan samo verbalno ističe reč »narod« nije ništa drugo do supstitut demokratskih institucija. Naposletku, i aplikacija za članstvo u Evropskoj uniji podrazumeva precizno definisanje svojine (npr. zahtevi za restitucijom i denacionalizacijom), a to bi se moralo jasno i nedvosmisleno učiniti jedino ustavom donesenim u ustavotvornoj skupštini.
Uporedo treba davati podsticaje, pratiti i analizirati individualnu i grupnu dinamiku zbivanja u društvu, odnosno šta pojedinci i pojedine društvene grupe čine da promene sopstveni položaj. To se pre svega odnosi na radnike, sindikalna udruženja, studente, ali i građane unutar određene lokalne zajednice. Drugim rečima, treba analizirati i pratiti konkretne društvene procese i videti da li postoji alternativa postojećem stanju. Ako postoji, a mi verujemo da postoji, biće potrebno analitički sagledati gde su životna i društvena uporišta za takvu alternativu.
Iznalaženje novih oblika privatizacije, reindustrijalizacija, položaj radništva i sindikalna prava, borba protiv korupcije i zaštita prirodnih resursa kao zajedničkih dobara, glavne su tematske oblasti kojima će se Republika baviti u budućnosti kada je reč o praćenju privrednih tokova.
Uspostavljanje novog kulturnog obrasca koji će za osnovu imati razvoj individualnih i kolektivnih prava i sloboda i demokratizaciju društva jedna je od ključnih tema koju će Republika pratiti i za koju će se programski zalagati. Republika će istraživati da li je moguće u Srbiji izgraditi kulturni obrazac na tradiciji prosvetiteljstva i socijaldemokratije, s obzirom na to da su takve ideje u prošlosti postojale, ali su bile manjinske. I ne samo što su bile manjinske, nego su bile i podvrgavane svojevrsnim falsifikatima i revizijama. Stoga je neophodno ispitati šta je bilo u prošlosti, šta je postojalo, a šta je eliminisano i potisnuto iz kulture sećanja čitavih generacija. Potrebno je naime sagledati da li te ideje mogu biti šire prihvaćene i ukoliko ne mogu – zbog čega. Takođe je važno neprekidno istraživati odnos kulture i politike u Srbiji, odnosno koliko je vrednosni sistem instrumentalizovan u smislu dominacije nacionalnog nad evropskim modelom i kolika je odgovornost političke elite zbog zamaha nacionalizma, klerikalizma, rasizma, nasilja i mržnje prema drugima i drugačijem. U tom smislu važno je ne samo analitički pratiti već i ukazivati na neodrživost represije prema kulturnim događajima, kulturnim grupama i kulturnim stvaraocima.
Kulturni obrazac, odnosno njegova promena podrazumeva bez sumnje i raskid sa dosadašnjim sistemom na kojem je bazirana današnja lokalna samouprava u Srbiji. Bez vlastite svojine i širih ovlašćenja organi lokalne vlasti nisu u mogućnosti da odgovore naraslim potrebama građana u pogledu razvoja komunalne i druge infrastrukture ali i svakidašnjeg života. Republika će u okviru svojih mogućnosti istražiti mogućnosti maksimalne decentralizacije vlasti i njeno prenošenje na lokalni nivo s osnovnim ciljem da afirmiše ideju istinskog civilnog društva u kojem građanin odlučuje o svojim egzistencijalnim pitanjima umesto da to u njegovo ime čini država.
Republika smatra neprihvatljivim da ogromne korporacije u bezobzirnoj težnji za maksimizacijom profita kao jedinom cilju ugrožavaju životnu sredinu do nivoa kada preti opasnost po egzistenciju ljudi. Tim pre se mora izgraditi svest građana Srbije da su prirodni resursi zajedničko dobro i da njihovo rasipanje ili uništavanje od strane egoističnih pojedinaca vodi biološkom nestanku svih nas. Niko, pa ni oligarhijski kapital nema na to pravo, svako mora poštovati prirodno pravo čoveka na biološki opstanak. Zato će Republika pažljivo pratiti šta se u toj oblasti događa i svojim tekstovima davati podsticaje alternativnim ekološkim i sindikalnim organizacijama za promenu postojećeg stanja u ovoj oblasti.
Sve pomenute oblasti, politika, ekonomija i kultura, moraju naravno biti u žiži javnosti, ali bez istinskog angažovanja aktera unutar njih, koji žele promenu postojećeg stanja, to će ostati puka fraza bez ikakvog praktičnog značaja. Zato Republika u duhu svoje tradicije neće podleći oblicima medijske javnosti koja za osnovu ima senzacionalizam ili jeftinu patetiku naricanja nad siromaštvom i bedom već će se zalagati da se uporedo sa novim vizijama modernog društvenog obrasca od strane pojedinaca i društvenih grupa kreira i nukleus javnog mišljenja koje će biti konstruktivno ali i kritičko, kako bi se uistinu moglo imenovati kao javnost.
Na kraju treba napomenuti da su sve četiri dosadašnje serije Republike od 1907. godine do danas imale međusobnu konvergenciju ključnih ideja za koje su se zalagale. Te ideje su i onda i sada bile u neposrednoj vezi s evropskim i svetskim idejama napretka i demokratije. Ne vidimo nijedan razlog zašto to i u budućnosti ne bi bio slučaj sa novom serijom Republike.