|
Moj povratak kući je
obogaljena, neprestano zahvalna sreća,
čigra preživljavanja koja se zavrti zbog
svake gluposti. Drži me u šaci kao i sva
moja blaga koja ne mogu da podnesem, a
ne mogu ni da ih pustim. Služim se svojim
blagom preko šezdeset godina. Slaba su
i nasrtljiva, krajnje lična i odvratna
i zlopamteća, pohabana i nova. Ona su
miraz Artura Prikuliča i teško ih je razlikovati
od mene. Posrćem dok ih nabrajam.
Moja ponosna podređenost.
Moje uplašene želje kojima su mi začepljena
usta.
Moja nevoljna žurba, odmah skačem s nule
na sve.
Moja prkosna popustljivost u kojoj svima
dajem za pravo kako bih to mogao da im
prebacujem.
Moj posrnuli oportunizam.
Moja učtiva škrtost.
Moja mutna čežnjiva zavist kada ljudi
znaju šta hoće od života. To je osećaj
nalik oštroj vuni, hladnoj i kudravoj.
|
