Telekom bez zaštite

Pokušaj prodaje Telekoma Srbija – bez obzira na to kako će se završiti – već sada se može nazvati »istorijskim«, zato što otkriva kako se u današnje vreme upravlja Srbijom: bez obaziranja na javni interes, stavove javnosti i zakone.
Otkako je, krajem marta ove godine, objavljeno da Vlada Srbije namerava da proda Telekom Srbija, najprofitnije državno preduzeće, pojavila su se u javnosti osporavanja takve namere. Iako su mediji veoma uzdržano prenosili detalje o ovom spornom pitanju, pokazalo se u proteklih osam meseci da vlasti nemaju gotovo nikakve prihvatljive argumente za takvu prodaju a da u javnosti gotovo niko tim povodom ne podržava vlast.
Ipak, u oktobru (Politika, 20. 10. 2010, str. 28), Vlada Srbije objavila je javni tender za prodaju 51 odsto akcija telekomunikacione kompanije Telekom Srbija AD. U tekstu oglasa nije precizirano kada i kako će se završiti ova procedura ali se procenjuje da bi kupac srpske državne telefonije mogao da bude poznat pre kraja godine a predsednik vlade najavio je da će »pare leći« u februaru 2011.

Među brojnim zahtevima iznetim u javnosti da se odustane od ove prodaje, pomenućemo pismo pet sindikalnih organizacija Telekoma upućeno vladi, upozorenje Saveta za borbu protiv korupcije i tužbu Fonda za demokratiju.
Koordinaciono telo reprezentativnih sindikata na nivou Telekom Srbija grupe (predstavnici sindikata firmi iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske) zahteva da vlada preispita svoje odluke i odustane od ove prodaje (12. novembar), jer to nije u interesu ni zaposlenih ni države.
Savet za borbu protiv korupcije upozorava da nije obezbeđena potpuna transparentnost i poštovanje svih procedura kako bi se izbegla korupcija i zaštitio javni interes, pa takođe predlaže detaljnu analizu razloga za prodaju Telekoma i obustavljanje postupka dok se ne dokaže da postoje valjani razlozi za to »a ne politički ili neki drugi« (20. oktobar).
Fond za demokratiju iz Beograda prvo je zatražio od Ministarstva za finansije da otkaže javni tender za prodaju Telekoma Srbija »u nedostatku potpunih podataka i zbog utiska da vlada nije nadležna da sprovodi privatizacije« nego Agencija za privatizaciju (28. oktobar). Takođe je ukazano i da je reč o opštem dobru koje se ne može prodavati. Pošto nije bilo odgovora, Fond je podneo i tužbu Privrednom sudu u Beogradu (22. novembar), sa predlogom da se donese privremena mera zabrane Vladi Srbije i Ministarstvu za finansije da raspolažu akcijama Telekoma Srbija, do okončanja sudskog postupka u kojem Fond dokazuje da vlada neustavno i nezakonito prisvaja i pokušava da proda imovinu državne telekomunikacione kompanije.

U petak, 26. marta ove godine Vlada Srbije najavila je prodaju Telekoma »imajući u vidu značaj sektora telekomunikacija za dalji razvoj Republike Srbije, sve izraženiju i snažniju konkurenciju u ovoj oblasti, potrebu za sve većim investicionim sredstvima u cilju praćenja ubrzanog tehnološkog razvoja«. U međuvremenu, argumenti vlasti su se menjali da bi (u petak 12. novembra) na pitanje zašto se prodaje Telekom, predsednik Republike Srbije izjavio: »Ne postoji država u svetu koja može da se izvuče iz ekonomske krize i finansijskih nedaća, a da ne obezbedi novac. Ima dva načina – da se zaduži ili da proda deo onog što poseduje. Mi pokušavamo da se ne zadužujemo prekomerno kao većina naših suseda, nego da krajnje racionalno prodamo ono što neće ugroziti funkcionisanje sistema«.
Ovo je protumačeno kao potreba vlasti da svežim novcem popuni državni budžet. Zanimljivo je da je takvo objašnjenje najavljeno 15 dana ranije u nedeljniku Vreme (28. oktobar), gde je pisalo: »u koliko krupnim ekonomskim problemima se nalazi zemlja« pa zato mora da se proda Telekom. Dakle, prodaje se, da država (vlast) ne bankrotira. Tu nema ni govora o značaju sektora telekomunikacija i ubrzanom tehnološkom razvoju – što vlada ističe kao svoje razloge za prodaju.
Upravo taj argument – prodaja radi budžetske potrošnje – demantuje sve što je dotle iz vlasti stizalo kao »objašnjenje«: razvoj telekomunikacija, uvođenje brzog interneta u selima, izgradnja puteva i kanalizacija, podizanje obaloutvrda, obnova škola...

Podsetimo, u članu 2 Zakona o privatizaciji piše da se privatizacija zasniva na sledećim načelima: 1) stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost; 2) obezbeđenje javnosti; 3) fleksibilnost; 4) formiranje prodajne cene prema tržišnim uslovima. Dakle, nije predviđena privatizacija radi »izvlačenja iz ekonomske krize države«.
Takođe, za privatizaciju je ovim zakonom ovlašćena Agencija za privatizaciju, dok je u slučaju Telekoma Vlada Srbije zadužila Ministarstvo finansija da obavi taj posao.
Ustav Republike Srbije, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakon o koncesijama, Zakon o privatizaciji, Uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom, Zakon o javnim ponudama i Statut JP PTT – zabranjuju Vladi, Ministarstvu finansija i/ili JP PTT da poklanjaju ili prodaju telekomunikacionu imovinu jer ista ima status državne imovine od posebnog, opšteg i strateškog značaja za Republiku Srbiju, ukazuje Fond za demokratiju.
Sva ova i mnoga druga ukazivanja na spornu prodaju Telekoma Srbija do sada su ostajala bez posledica na stavove vlasti, osim što su menjana »objašnjenja« o razlozima za prodaju. Na primer, Republički javni pravobranilac nije se ni oglasio, kao ni zaštitnik prava građana, iako im je na ovaj problem ukazivao Odbor građana za praćenje namere vlade da proda Telekom (osnovan od strane časopisa Republika i elektronskih novina Balkanmagazin).
Bez obzira na to kako će se završiti pokušaj vlasti da proda Telekom – već sada se može nazvati »istorijskim«, zato što otkriva kako se u današnje vreme upravlja Srbijom: bez obaziranja na javni interes, stavove javnosti i zakone. Očekuje se da u decembru Ministarstvo finansija nastavi proceduru prodaje onako »kako vlada propiše postupak« – kao što piše u obrazloženju Odluke vlade Srbije o prodaji Telekoma, od 14. oktobra ove godine.
Onima koje nada nikada ne napušta ostaje da iščekuju kako će postupiti Privredni sud u Beogradu od kojeg je zahtevano da barem zaustavi ovu prodaju dok se ne razjasni ima li za to zakonske mogućnosti i gde to vodi. Ako se već pokazalo da javni interes niko ne može da odbrani, niti da spreči prodaju opšteg dobra, možda će sud uspeti da zaštiti zakonske norme?

	Slavoljub Kačarević, Urednik web časopisa Balkanmagazin