Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja



Beograd, godina XXII (2010)		Br. 472-473		1-31. mart 2010.

Sa-osećanje

Šandor Pinceheji, 1. object - project 1971, 1972.

Pred gomilom prizora ljudske patnje – tragova rata i pljačke, izbeglica, nezaposlenih i svakidašnjeg nasilja – nije lako biti razborit. Iako je ono što gledamo očigledno, to još ne znači da dobro vidimo, a još manje razumemo stvarne razmere i vrste ljudskih nevolja, njihove izvore i posledice.
Biće da sve što nas je snašlo i ne možemo razumeti ukoliko smo zaokupljeni samo svojom nevoljom, dok svako kuka samo na svom grobu, prituljenih čula za životne prilike drugih, dakle bez saosećanja s iskustvom drugih ljudi.
I nije reč samo o osećanjima i razumevanju očiglednog,

nego i o uvodu u mogućnosti promene. Ukoliko nas ne zanima šta ljudi u nevolji konkretno čine da se iz nje izbave, bivamo opsednuti mistifikovanom sudbinom, zarobljeni opsesijom o svemoći onih koji nanose patnje drugima i prepušteni ponudama raznih spasilaca.


	N. P.


Svaštalice Došli smo da damo, a ne da uzimamo – Princeza Katarina Karađorđević Nisu svi sposobni da budu gazde u Srbiji – Mlađan Dinkić Mi ne tražimo vlast, već samo izbore – Tomislav Nikolić Možemo više nego što možemo – Akademik Dobrica Ćosić Vraćam pištolj, neka me linčuju – Velimir Ilić



Haos kao svakidašnja stvar Pogledajmo nedavna ogromna »iznenađenja« – izbore republikanskog senatora u Masačusetsu; finansijski kolaps Dubaia; blisko bankrotstvo raznih velikih država unutar SAD i četiri ili pet država članica Evropske unije; žestoke nestabilnosti u svetu. Ova »iznenađenja« svakodnevno komentarišu i svetska štampa i vodeći političari. Oni se uopšte ne slažu o tome šta se događa... Imanuel Volerstin



Srbija na klizištu Naša zemlja danas po mnogo čemu izgleda kao amorfni otpadak razorene Jugoslavije s primetnim teškoćama u oblikovanju društva i države. Sudeći po nekim novijim događajima, čini se da smo na nekakvom klizištu, nalik na posledicu prirodnih nepogoda, mada, kada pažljivije pogledamo, vidimo jasne tragove mahom domaćih aktera... Nebojša Popov Balkan kao »vruća« tačka evropske bezbednosti Kad je krajem januara Hilari Klinton, šefica američke diplomatije, govorila u Parizu na temu »evropska bezbednost u budućnosti«, onda je to bilo očigledno pažljivo izabrano i mesto i vreme... Gordana Logar




Kako je izgledao početak suđenja U beogradskoj Palati pravde 17. februara 2010. godine u 10 časova počelo je suđenje šestoro pripadnika i simpatizera srbijanskog/beogradskog ogranka međunarodne organizacije ASI (Anarhosindikalistička inicijativa). Njih optužnica tereti da su bacanjem »molotovljevog koktela« 24. avgusta 2009. oko 3 časa ujutru počinili krivično delo međunarodnog terorizma... Persa Vučić Ima li empatije za žrtve političkog suđenja U organizaciji Grupe za monitoring procesa protiv šestoro anarhista i Antife Zrenjanin 1. februara 2010. godine u pozorišnom klubu »Zeleno zvono« u Zrenjaninu održana je javna diskusija pod nazivom »Optužnica za međunarodni terorizam protiv šestoro anarhista kao politički proces«... Jelena Veljić Vršački anarhisti zaduženi za »belu kugu« Ivan Feher, student filozofije (prva godina), priča kako su uhapšeni anarhisti u Vršcu. U noći između 24. i 25. oktobra, nakon hapšenja anarhista u Beogradu, on, njegov drug student informatike i njihov 17-godišnji drug (gimnazijalac) lepili su plakate u centru Vršca... O. R. O suđenju »beogradskoj šestorki« Poruka iz Soluna: Ovde smo kako bismo izrazili solidarnost sa beogradskom šestorkom... Antiautoritarni pokret i drugari iz Inicijative solidarnosti sa B6 Srpska hobotnica »Sablja« nije bila dovoljna, »Skalpel« je zarđao pre nego što je počeo da radi, a »Balkanski ratnik« je samo pokazao da su u istoriju otišli samo mrtvi, a i oni ostavljajući nam sve duhove prošlosti... Nastasja Radović Crnogorska veza Pljevlja su mali grad na severu Crne Gore. Ima 35 hiljada stanovnika i doskora je bio poznat samo po rudniku uglja i nekakvim tamburašima. Ekonomski posmatrano, važno je istaći da se nadomak Pljevalja nalazi i jedina termoelektrana u Crnoj Gori, čija proizvodnja pokriva oko 45% energetskih potreba zemlje. Događaji iz tih istih Pljevalja poslednjih dana ne silaze sa naslovnih strana štampe u Srbiji... Bojan al Pinto-Brkić Seča i sudbina platana Komandno najavljena »Seča platana«, sporenje i kontroverze oko rekonstrukcije dela Bulevara kralja Aleksandra, svakako jesu još jedan u nizu autogolova gradske uprave (sada i Republičkog skupštinskog odbora za zaštitu životne sredine), ali i same urbanističke struke... Sonja Prodanović Zločin i osuda Na svom »putu u Evropu« savremena Srbija tumara. Ne mali doprinos tom tumaranju daje i Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije. Imao je izvrstan prestiž i uticaj u javnosti, ali ga nije upotrebio da jednom delu mladih Srba objasni svu pogubnost slogana »Nož, žica, Srebrenica« po ugled Srbije i Srba u svetu. Posebno ljudski i politički nedopustivog jezika mržnje prema pripadnicima jednog od susednih naroda koji čini i značajnu nacionalnu manjinu u Srbiji... Božidar Jakšić Jaruga kao sudbina Jaruge su skrovita, tajnovita i polumračna mesta u brdima, zaklonjena gustom šumom. Za razliku od javnih trgova u naseljima i gradovima gde se može okupiti sav narod koji ne želi da se sakriva... Dragan Stojković Pečat duha smutnje i razdora Oni koji se sećaju mitinga sredinom osamdesetih godina, koji su tutnjali Srbijom – kada se vlast gubila i zadobijala na ulici – sada se prisećaju ćudljive boginje Klio koja se ironično-zagonetno smeši. Na ondašnjim mitinzima u prvim redovima su stajali velikodostojnici SPC i sada smo tu gde smo – paracrkvene formacije pod ikonografijom koja mnogo govori pritiskaju Sinod. Na transparentima su reči uvreda koje nije ugodno navoditi... Mirko Đorđević



»Trudbenik« – korak ka proleću U saradnji sa Koordinacionim odborom radničkih protesta i studentskim grupama koje su podržale protest 18. februara, Štrajkački odbor »Trudbenika« će nastaviti da širi krug solidarnosti i na druge radničke kolektive u Beogradu ... Ivan Zlatić Pomoć onima koji su uništili preduzeća ne može dovesti do oporavka Istovremeno dok uprava pod kontrolom Dragana Kopčalića uništava »Trudbenik gradnju«, Vlada se prošle nedelje sastala sa vlasnicima domaćih građevinskih firmi kako bi im pomogla da prebrode finansijske neprilike... Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji Četvorogodišnja agonija BEK-a Od privatizacije, kada je 26. 04. 2006 na aukciji prodata, fabrika Industrija mesa BEK iz Zrenjanina ni do danas ne radi! Fabriku je na aukciji kupilo fizičko lice Miloš Jović. Kupac nikad nije pokrenuo fabriku, niti ispostavio socijalni program. Bivši radnici i akcionari u više navrata su se pismeno obraćali Agenciji za privatizaciju... Milena Prstojević Štrajkački odbor »Srboleka« – istrajaćemo do pobede Svi se dobro sećamo kroz šta su sve prolazili radnici i akcionari zrenjaninske »Jugoremedije«, koji su uz podršku aktivista, medija, ali i kontinuiranih blokada fabrike, štrajkova i protesta, uspeli da pobede i uz puno muke i odricanja spasu nekada uspešnu firmu za proizvodnju lekova od sigurne smrti. »Jugoremedija« bi bila samo sećanje na blisku istoriju radničkog života u Srbiji da nije fenomena »Srboleka«.... Siniša Jelovac U »Vršačkim vinogradima« ne prihvataju status žrtve Vršačko vinogorje je vekovima simbol grada Vršca. Simboličko jedinstvo imena, estetika, način života, slavljenje berbe grožđa jednako su Vrščanima značajni kao i materijalna dobit od postojanja i napretka preduzeća »Vršački vinogradi«. Njihovo uništavanje lošom privatizacijom i nebrigom države je više od propasti jednog preduzeća... Olivija Rusovac



Blokada socijalnom učenju Srž institucionalizacije »patološkog procesa učenja« – ili, tačnije, sprečavanja učenja kroz beg u tradicionalistički, pa u krajnoj liniji i mitski diskurs – odvijao se u sferi prava, da bi se odatle, posredstvom ustavnog prava, preneo i u sferu politike... Aleksandar Molnar



Merila društvene normalnosti Ideja po kojoj se ljudi ne bi međusobno ubijali i iskorištavali i koji bi iz svoje autonomije gradili društvo slobodno udruženih individua, a kao uporište i kriterij društvene normalnosti, ni danas nije, u vrijeme sveopšteg cinizma, suvišna i bez ikakve vrijednosti... Alija Hodžić Levica, društvo, demokratija Demokratija ne podrazumeva samo donošenje dobrih odluka u ime mase već i učestvovanje građana/ki u donošenju tih odluka... Ivica Mladenović O starosti: u dobru i zlu Život ispunjen buducnošcu – Šta ceš biti kada ostariš? – Budisticki Montenj u njujorškoj bolnici... Tatjana Jovanović Muke s istinom Najuzvišeniji ideali čovečanstva kroz vekove i sve do današnjih dana bili su i ostali – istina, dobro i lepo. U tom trojstvu formirani su i filozofski sistemi kao odgovarajuće discipline: Logike, Etike i Estetike. Međutim, dok raspoznavanje estetskih fenomena samim njihovim objekcijama (postvarenja) umetničkog ili prirodno lepog, kao i etičkih principa Dobra i Zla, u te dve discipline prosuđivanja su transparentnija, s Istinom okolnosti su komplikovanije.... Jelašin Sinovec



O jednom apsurdnom vremenu »Knjiga koja kruži svetom« – stoji reklamni slogan izdavača pri dnu naslovne strane knjige Dušana Veličkovića, publiciste i novinara i nekadašnjeg glavnog i odgovornog urednika lista NIN. I zaista, knjiga je prevedena na nekoliko svetskih jezika, a u Italiji je doživela veliku čitanost pa je nedavno autor od Italijana dobio i naročitu nagradu... Zlatoje Martinov »Porez« na Nobela Pre šest godina Iranka Širin Ebadi dobila je Nobelovu nagradu za mir. »Nije nikako jednostavno – istakla je tada laureatkinja u jednom od svojih intervjua – biti žena u Iranu kada su na snazi još mnogi ponižavajući zakoni«. A to što je ona prva muslimanka koja je dobila ovu nagradu treba da ispuni ponosom sve žene u islamskom svetu, jer ta čast je, smatra, i signal da ljudska prava i islam nisu nesaglasni... Olga Zirojević Hauard Zin (1922–2010) – narodna istorija Hauard Zin, legendarni istoričar, dramski pisac i društveni aktivista, preminuo je 27. januara 2010. od posledica srčanog udara u 87. godini u Santa Moniki, u Kaliforniji. Njegova najpoznatija knjiga Narodna istorija Sjedinjenih Država (1980) postala je bestseler i do sada je prodata u više od milion primeraka... Milenko Srećković Optimizam nesigurnosti Borbu za pravdu ne treba nikada napuštati zbog prividno zastrašujuće moći onih koji poseduju oružje i novac i izgledaju nepobedivo u svojoj odlučnosti da se čvrsto toga drže. Ta prividna moć pokazivala se, često, ranjivom u sukobu s ljudskim kvalitetima koji nisu merljivi količinom bombi i dolara: moralna čvrstina, odlučnost, jedinstvo, organizovanost, žrtvovanje, razum, oštroumnost, hrabrost, strpljenje... Hauard Zin



Odgovor Ivanu Ahelu Redakcija je prihvatila obrazloženje urednika. U prethodnom broju objavljen je donekle korigovan tekst g. Ahela. Smer koji on daje polemici, prema stanovištu urednika i Redakcije, nije u saglasnosti s programskom platformom Republike, te zbog toga u tom obliku neće biti nastavljena... N. P. Nagrada »Desimir Tošić« Slavoljubu Đukiću i Nebojši Popovu Ugledna nagrada izdavača »Službeni glasnik«, koja nosi ime publiciste Desimira Tošića, pripala je ove godine novinaru Slavoljubu Đukiću čiju je knjigu Političko groblje žiri ocenio kao najbolju knjigu iz oblasti publicistike. Glavnom i odgovornom uredniku Republike, sociologu Nebojši Popovu, nagrada Desimir Tošić dodeljena je za seriju ogleda i tekstova objavljenih u Republici u kojima angažovano i produbljeno propituje savremene društvene tokove i pojave... O. R.



Zaboravljivost po Vučiću »O Srebrenici nisam mogao da pričam u SRS«, naslov skoro u Blicu, iza kojeg sledi naknadna pamet najpoznatijeg (Šešeljevog) radikalskog jastreba, sada zamenika predsednika naprednjaka Aleksandra Vučića. Uporni zagovornik »velike Srbije« sada kaže da je zločin počinjen u Srebrenici »nesporno stravičan«, ali da ovu ocenu nije mogao da izgovori dok je bio član njegove prave partije... Dragan Banjac

Copyright © 1996-2010